ИН4С

ИН4С портал

Признавање црногорског језика насиље над историјом и културом

Закон о народнијем школама из 1907. године каже у члану 1: „Задатак је народнијем школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост.”

илустрација

Пише: Др Ана Стојановић

Нисам аналитичар, нити историчар, али јесам филолог, и желим само да подсетим на пар чињеница које врло лако заборављамо, а тичу се Црне Горе и језика. Пишем о стварима које знам, а ово што ћу навести може послужити за разумевање комплексне, а у ствари врло једноставне ситуације у Црној Гори, пошто је питање језика у Црној Гори питање политике, то сви знамо, а није питање науке, знања, чињеница нити логике. Реч је о јасном и неопростивом насиљу над чињеницама.

Закон о народнијем школама из 1907. године каже у члану 1: „Задатак је народнијем школама, да васпитавају дјецу у народном и религијском духу и да их спремају за грађански живот, а нарочито да шире просвјету и српску писменост.” У Уставу Републике Црне Горе од 1992. године се у члану 9. каже: „У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора.” На попису 2003. године, 21,53 одсто становништва Црне Горе се изјаснило да им је матерњи језик црногорски, 63,5 одсто становништва Црне Горе се изјаснило да говори српски језик као матерњи језик. Будући да се 32 одсто популације изјаснило да су српске националности, може се рећи да се 31 одсто становништва изјаснило за српски језик као за свој матерњи, а да се нису изјаснили као Срби.

Године 2010. Савјет за опште образовање је усвојио прву „Граматику црногорског језика”, на чијем су раду ангажовани хрватски лингвисти др Јосип Силић (такође један од аутора правописа) и Иво П­ра­њк­овић. Главни уредник Аднан Чиргић је објаснио овај чудан састав тврдњом да у Црној Гори нема квалификованих људи који би радили на граматици, нити интереса за њу, али истакао да је „она најбоља која постоји за сада”. Као да су неке лошије варијанте у прошлости постојале. Никад не смемо заборавити чињеницу да је само двоје од 13 чланова савета било језички стручно да би се нашло у оваквој комисији (реч је о професору језика и лингвисти) и оба су гласала против, оштро се успротививши предложеној црногорској граматици. Критиковали су, како прихватање два нова слова за писма, тако и превелику архаизацију језика и увођење необразложених хрватизама, који немају упориште у „црногорском” језику. Дана 10. јула 2009­. године представљен је први правопис црногорског језика чији су аутори Миленко Перовић, професор из Новог Сада, Људмила Васиљева, професор универзитета у Лавову, Украјина, и Јосип Силић, пензионисани професор из Загреба. Овај правопис црногорском алфабету додао је два нова слова — с́ и з́ у ћириличкој и ś и ź у латиничкој верзији — тако да црногорски језик сад има укупно 32 слова.

Ко су ти чланови жирија? Нема никакве потребе коментарисати Људмилу а ни Јосипа, али ко је проф. Миленко Перовић? Лингвиста? Филолог? Не. Филозоф. Дакле, о врло озбиљним стварима одлучују људи који заправо не познају суштину. И не слажем се да нема квалификованих људи у Црној Гори да о томе дискутују. Још један битан и врло гротескан назив је наслов докторске дисертације проф. Перовића „Вриједносни систем и морална свијест малограђанства” (која је одбрањена у Загребу).

Често читамо последњу деценију да све што су Црногорци „створили и на мачу постигли” јесте запамћено и записано на српском језику. А то значи само једно – да признавање црногорског језика не представља насиље само над српским народом и српским језиком у Црној Гори, већ и насиље над историјом и културом.

(Аутор је бивши лектор Катедре за славистику Универзитета у Барију, Ужице)

Политика

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

9 thoughts on “Признавање црногорског језика насиље над историјом и културом

  1. Kaда неко узме нечију пјесму, п мало измјени, он плати кзну за крађу аутрског дјела. Тако је и са другим крађама. Само не код крађе српског језика и прављања на бази њега плагијата.

    Колико народа у свијету има који говоре енглески језик? И нико тај језик не зове канадски, амерички, и сл. по држави, нацији која користи тај језик. У свим тим државама постоје дијалекти, али ником не пада на памет да својата енглески језик. Стотине милона људи говори говори енглески. шпански, њемачки. И нико не својата те језике нити прави од њих своје плагијате.
    Јеидно се од Срба без санкција краде српски језик. То су урадили и хрвати и бошњаци, сада то покушавају ови којима је Тито како би подјелио додатно Србе дао националност 1945.

    И поред притиска тренутне власти, на задњем попису, највећи број људи се изјаснио да говори српски језик. И замислите, да језик за који се нјавише људи изјаснило да га говори, није званични језик Црне Горе. Ни један сајт државних институција нема опцију за одабир српске верзије. Али зато има плагијат српског језика, има енглески…

    Ова одлазећа власт је пуна апсурда.

  2. Ви сте Комлене баш све правилно разумјели
    Хоће ли по вашем сваки засеок да има свој језик и дијалект?
    Нпр ми Бокељи да говоримо бокешки,ионако више употребљавамо та ваша назовимо слова и изразе?…

  3. Ako je već autorka ovog teksta iz Užica, a želi da bude objektivna, mogla bi nas podsjetiti kako je u užičkom kraju prije sto godina političkom odlukom i dekretom uveden ekavski izgovor. Do tada se u Užicu i okolini govorilo samo ijekavski, kao i u CG odakle su došli njihovi pretci.

    1. У Ужицу и генерално дуж Подриња десна страна дакле Србија очувао се у говору србски језик посебно међу простодушним пучанством )ијекавски изговор тако да
      Јожице овде нема мјеста твом просвједу,
      успут промјени пелене сједиш упишан за тастатуром сатима

    2. @Komlene,u tekstu se ne govori o Uzicu,ni o Srbiji,no su izlozene cinjenice o jeziku kojim se govorilo i govori u Crnoj Gori. Autorka je navela zvanicne i vazece u to vrijeme zakone i Ustav Crne Gore,kao i podatke iz zvanicnog popisa koji je vrsen u doba ove vlasti. Neces valjda reci da su to falsifikati? Ako jesu,daj kontraargumente na njene tvrdnje,a ako ih nemas, umukni i ne zamjenjuj teze ka uvjek sto vi ANB botovi cinite kad nemate odgovor.

    3. Bravo za Komlenov komentar , Moram da dodam ovo -Ana dušo ,ostavi ti Junačke Crnogorce koji su imali i pismenost i štampariju i slobodu zlatnu prije mnogijeh naroda na Balkanu .Ako ti je do prosvetnog rada -volonterizma idi u Mirkovce ,Jankovce ,Vukovar ,Knin ,Prištinu ,Prizren i tamo drži besjedu .1991 godine na Popisu u Crnoj Gori izjasni se 380.000Crnogoraca a 58.000Srba ..o čijem jeziku ti govoriš?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *