ИН4С

ИН4С портал

Прича о једној књизи која умало да нестане

1 min read
Замислите човек је посветио године свога живота да би именом и презименом пописао имена деце која су убијена у Јасеновцу. Смрт га је спречила да књигу публикује шире и мало је фалило да она нестане заувек, а штампана је само у 1000 примерака.

После неколико година истраживања накупило се доста старих књига које сам намеравао да скенирам и учиним их доступним јавности па сам зато решио да набавим један скенер како бих то лакше урадио.

Дуго сам разгледао разну опрему и на крају се одлучио за Iris Scand Desk pro 6. Интересантан скенер који омогућава да се књига листа и брзо скенира. Нема превртања књиге и стављања у скенер и за скенирање једне стране треба само 2-4 секунде.

Прва књига коју ћу скенирати а за коју сам добио послушање у манастиру да је учиним доступном свима је – Били су само деца од аутора Драгоја Лукића.

Интересантна је прича везана за ову књигу. Мој пријатељ из Бања Луке је био у посети једној штампарији и док је чекао примети велику гомилу ових књига на палети. Заинтересовао га наслов јер говори о 19.000 наше деце које су страдала у Јасеновцу и упита о чему се ради. Доби одговор да то иде у ђубре, односно у рециклажу папира јер је човек умро и није плаћено.

Замислите човек је посветио године свога живота да би именом и презименом пописао имена деце која су убијена у Јасеновцу. Смрт га је спречила да књигу публикује шире и мало је фалило да она нестане заувек, а штампана је само у 1000 примерака.

Мој пријатељ их замоли да не бацају те књиге већ ће он то куповати једну по једну и поклањати их манастирима и људима да би се сачували подаци. Елем, неколико комплета тих књига је доспело у манастир Хиландар. Када сам посетио манастир добих послушање од једног монаха да ову књигу учиним доступну преко интернета свима. Преко те књиге сам касније и упознао мог пријатеља када ми је донео један комплет.

Ко је био Драгоје Лукић?

Драгоје је био дете Козаре које је завршило у Јасеновцу али је срећом преживео. Партизани су га ослободили из логора Јастребарско кад је имао четрнаест година 1942. године. На крају рата са 17. година је у картотеци Дијане Будисављевић у Загребу пронашао логорски картон брата Рајка, Марка и сестру Савку и успео је да их пронађе. Био је члан ОЗНЕ и УДБЕ и имао приступ документацији одмах након рата. Радио је у Служби за историјску документацију и информисање Савезног секретаријата за унутрашње послове. Касније је на Филозофском факултету дипломирао и постао историчар.

Драгоје је живот је посветио истраживању Јасеновца и других логора НДХ. Наиме он је имао директан приступ информацијама и он у својим истраживањима јасно каже да је у целој НДХ убијено 74.762 детета али од тога у Јасеновцу је убијено прецизно 19.432 детета која су пописана именом и презименом у књизи.

Зашто је битна ова књига?

Пре свега зато што се данас корумпирани историчари труде да умање број жртава. Користе се изрази ”није пописано на време па не вреди шпекулисати о бројкама”. Дошли смо у смешну ситуацију да ако се не зна тачно име, презиме и други подаци жртве онда она није ни постојала. Зато је ова књига битна јер даје сву децу по имену и презимену и друге податке.

У једном тренутку је Музеј Геноцида је изашао са цифром од 120.000 жртава у Јасеновцу, наводно су толико они успели да попишу што је срамота. Свима је јасно када се читају извори и спискови након рата да је број много много већи. И сам поступак евидентирања жртава је глуп јер се зна да су постојала села и породице која су цела збрисана. Ту и тамо би преживело тек по које дете које се сакрило а оно није јадно знало ни чланове своје породице како се зову а камоли остали из села. Није било сведока, нити било кога ко би сведочио о њиховом постојању.

Зато је потребно узимати као изворе истраживаче као што су Драгољуб Лукић, Србољуб Живановић, Гидеон Грајф и други. У том смислу смо покренули један мали пројекат прављења онлајн музеја Јасеновца на сајту Гора Савина, како истина не би остала сакривена.

Имамо закупљен сервер и прикупљамо ту материјале (књиге, слике, видео и сведочанства) да не нестану једног дана са интернета. Наравно позивам вас да нам се прикључите и помогнете било слањем неког материјала који је занимљив, било финансијски да пројекат ојача и заживи.

Када се погледа обим и илустрованост ове књиге могу је само упоредити са књигом Гидеона Грајфа. Мало је фалило да ова књига не угледа светлост дана и да већина примерака нестане. Књига је писана на српском и енглеском језику.

Књига ”Били су само деца” у пдф. формату
Комплет чине две књиге. Прва књига је одлично документовано истраживање о Јасеновцу са много слика и докумената на два језика (српски и енглески), а у другој књизи се налази списак деце.

Ето ја сам урадио своје, сада је све у рукама божијим и сада вас молим да барем прелистате ову књигу. Учинићете нешто добро за себе и српство. На крају поделите је са неким пријатељем или још боље пошаљите је неком странцу (има текст на енглеском) да се заинтересује за најзверскије злочине у II светском рату који су остали у сенци генодица над Јеврејима.

Књиге можете скинути овде:

Текст обе књиге је OCR обрађен и може се претраживати као документ.

Књига 1 – документовано о Јасеновцу

Књига 2 – списак 19.432 деце

Извор: https://milos.io/

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Прича о једној књизи која умало да нестане

  1. Lukić je bio pripadnik Udbe i Ozne, laku mu crna zemlja. Koliko je majki zakukalo od njegovog rada. Kozara, Lika, Kordun su bastioni partizana i komunista, a to su pokazali i 1944/45. godine po Srbiji, donekle i Crnoj Gori. Izuzetak od komunizma i partizanštine je Knin i junak, četnik, svještenik, vojvoda Momčilo Đujić, od kojeg ustaška bagra, iako je umro u emigraciji, i dan danas streca pri pomenu njegovog imena. Da su svi tamo bili kao on i njegovi junaci ne bi ustaše, te kukavice koji su dizali glas samo uz stranu pomoć, što i danas rade, čuli se živi. Treba da zapamte Jasenovac i jame po Hercegovini za cijeli život i njihova bijedna pokolenja. U svakom slučaju, eto, Lukić je barem sačuvao ta imena.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy