Пробиотици и пребиотици – у чему је разлика

Људи често мисле да је ријеч о лапсусу, или синонимима. Међутим, постоје велике разлике између пробиотика и пребиотика, те начина на који они утичу на наш организам. У овом кратком тексту ћемо их покушати објаснити.

У нашим цријевима живи око милион, „добрих“ и потенцијално „лоших“, односно патогених бактерија. За здрав и виталан организам од велике је важности да број добрих, превладава у односу на број лоших бактерија. Ако наша цријевна флора није уравнотежена, наш организам постаје подложнији разним заразама и упалама.

Постоје два начина за одржавање ове равнотеже – помагањем микрооранизмима који су већ присутни да расту, дајући им храну коју воле (пребиотик) и додавањем живих микроорганизама директно у наш систем (пробиотик).

Пробиотици

Свјетска здравствена организација (WХО) дефинише пробиотике као живе микроорганизме, који примијењени у адекватној количини имају повољне учинке на здравље домаћина.
Они укључују бактерије као што су Лацтобациллус и Бифидобацтериум и гљивице, као што је Саццхаромyцес буларди.

Могу се пронаћи у јогурту и кефиру, или ферментисаној храни, као што су кисјели купус и кисјели краставци.
Пробиотици имају мноштво позитивних учинака на наш организам, а ово су само неки од њих:

одржавање здраве микрофлоре пробавног система,

регулисање пробаве,

антикарциногену активност,

смањење нивоа холестерола у крви,

потицање функције имунолошког система.

Пробиотици се у задње вријеме све више називају и колоквијалним називом „психобиотици“, који су добили због индиректног, позитивног утицаја на наш мозак. Наиме, одавно је познато да наш мозак има снажан утицај на наш стомак, а најновија истраживања показују и обрнуту корелацију, односно да и наш стомак може позитивно, или негативно дјеловати на наш мозак.

Већ неколико година уназад „психобиотици“ се све више повезују и са одређеним неуролошким поремећајима, нарочито са депресијом, али и неким неуродегенеративним болестима, као што је Паркинсонова болест.

Пребиотици

Пребиотици су храна за пробиотике. За разлику од пробиотика, пребиотици нису живи организми. Ради се о баластним тварима, као што су инулин, или галактолигосахариди, који се не могу разградити, у танком цријеву и долазе у дебело, гдје служе као плодно тло (нутријенти) добрим бактеријама.
Дакле, пребиотици су храна за одабране безопасне микроорганизме у цријевима и могу се користити као додатна подршка пробиотицима.

Пребиотике можемо препознати по идућим називима:

галактолигосахариди,

фруктоолигосахариди,

олигофруктоза,

инулин,

влакна цикорије

Њих можемо пронаћи у намирницама као што су грах и махуне, зобене пахуљице, банане, бобичасто воће и бијели лук.

Можемо закључити да пребиотици и пробиотици заједно подржавају тијело у изградњи и одржавању здраве колоније бактерија и других микроорганизама, што регулише пробаву и помаже функционисању цијелог нашег организма.Такође, помажу у превенцији и код одређених болесних стања.

Зато је, у недостатку пробиотика и пребиотика унијетих исхраном, пожељно посегнути за суплементима који у себи садрже потребне пробиотике и пребиотике.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: