Притисци због седнице СБ УН не престају: Ко руши текст Русије о НАТО агресији 1999?

Запад диже глас против седнице Савета безбедности УН на захтев Русије поводом 25 година од НАТО бомбардовања Југославије јер никад није признао тај чин као агресију и зато што није нашао оправдање из 1999. Такође, чињеница да су Руси затражили заседање предложивши да се том приликом осуди агресије коју је Алијанса водила против наше земље изазвао је бурну реакцију Запада јер је са Москвом тренутно, у условно реченом, озбиљном сукобу.

Овако за „Новости“ коментарише бивши амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић отворено противљење западних сила да се у Њујорку у понедељак одржи седница СБ УН која ће бити посвећена годишњици НАТО агресије на Југославију.

Претходно је Државна дума усвојила нацрт документа којим се обраћа „светској кући“ међународним парламентарним организацијама и парламентима страних држава са позивом да осуде војну операцију земаља НАТО против Југославије. Такође, од њих траже да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999, како се истиче, у интересу колективног Запада и предузму мере како би се земље чланице Алијансе позвале на међународно-правну одговорност за агресију на СРЈ.

„Кад год неко од чланова СБ УН тражи седницу, он по правилу уз то предлаже дневни ред и текст који би требало да се усвоји“, објашњава Бранковић.

Он каже да предложени текст може да буде у облику резолуције или саопштења СБ или генералног секретара, то су могуће варијанте.

„Претпостављам да ће Русија, ипак, предложити резолуцију и направити сасвим добар текст који би на неки начин Запад могао да прогута, али тешко јер све што иде ка томе да се каже да је војна операција НАТО на СРЈ била агресија, што не може да се каже да је војна операција НАТО на СРЈ била агресија, што не може другачије да се назове, а то Запад не прихвата. Они говоре да је реч о тзв. војној интервенцији из ових или оних разлога, кршењу људских права Албанаца на Косову. То је све једна политичка игра и видећемо шта ће се не крају десити“, каже бивши амбасадор Србије у УН.

Према речима Бранковића, уколико до гласања о нацрту резолуције у СБ УН ипак дође, очекују се да ће САД, Француска и Велика Британија уложити вето.

Министар спољних послова у техничком мандату Ивица Дачић изјавио је да не зна да ли ће 25. марта на захтев Русије бити одржана седница Савета безбедности Уједињених нација поводом четврт века од НАТО бомбардовања СР Југославије.

„Не знамо да ли ће седница уопште бити одржана, јер се уочи ње гласа како би се процедурално видело да ли треба да се одржи или не. Негативним исходом гласања би се ‘нешто нашкодило Русији“, рекао је Дачић.

Он је јуче изјавио, после састанка са руским министром спољних послова Сергејом Лавровом, да му је он рекао да постоји договор између пет сталних чланица, да не оспоравају једна другој кад неко тражи седницу. И да је то тако у последњих пет година.

„Међутим, ми са друге стране имамо најаве од западних земаља са поруком ‘немојте џабе да долазите’. Да ли су то међусобне жаоке које се упућују не можемо да знамо у овом тренутку, али оно што је сигурно јесте да ћемо се ми припремити за ту седницу“, рекао је Дачић. 

Он је нагласио и да он као представник Србије треба да иде на ту седницу не као арбитар у међународним односима великих сила, него да прича о своји проблемима, о бомбардовању, и како је нагласио, о илегалној акцији којом је порушен систем УН и када су страдали цивили на територији бивше СРЈ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: