Прилепин: „Влада страх од Русије“

„Одлука Сарајева да ми забрани да уђем на територију Босне и Херцеговине можда је последица њихових консултација са Америком, Њемачком или Украјином, које су утицале да се направи списак персона нон грата.“Мислим, ипак, да у тамошњој власти нема никаквих претензија према мени, ни у обавјештајним службама нити у политичким структурама, и да им ни самима није јасно зашто се то десило“, казао је за Новости руски писац Захар Прилепин.

Прилепин је требало у петак да наступи на „Кочићевом збору“ у Бањалуци. Доживио је да му гранична полиција уручи решење по којем му је по наредби Обавјештајно-безбједносне агенције (ОБА) БиХ од 26. марта 2018. године забрањен улазак у БиХ, јер његово присуство представља „пријетњу безбједности, јавном поретку или међународним односима БиХ“.

Како сте то доживјели?

„Нисам имао никаква посебна осјећања. Доживио сам то као једну авантуру у животу.“

Какве намјере стоје иза овакве одлуке?

„У питању је антируски талас који воде специјалне службе, нека врста агитације. Сматрам да код већине народа у Босни и Херцеговини нема никаквих лоших осјећања према мени нити било каквог негативног односа према мојој биографији.“

Да ли вам је образложена забрана?

„Не. Али познато је да имам веома озбиљна и снажна политичка убјеђења. На овај или онај начин учествовао сам у конфликтима у Чеченији, у Украјини, у Донбасу. А пошто је и у бившој Југославији било конфликата, то је овде осјетљиво питање. Понављам: као човек не могу да будем никаква пријетња Босни и Херцеговини и немам такве претензије.“

Како писац може да буде претња држави?

„Одлично знамо да су јеванђеља, ‘Рат и мир’, ‘Моја борба’ или Марксов ‘Капитал’ саздали човјечанство. Књиге много тога одређују.“

Какви су Руси у очима Европе?

„За последње четири године, када се водио рат у Украјини, у Донбасу, путовао сам у Њемачку, Швајцарску, Француску, Италију… Свуда се скупљао велики број публике, на десетине новинара. Међутим, на сајму књига у Француској, предсједник Макрон није хтио да дође на штанд на коме сам наступао. Али то нема везе са мном лично, већ са односом према Путину, Русији, политици. Тада је била актуелна афера ‘Скрипаљ’.“

Страх од Русије и даље влада…

„Русофобија је политичка ствар, њоме се не баве обични људи, чак ни у Њемачкој нити у Француској, са којима моја земља има сложене односе.“

Да ли вам се нешто слично већ десило?

„Није. Додуше, амбасадор Украјине у Француској је тражио да ми не дозволе да дођем, међутим од тога ништа није било. Нормално сам допутовао, јер су ме Французи звали. Уз то, звали су ме на два велика сајма књига у Њемачкој и Пољској, гдје је требало да се сретнем са украјинским писцима. Затим су украјински писци протестовали и домаћини су одустали од позива. Али никад није било забране уласка ни у једну од европских земаља. То мени много говори о европској демократији.“

Шта писац може да учини у борби за правду?

„Већина европских, а и руских писаца је постала политички коректна, и то у апсурдном смислу. Почели су да играју игру са прописаном праведношћу коју је Запад одредио. Велики писци Достојевски, Толстој, Мишима или Хемингвеј не би били политички коректни да данас живе, нити би тако писали. Не желим да будем кастрирани писац и поносим се тиме. То је мисија књижевности.“

Колико вам значи подршка Србије?

„Са Србима имам најбољи могући однос. Овдје сам био сигурно 30 пута, имам много пријатеља. У последњих годину и по дана три пута сам долазио код Кустурице, а он код мене двапут. Веома много уважавам његово дјело и драго ми је што га познајем.“

Како сагледавате прилике у којима се налази наша земља?

„Код вас је сложена ситуација. Ту су Америка и Европска унија, политичке тенденције које је тешко разријешити“, оцјењује Прилепин, и за крај, у шали, додаје:

„Можда је праведно и добро то што ће Србија ући у Европску унију. Не зато што Србија и Русија треба да организују нешто против Европе, него треба да развале Европу изнутра.“

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: