Притиснуо овај мир

Пише: Душан Слијепчевић, функционер УЦГ

Док падају главе, јер је такво време/
историја почиње од нуле/
затире се наше и семе и племе/
и граде се нове Ћеле куле.
(Бора Ђорђевић – Рибља Чорба)

Скупиле се дружбе србомрзаца, па у заносу и бескрајном самотапкању по раменима, сикћу и пљују. Заваљени у фотеље, животе наслиједили од родитеља, каријере направили на грбачи Срба. Окуражени државном антисрпском политиком и стратегијом свођења Срба на испод 10%. Пљују. Не бирају више по коме ударају, сад им може бити да свима „кидају главе“. Мало језик, мало црква, историја, култура… Све! Понављам – сад им се може.

А ми ћутимо. Сами себе довели до најгорег стадијума националне идентификације – кафански националисти. Довели до дна, јер није грађански/европски/модерно да си Србин. Није кул да идеш у цркву. Како ће разумјети шалтеруша у социјалном, гдје мораш за кору хлеба да молиш, ако се потписујеш ћирилицом.

Предсједник Албаније позове Албанце у ЦГ да гласају за предсједничког кандидата ДПС. Нико ни ријеч. Турски предсједник даје инструкције Бошњацима. Хрвати као и увијек чекају упутства од Њемаца. И ништа од овога није мијешање у унутрашње ствари Црне Горе. Али јесте ако званична Србија каже да су Срби у ЦГ угрожени.

Америчка амбасада поздравља своје пулене у власти и опозицији, организује војне вјежбе око амбасаде, диригује највишим државницима. То није мијешање у унутрашње ствари ЦГ. Ако руска амбасада организује прославу Дана побједе над фашизмом, онда је то атентат на сувереност Црне Горе, јер смо ми Европа, а ЕУ слави 9. мај под другим именом. Срамота!

О нападима на патријарха Иринеја и свештенство СПЦ нећу писати, јер ме не може запасти да ја мали и грешан браним Цркву. Постоје многи достојнији да то ураде. А Црква наша је преживјела и теже и крвавије од ових.

„Притиснуо овај мир.“

Притиснуо и не пушта. Нема дреке, буке, бијеса. Морају политичари да се баве политиком. А то је незгодна дисциплина ако немаш став, не смијеш да изговориш ни ријеч без одобрења са стране… И шта се деси? Одједном смета 1918. година, Подгоричка скупштина, сметају писци, смета што су попови људи из народа, лијепи и отмени, образовани и угледни – нису више само“ дебели и масни“ како су вољеле комуњаре да их описују. Диже се споменик Титу. Све се ради само да се отворе старе теме и пробуди талас мржње.

Свјесно то раде, јер Срби ћуте. Боје се и ћуте. Прво се ћутало да бисмо показали како смо се промијенили и да смо алтернатива, па ће нас можда гласати и освијешћени Црногорци. Па се ћутало да се не покваре позиције и лагодни животи многима који на српским леђима одмарају. Сад ћутимо јер смо будале. Будале научене да ћуте. И гледамо хоће ли нам неко рећи „браво, како добро ћутите“. Ћутимо јер нам се представљају виши циљеви, наводно. Будале.

Морамо схватити да нема вишег циља од очувања српске заједнице, језика, културе и цркве. Коалиције са грађанима / суграђанима / међуграђанима / малограђанима нису виши циљеви, него само јефтина прича да ћутимо. Попис 2021. године је наша пресуда. А сви ћуте о томе.

И ево, прође још једно обиљежавање годишњице од одржавања Подгоричке скупштине. Осми пут организована свечаност у Црној Гори. Седам пута од новца из буџета, јер је седам година церемонијаду правио Српски савјет. Никад нико ни ријеч о томе. Ове године, због овог убитачног мира, попалили се сви кербери. Лајте. Нисте за боље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: