Привредно чудо или статистичка грешка: Откуд Куршумлија међу општинама са највећим просечним платама

Општина Куршумлија избила је у сам врх, међу општине са највећим просечним платама у Србији. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада је у децембру прошле године била 91.521 динара, што је за око 24.000 динара више у односу на новембар. За месец дана, просек на нивоу општине се повећао за чак 36,2 одсто. И то не би било толико необично, да Куршумлија није у групи неразвијених општина, са малим бројем становника и са врло скромном привредом.

Ова информација на тренутак звучи чак невероватно, јер је за само месец дана Куршумлија успела да претекне и Ниш, Крагујевац, Смедерево, Пожаревац, Крушевац, Чачак и друге веће градове који имају неупоредиво више фабрика и јачу привреду.

Шта је „кумовало“ томе да се општина у којој је 2020. после 40 година отворена једна нова фабрика, нађе у рангу са Мајданпеком и Панчевом, одмах иза београдских општина, Новог Сада, Лучана, Бора, нишке општине Медијана, Костолца, Вршца и Панчева?

У Републичком заводу за статистику (РЗС) за РТ Балкан кажу да није неуобичајена појава да просечне месечне зараде обрачунате за децембар буду веће од зарада које се односе на остале месеце.

То се дешава, јер поједини послодавци крајем године запосленима исплаћују бонусе, награде, премије или регрес, тако да у РЗС кажу да могу да претпоставе да је то један од фактора који је великим делом утицао на раст зарада за децембар.

И ту се крије и разлог вртоглавог скока просечне плате у Куршумлији.

У РЗС указују да, посматрајући податке у протеклих шест година може закључити да зараде у децембру сваке године у  овој општини значајно расту у односу на остале месеце, али и да се у јануару смањују у односу на децембар.

„Подаци о зарадама у општини Куршумлија односе се на зараде запослених којима је место пребивалишта у Куршумлији – они могу бити ангажовани и у пословним субјектима који делатност обављају изван њиховог места пребивалишта, односно место пребивалишта није нужно и место рада“, наводе у РЗС.

Укупном расту зарада у Куршумлији допринео је раст зарада запослених који раде и у јавном и ван јавног сектора, с тим што су зараде ван јавног сектора нешто више утицале на раст укупне просечне зараде.

Бонуси главни „кривац“  за раст плата

Начелник општинске управе Куршумлије Миљан Радосављевић за РТ Балкан открива да је главни „кривац“ за вртоглави раст просечне плате бонуси које је исплатило предузеће А.Д. „Планинка“.

„То је износ који је исплатила А. Д. „Планинка“ својим радницима, бонусе или 13. плату. То се види и кроз већи приход који је и локална самоуправа добила од пореза на зараде. Та фирма је управљач бање Пролом, као и Куршумлијске и Луковске бање и Ђавоље вароши и носилац туризма на целој територији општине. Они су се из друштвеног предузећа трансфромисали у приватно, а буквално су сви радници и власници фирме, тако и онај конобар који вас послужује он ради за себе“, објашњава Миљан Радосављевић.

Он напомиње да је „Планинка“ књишки пример успешне компаније, јер су акције предузећа откупили радници.

„Неки од њих су узимали кредит да би учествовали у обнови фирме и тако су је уздигли. Изградили су нове објекте и базене и имају одличне пословне резултате“, сматра Радосављевић.

Он тврди да су плате у државним установама и јавним предузећима у децембру остале на истом нивоу и да је приватни сектор заслужан за раст просечне зараде. Општина, како наводи, има 15.900 становника, што је 3.200 мање него пре десетак година.

У Куршумлији је 2020. после 40 година отворена једна нова фабрика у склопу Фабрике Одбрамбене индустрије Србије „Борбени сложени системи Д.О.О“. 

„Они имају између 150 и 200 радника, а план је да их буде 300. ‘ШИК Копаоник’ је некада имао 2.500 радника, сада има 400. ‘Планинка’ је зато значајна, јер је и повећала број радника сигурно за око 200 када су отворили Куршумлијску бању. Сада би требало да имају око 600 радника. ‘Јумко’ је отворио прошле године један погон са око 60 радника у селу Рача, а планирано је да их укупно буде око 100“, прича начелник општинске управе.

Он напомиње да је велики проблем са радно способним становништвом, јер има људи на бироу, спорадично се отварају и радна места, али нема квалификоване радне снаге.

„Ми смо девастирано подручје у четвртој групи. Многи људи су у социјално угроженом статусу. Осим развијеног туризма, делимо судбину осталих општина у Топличком кругу“, каже Миљан Радосављевић.

А у овом делу Србије просечна плата у 2023. години је била око 67.000 динара. На тај ниво ће се, по свему судећи, вратити и Куршумлија и то чим статистичари обраде податке за јануар, у којем неће бити бонуса, већ редовна основна зарада.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: