Privredno čudo ili statistička greška: Otkud Kuršumlija među opštinama sa najvećim prosečnim platama

Opština Kuršumlija izbila je u sam vrh, među opštine sa najvećim prosečnim platama u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna zarada je u decembru prošle godine bila 91.521 dinara, što je za oko 24.000 dinara više u odnosu na novembar. Za mesec dana, prosek na nivou opštine se povećao za čak 36,2 odsto. I to ne bi bilo toliko neobično, da Kuršumlija nije u grupi nerazvijenih opština, sa malim brojem stanovnika i sa vrlo skromnom privredom.

Ova informacija na trenutak zvuči čak neverovatno, jer je za samo mesec dana Kuršumlija uspela da pretekne i Niš, Kragujevac, Smederevo, Požarevac, Kruševac, Čačak i druge veće gradove koji imaju neuporedivo više fabrika i jaču privredu.

Šta je „kumovalo“ tome da se opština u kojoj je 2020. posle 40 godina otvorena jedna nova fabrika, nađe u rangu sa Majdanpekom i Pančevom, odmah iza beogradskih opština, Novog Sada, Lučana, Bora, niške opštine Medijana, Kostolca, Vršca i Pančeva?

U Republičkom zavodu za statistiku (RZS) za RT Balkan kažu da nije neuobičajena pojava da prosečne mesečne zarade obračunate za decembar budu veće od zarada koje se odnose na ostale mesece.

To se dešava, jer pojedini poslodavci krajem godine zaposlenima isplaćuju bonuse, nagrade, premije ili regres, tako da u RZS kažu da mogu da pretpostave da je to jedan od faktora koji je velikim delom uticao na rast zarada za decembar.

I tu se krije i razlog vrtoglavog skoka prosečne plate u Kuršumliji.

U RZS ukazuju da, posmatrajući podatke u proteklih šest godina može zaključiti da zarade u decembru svake godine u  ovoj opštini značajno rastu u odnosu na ostale mesece, ali i da se u januaru smanjuju u odnosu na decembar.

„Podaci o zaradama u opštini Kuršumlija odnose se na zarade zaposlenih kojima je mesto prebivališta u Kuršumliji – oni mogu biti angažovani i u poslovnim subjektima koji delatnost obavljaju izvan njihovog mesta prebivališta, odnosno mesto prebivališta nije nužno i mesto rada“, navode u RZS.

Ukupnom rastu zarada u Kuršumliji doprineo je rast zarada zaposlenih koji rade i u javnom i van javnog sektora, s tim što su zarade van javnog sektora nešto više uticale na rast ukupne prosečne zarade.

Bonusi glavni „krivac“  za rast plata

Načelnik opštinske uprave Kuršumlije Miljan Radosavljević za RT Balkan otkriva da je glavni „krivac“ za vrtoglavi rast prosečne plate bonusi koje je isplatilo preduzeće A.D. „Planinka“.

„To je iznos koji je isplatila A. D. „Planinka“ svojim radnicima, bonuse ili 13. platu. To se vidi i kroz veći prihod koji je i lokalna samouprava dobila od poreza na zarade. Ta firma je upravljač banje Prolom, kao i Kuršumlijske i Lukovske banje i Đavolje varoši i nosilac turizma na celoj teritoriji opštine. Oni su se iz društvenog preduzeća transfromisali u privatno, a bukvalno su svi radnici i vlasnici firme, tako i onaj konobar koji vas poslužuje on radi za sebe“, objašnjava Miljan Radosavljević.

On napominje da je „Planinka“ knjiški primer uspešne kompanije, jer su akcije preduzeća otkupili radnici.

„Neki od njih su uzimali kredit da bi učestvovali u obnovi firme i tako su je uzdigli. Izgradili su nove objekte i bazene i imaju odlične poslovne rezultate“, smatra Radosavljević.

On tvrdi da su plate u državnim ustanovama i javnim preduzećima u decembru ostale na istom nivou i da je privatni sektor zaslužan za rast prosečne zarade. Opština, kako navodi, ima 15.900 stanovnika, što je 3.200 manje nego pre desetak godina.

U Kuršumliji je 2020. posle 40 godina otvorena jedna nova fabrika u sklopu Fabrike Odbrambene industrije Srbije „Borbeni složeni sistemi D.O.O“. 

„Oni imaju između 150 i 200 radnika, a plan je da ih bude 300. ‘ŠIK Kopaonik’ je nekada imao 2.500 radnika, sada ima 400. ‘Planinka’ je zato značajna, jer je i povećala broj radnika sigurno za oko 200 kada su otvorili Kuršumlijsku banju. Sada bi trebalo da imaju oko 600 radnika. ‘Jumko’ je otvorio prošle godine jedan pogon sa oko 60 radnika u selu Rača, a planirano je da ih ukupno bude oko 100“, priča načelnik opštinske uprave.

On napominje da je veliki problem sa radno sposobnim stanovništvom, jer ima ljudi na birou, sporadično se otvaraju i radna mesta, ali nema kvalifikovane radne snage.

„Mi smo devastirano područje u četvrtoj grupi. Mnogi ljudi su u socijalno ugroženom statusu. Osim razvijenog turizma, delimo sudbinu ostalih opština u Topličkom krugu“, kaže Miljan Radosavljević.

A u ovom delu Srbije prosečna plata u 2023. godini je bila oko 67.000 dinara. Na taj nivo će se, po svemu sudeći, vratiti i Kuršumlija i to čim statističari obrade podatke za januar, u kojem neće biti bonusa, već redovna osnovna zarada.