Проблеми немачког здравства: Несташица физиолошког раствора, нема операција, фали 500 лекова

У више наврата од почетка украјинске кризе, Немачка се суочава са недостатком лекова и медицинских потрепштина.

Овог пута се, према писању листа „Рајнише пост“, немачке болнице и апотеке суочавају са дефицитом физиолошког раствора, који коштају само неколико центи, тренутно је тешко пронаћи, постали су  дефицитарна роба, а без њих нема операција, испирања и инфузије за пацијенте.

Ситуација се протеклих месеци драматично погоршала, тврди Томас Прајс, председник Удружења фармацеута Северне Рајне.

„Већ месецима је то велики проблем у болницама, а сада погађа и амбулантне пацијенте“, рекао је он у интервјуу за немачки лист.

Министарство здравља покрајине Северна Рајна-Вестфалија потврдило је несташице.

„Болнице у Северној Рајни-Вестфалији и Немачкој већ месецима су снабдеване са само око 80 одсто потребних количина, а недавно чак и са само око 50 процената“, тврде.

Према подацима Савезног института за лекове и медицинске производе таква ситуација потрајаће месецима.

Немачка је протеклих година повремено већ била погођена несташицама лекова, попут антибиотика, али и лекова за децу. Последице су озбиљне јер анкета Удружења педијатара из пролећа 2024. показује да трећина дечјих лекара сматра да је тиме угрожен квалитет лечења.

Осим тога, лечење постаје сложеније, јер лекари морају унапред да проверавају који су лекови уопште доступни.

Немачко удружење фармацеута наводи да већ постоји проблем са око 500 различитих лекова који се издају на рецепт.

Узроци несташица су сложени, као и савремена производња лекова. Немачка је некада била позната као „апотекар света“ са својим великим фармацеутским компанијама – „Бајер“, БАСФ, „Берингер Ингелхајм“, или „Бајонтек“. Сада су производни процеси фрагментисани и раштркани широм света – с дугим и потенцијално проблематичним ланцима снабдевања.

Велики део активних састојака сада се производи у Кини и Индији. Тамо су, не само ниже плате него у Европи, већ и еколошки стандарди. Да би супстанце биле што јефтиније, примењују се масовна производња и монополизација – што значи да све мање произвођача производи све веће количине.

„На пример, за сируп с парацетамолом, раније смо имали десет фирми које су га нудиле на тржишту, а данас је остала само једна, главна фирма“, објашњава за „Дојче веле“ професор Давид Франкас, стручњак за ланце снабдевања с Високе школе у Вормсу.

Професорка Улрике Холцграбе, стручњак за фармацеутску и медицинску хемију с Универзитета у Вирцбургу додаје да су упућени на само неколико произвођача.

„А кад код једног дође до застоја, онда трпи цео ланац снабдевања. Ако дође до мањих катастрофа на путу снабдевања, као што је затварање луке у Шангају током пандемије короне или блокаде брода у Суецком каналу, роба онда не стиже до нас“, додаје она.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: