Приморске општине траже аутономију у управљању обалом, Влада задржава надзор

Представници шест приморских општина у Црној Гори изнијели су иницијативу за реформу управљања морским добром, истичући потребу за већом децентрализацијом и локалном контролом над обалним ресурсима. Њихов предлог укључује оснивање нове компаније под окриљем Владе, која би преузела оперативне послове, док би досадашње Јавно предузеће за управљање морским добром имало улогу надзорног органа.

На конференцији за медије, представници ових општина су представили измјене и допуне Закона о морском добру, као и пратеће измјене Закона о лукама и Закона о изградњи објеката. Овај сет закона у скупштинску процедуру су поднијели посланици Албанске алијансе, Албанског форума, Бошњачке странке и Демократа, наглашавајући да су измјене резултат вишемјесечног рада свих приморских општина и Заједнице општина.

Посланик Албанске алијансе Илир Чапуни истакао је да су ови законски предлози нужни како би се омогућило брже и ефикасније инвестирање у приморска подручја.

„Приморске општине најбоље разумију своје потребе и ово је корак ка враћању надлежности локалним заједницама. На реформама смо радили шест мјесеци, усклађене су са међународним стандардима и очекујемо подршку посланика“, рекао је Чапуни.

Са њим се сложио и посланик Демократа Момчило Лековић, који је нагласио да је данашњи дан значајан за обалне градове, јер би се кроз ове измјене зауставило дугогодишње неадекватно управљање обалом.

„Деценијама смо свједочили лошем управљању морским добром, приходи се нису враћали локалним заједницама, а глас општина није био довољно уважен. Крајње је вријеме да се управљање обалом децентрализује“, казао је Лековић.

Представници општина су истакли да је предлог закона резултат шире политичке сарадње. Предсједник Општине Улцињ Генци Ниманбегу оцијенио је да је ово значајан демократски искорак, јер различите партије и коалиције стоје иза исте иницијативе.

„Предложили смо рјешење које је праведно и транспарентно – нова компанија би обављала оперативне послове, док би држава имала надзорну функцију. Желимо управљати својим ресурсима на начин који одговара грађанима наших општина“, нагласио је Ниманбегу.

Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић изразио је очекивање да ће Скупштина подржати ове измјене закона, наглашавајући да Херцег Нови може много ефикасније управљати својим обалним подручјем него што је то раније био случај. Он је најавио и сарадњу са Општином Тиват на преузимању трајектне линије Каменари-Лепетане, кроз оснивање заједничке компаније.

Предсједник Општине Котор Владимир Јокић је навео да би усвајањем предлога закона општине стекле већу аутономију у управљању морским добром.

„Тренутно, ниво контроле је такав да се ни обична сијалица не може замијенити без дозволе. Ми у Котору успјешно газдујемо Старим градом, па не видим зашто не бисмо могли управљати и осталим дијеловима наше обале“, рекао је Јокић.

Предсједник Општине Будва Никола Јовановић нагласио је да очекује подршку посланика за ове законске измјене, додајући да Морско добро послује мимо Закона о привредним друштвима и да је децентрализација неопходна.

„Ми губимо профит који би требало да буде искориштен за локално становништво. Лука Будва је поново дата Морском добру, што значи да може бити издата у концесију. Овај предлог закона је тест за оне који су у својим програмима заговарали децентрализацију и европске интеграције“, рекао је Јовановић.

Предсједник Општине Бар Душан Раичевић подсјетио је да је иницијатива покренута још средином прошле године и да су претходни тендери показали њену неопходност.

„Ово је почетак борбе за децентрализацију и повратак надлежности локалним самоуправама“, истакао је Раичевић.

Предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић оцијенио је да се ријетко дешава да су приморске општине сложне око исте иницијативе, што додатно потврђује значај ове реформе.

Ниманбегу је закључио да предложене измјене не рјешавају све проблеме, али представљају значајан корак напријед. Такође, најавио је да ће више детаља о плановима инвеститора Мохамеда Алабара, који у Улцињу намјерава реализовати пројекат вриједан више милијарди еура, бити изнесено у наредним данима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: