Пријети ли Русији обојена револуција

Небеса, изгледа, пред Русију и тамошњу власт постављају све више и више искушења. Актуелни друштвени процеси тестирају отпорност система власти, који званична Москва гради током последњих 20 година, на динамичне околности, како у свијету у цјелини, тако и унутар државе. Притом, важно је истаћи да су неки од ових изазова заиста озбиљни и у јавности стварају много буке.

Кренимо од недавно покренутог трговачког рата између САД и Кине. То би теоретски требало да Русији донесе одређене бенефите. Очекивано је у условима отвореног конфилкта са Кином да САД смање притисак на Русију, а са друге стране да Кина интезивира ниво партнерства које Москва и Пекинг граде посљедњих година.

Међутим у реалности трговнски рат двије најмоћније економије данашњице довео је до непријатности за Русију, јер је на свјетским берзама цијена нафте марке Брент у првој недељи августа пала за око 4 долара за барел.

Уопште посматрано, од маја ове године примјетан је општи пад цијена сировина и енергената, чија продаја представља основни извор пуњења руског буџета. Како је недавно изјавио Максим Орешкин, руски министар економског развоја, слабљење коњуктуре цијена енергената на свјетском тржишту већ показује негативан утицај на руску економију, која би прогнозама ММФ-а у наредне 2 године требала да порасте за свега 1,1%. Смањење извоза скраћује и буџетске приходе руске владе. То значајно отежава испуњење владиних обавеза по социјалним програмима, што води ка повећању напетости у друштву.

Да ствари буду још горе, Русија се ове године сусрела са озбиљним природним катастрофама. На великим пространствима Сибира харају пожари, који се дуго вријеме не успијевају угасити, а у централном дијелу земље падају обилне кише, што веома лоше утиче на пољопривредне приносе. Тако да су услови у којима предсједник Путин обиљежава свој јубилеј, 20 година на власти, далеко од идеалних.

Највећи протести у последних 8 година

Поред негативних економских фактора и природних катастрофа, главобољу за Кремљ на унутарполитичкој арени изазивају митинзи и протесне акције, које попримају све масовнији карактер у Москви и неким другим градовима.

Антивладини протести у Русији уједно постају и омиљена тема свјетских медија. Тако, последњих неколико викенда у Москви се организују протести. Формални повод за митинговање био је званично одбијање кандидатура низа независних кандидата из редова либералне опозиције, на изборима за градски парламент – московску Думу, планираних за 8. септембар ове године. Формално-правни повод одбијања да се потврде кандидатуре независних кандидата био је неисправност приложених потписа подршке. Са друге стране либерална опозција тврдила је да су њихове кандидатуре одбијене намјерно, јер градске власти независне кандидате виде као озбиљну пријетњу.

Протести од 10. и 17. августа најмасовнији су у последњих 7-8 година, још од минтинга опозиције на Болотном тргу и Проспекту Сахарова. Процјењује се да се на два последња суботња протеста окупило по 50.000 људи. Формални повод за протесте, са спречавања кандидатура у међувремену је проширен након хапшења неколико лидера либералне опозције, укључујући и Алексеја Наваљног.

Подршку антивладиним протестима упутило је више популарних интернет блогера, музичара и реп-извођача, који су позвали своје милионске пратиоце на Интернету да изађу на улице Москве и других градова, против како су навели „бруталних дејстава правосудних органа и руских власти у цјелини“. Пароле полицијској репресији о ауторкатској природи Путиновог режима понављане су у готово свим либералним медијима.

Екстремни десничари, ЛГБТ активисти и бандеровци

Са једне стране, излазак већег броја људи на улице Москве у вријеме љетњих одмора, говори да у Русији постоји одређено народно незадовоство и да се активно се развија грађанско друштво, способно да подигне свој глас. Поред тога што би у другом периоду године у датим околностима могао очекивати и већи број људи на улицама, особености актуелних протеста су да се углавном координишу путем Интернета, као и да немају фактичких лидера, који би себе представили у улози народних трибуна.

За ближе разумијевање актуелних московских протеста битни су следећи детаљи. Без обзира на солидан број демонстранта, њихова бројност ипак није таква да би попримила карактер општенародног незадовољства. Такође, маса која је протестовала није дјеловала хомогено, ни идеолошки, као ни у политичким захтјевима.

Заједно су протестовале крајње супростављене друштвено-политичке групације, почев од ЛГБТ активиста, па до радикалних омладинских националистичких организација. Хетерогеност група које су узеле учешћа на протестима огледа се и у паролама које су узвикивали демонстранти: „Тражимо обнову СССР-а“ насупрот „Вратимо Крим“.На моменте суботњи протести подсјећали су прије на параде особењака и чудака, него на наступ политичке опозиције.

Такође, на протестима било је симптоматично и присуство већег броја грађана Украјине, који су поред националних застава своје земље носили пароле „Могли смо у Украјини, десиће се и у Русији“. Шта би се данас догодило да неко са руском заставом и паролом супртоног значења покуша да демонстрира у Кијеву, или неком другом украјинском граду сувишно је питање. Шансе да извуче живу главу биле би минималне.

