Притисци на Србију никад већи: Међународна заједница жели тзв. независно Косово у УН-у уз „амин“ из Србије, Београд успјешно одолијева!

Предсједник Србије, Александар Вучић
Недавне немиле сцене на Косову и Метохији којима је свједочила цјелокупна српска популација Балкана очигледно је био притисак од стране Приштине на Београд уочи доласка представника четворке заједно са Мирославом Лајчаком на нову рунду преговора. Постало је итекако јасно да је циљ Приштине обезбјеђивање столице за своју квази државу у Уједињеним нацијама чему Србија успјешно за сада одолијева.
Ипак, оно што је јасно јесте да се Београд суочава са никада већим притисцима од стране Запада али и сто тако се труди и да очува мир на Балкану. Претходних неколико година Србија је толико ојачала да је постала регионани лидер у готово свим сферама од економије, индустрије, инвестиционе и слично, међутим за собом константно вуче албанске сепаратисте који су покушавају да отцијепе дио њене територије.
Сво лицемјерство међународне заједнице по питању Косова и Метохије се види на примјеру Украјине. Наиме, у моменту одржавања референдума у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области, фактички је дио Украјине отцијепљен и припојен Русији. Те референдуме није подржао нити Брисел нити Вашингтон јер, како наводе, поштују међународно јавно право, и територијални интегритет и суверенитет Украјине.
Ипак, уколико би се дошло до српско албанске проблематике, ситуација постаје сасвим другачија. По Западу, односно ономе што се у мејнстрим медијима приказује као читав свијет, Косово је независна држава иако приликом формирања овог државног хибрида није одржан никакав референдум, већ су се албански политичари са Космета фактички самопрогласили за независну државу.
Не постоји нити једна једина разлика, нити другачији примјер оваквог поступања, од стране једне групе људи, рецимо присталица неке политичке партије у Црној Гори, који би се састали и донијели декларацију о формирању, примјера ради, Републике Плужине. Уколико би се поштовало међународно право, онда се мора поштовати за сваку државу и територију, како Украјину, тако и Србију заједно са Косовом и Метохијом. То очигледно међународна заједница не жели да прихвати већ и даље притиска Србију на међусобно признање, што се, очигледно, неће десити.
Оно што је јасно је да нити један једини Србин, да се налази у позицији у којој се налази српска администрација, не би поступао другачије по питању Космета као што то у овом тренутку поступа српско руководство. У супротном, био би издајник епских размјера.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ovde se radi o nečem drugom, blefiraju se pritisci, pominje se reč „medjunarodna zajednica“ a ne recimo ogromna većina medjunarodne zajednice medju kojima su Kina i Rusija koja je i vojno i ekonomski jača od Nato-a. Sad tim blefom treba Srbima proturiti da Srbija pristaje da Kosovo udje u Nato, a to će biti izmenjeni francuski papir u kojem će pisati da se Srbija protivi ulasku Kosova u UN, ali će biti prećutano da se Srbija protivi ulasku Srbije u Nato. I tako otkinuše Anglosaksonci deo Srbije bez po muke. A pritisak da Srbija prizna nezavisnost Kosova u UN ostaviće za drugi put, verovatno za nedelju dve posle ovog potpisa. A posle 2 nedelje će vršiti pritisak za Sandzak, Vojvodinu i ukidanje RS tako to ide sa Anglosaksoncima. Ovaj na slici ako ne može da podnese pritisak koji je blef 90% neka podnese ostavku ! Naći će se ko može da trpi pritisak !
Ako nemože da podnese pritisak,finoOSTAVKA!!!!
Pa će se naći ko može!!!!
Ni u ludilu se NESMIJE PREDATI SVOJA TERITORIJA!!!
Овај лик ако не може да поднесе притисак нека да оставку,лакше ће му бити.
Зашто Запад зовете „међународна заједница“?