Формални повод за протесте брзо заборављен

Индикативно је да је формални повод за покретање протеста – „одбијање „независних“ кандидатура за московску градску Думу – заборављен већ на првом масовнијем скупу. О томе више нема ни ријечи у захтјевима демонстраната, нити политички мотивисаним наступима репера. Важно је истаћи да градски парламент Москве има само индиректну повезаност са федералном политичком структуром. Надлежности московског градског парламента односе се на одређивање обима изградње и контроле квалитета градских улица и тротоара, развоја стамбених подручја, болница и других облика социјалне инфраструктуре. Ни један једини захтјев за унапређење квалитета социјалне инфраструктуре у Москви на протестима није истакнут.

Имајући у виду нове моменте у унутарполитичкој ситуацији у Русији, намећу се два питања. Да ли је Путинов режим према учесницима протеста био тако бруталан каквим га они у јавности представљају? Као и да ли последње протесне акције у престоници Русије и другим градовима представљају доказ да је политички систем којим управља Владимир Путин, ушао у стање неизбјежне турбулентности, из које не може изаћи цио, како то тврде опозиционо настројени аналитичари?

Полиција толерантнија од Кине, Француске, САД и Црне Горе

Тезе о претјераној бруталности руске полиције, на првом непријављеном протесту, најбоље демантују снимци који су приказани на YouTube, који су ту наводну бруталност требали да докажу. Тамо није виђено ништа од тога шта примјењују ограни заштите поретка у другим земљама. Штавише, руска полиција је на снимцима који би требали да докажу њихову бруталност дјеловала неупоредиво блаже од случајева када је у другим земљама нарушен закон о јавним скуповима.

На примјер, током читавог љета у Хонг Конгу протестује се против миграционог законодавства, наметнутог од стране централних власти. Кинеска полиција је полиција на учеснике митигна без упозорења бацала сузавац, испаљивала гумене метке и користила водене топове.

Још бруталније од кинеске понаша се полиција у тзв. Западним демократијама.

Француска полиција је рецимо приликом разбијања протеста „жутих прслука“ прије неколико мјесеци, поред сузавца, гумених метака и водених топова, масовно користила оклопна возила, шок бомбе и другу специјалну технику. Послије дејстава полиције тргови и улице француских градова подсјећали су на бојно поље.

Ништа њежнији од француских снага реда није била америчка специјална полиција 2011. године, када је приликом разбијања антиглобалистичких демонстрација, под геслом „Окупирајмо Вол Стрит“, активно користила и коњицу.

Већина приведених на протесту у Москви након кратког задржавања је пуштена.

Упркос томе што су иницијални протести били непријављени и противни руским законима, санкционисани су од снага реда, без сузавца, гумених метака, шок бомби, коњице, или џипова Хамер, који су на улицама Подгорице 24. октобра 2015. покушали да прегазе демонстранте на уредно пријављеном митингу опозиције.

Од сузава те вечери није био поштеђен чак ни храм Христовог васкресења.

Режим стабилан, забринутост постоји

Актуелни протести без сумње не могу довести до промјене задатог политичког курса руског руководства, као и било каквих уступака демонстрантима. Међутим, овакве и сличне демонстрације народног незадовољства итекако могу да забрину доносиоце најважнијих одлука у Русији.

Вриједи напоменути да су у последње вријеме руске власти усвојиле читав низ у народу непопуларних прописа и реформи, укључијући повећање старосне границе за одлазак у пензију и повећање пореских стопа. Ове мјере и реформе водиле су смањењу реалног доходка и представљале су плодно тло за пораст незадовољства како у великим градовима Русије, тако и у регионима. Народно незадовољство сада су покушале искористити разноврсне опозиционе снаге унутар земље за политичку промоцију, а могуће и одређени центри моћи изван Русије за дестабилизацију унутрашњих прилика.

Упркос кракторочној кризи руске економије, стагнације у економском расту, фундаметалне позиције Русије су и даље стабилне. Спољни дуг је низак, а буџетски приходи нису озбиљније угрожени упркос негативном кретању цијена енергената.

Златне резерве земље су током последње 4 године порасле за чак 45%. Последње прогнозе финансијских стрчњака показују да уколико Русија настави са овим темпом повећања златних резерви ускоро ће прескочити Саудијски Арабију на 4. мјесту свјетске љествице. У текућем периоду руска влада успјела да скупи крупна средства за реализацију тзв. „националних пројеката“, који се тичу развоја инфраструктуре, што би могло са собом да носи снажан ефекат мултипликатора.

Стога, уколико ствари упркос тренутним изазовима и краткорочној економској кризи буду ишле својим током, огромна већина грађана Русије неће бити заинтересована за ризик упуштања у револуционарна престројавања система, који током последње 2 деценије довео до економског препорода земље. Протести, митинзи, улични перформанси, саморекламерство опозиције остаће неизоставни атрибут било ког демократског друштва, укључујући и оно на чијем челу се налази Владимир Путин.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: