Пробуди се Србине!

Ловац на змајеве који је најнеталентованији писац колумни на брдовитом Балкану опет је кренуо да трује јавни простор са жељом да прогласи себе и свој медиј носиоцима промјена у Црној Гори а да окриви оне који су на изборима 30. августа и по теренском раду и сваком другом уложеном труду и бројним одрицањима највише допринијели побједи над ДПС-ом. Да их окриви за све.

Одједном се Змајчек појављује као неко ко је спреман да заштити интересе Митрополије црногорско приморске. Од кога? Па од Београда и Александра Вучића за кога између осталог наводи да врши и улогу патријарха. Дакле једном суптилном увредом према поглавару СПЦ Жељко Ивановић покушава да заштити Митрополију црногорско приморску од штетног београдског утицаја и марионета Београда Мандића и Кнежевића. Извини Змајчек нисмо те познали. Али ево кад се сад присјетимо исти аргументи су ти послужили и 1997. године да подржиш Мила Ђукановића и помогнеш му у пуном капацитету да учврсти своју власт.

И тада смо имали по питању идентитета Мила Ђукановића нејасног као данас Здравка Кривокапића, па је могао да прође и код сепаратиста и код патриота, српски зачин у виду Новака Килибарде, и разне Ракчевиће и Перовиће који су били симболи правца у ком се Ђукановић запутио у политичком смислу. Дакле основа политичког дјеловања ове екипе је била и остала, како 1997. године тако и данас, раздвајање српског народа између себе, стварање антагонизма код српског народа у Црној Гори према Београду, и званичном и незваничном, и покушаји да се биће Српске православне цркве располути кроз фаворизовање Митрополије црногорско приморске у односу на њену помјесну цркву.

Прича како ваља Митрополија али не ваља СПЦ је у ствари основа дјеловања Змајчека и његових пламенчића. То је духовни сегмент ове приче. У националном смислу она гласи – ваљају Срби у Црној Гори али не ваљају Србија и Београд и Република Српска и Бањалука. Као резултат тога јавља се закључак који треба да се зада Србима и онима којима су Срби блиски у Црној Гори – ваљају српски политичари у Црној Гори али само они којима не ваљају Србија и Београд и Република Српска и Бањалука.

Већ поменуте 1997. године на таласу приче “неће нам се овдје питати Милошевић и Београд“ срушен је Момир Булатовић који се као предсједник Републике Црн Горе питао више са овом земљом него што ће ико од њих икада, а устоличен Мило Ђукановић, који је од политике “само не ваља Милошевић али ваља заједничка држава са Србијом“ 2006. године извршио сепарацију Црне Горе из државне заједнице.

Да ли смо ишта научили или ћемо се и даље припаљивати на пламичке за писање и сваку здраву мисао неталентованих змајчека?
Хоћемо ли и даље бити спремни да повјерујемо свакој хуљи која нам каже како Срби не треба да сарађују и заједнички дјелују са Србима а да оне политичаре који се труде да на неки начин некакво јединство ипак постигнемо као народ ставимо на сваки стуб срама који им Замајчек и екипа подигну. Хоћемо ли и даље онима који јасно и отворено заступају наше интересе тражити хиљаду мана и уважавати сваку примједбу која на њихов рачун стиже од наших непријатеља или ћемо коначно и у политичком смислу бити Срби и подржати оне који се боре за наше интересе и за наше заједништво.
Није довољно само да се декларишемо као Срби, није довољно ни да то свједочимо на све друге начине, ако политички дајемо подршку онима који нам ништа од тог српства сачувати неће. Није довољно да држимо све постове и да смо узорни чланови своје помјесне цркве, ако у политичком смислу вјерујемо и дајемо подршку онима који су се у свим кључним, граничним ситуацијама доказали као непријатељи наше цркве и наше вјере и који ће оне положаје које им политички дамо кроз своју подршку и глас користити на штету наше помјесне цркве.

Ако ово нисмо схватили прошле године у литијама нећемо никад. Многи гласачи ДПС-а су се трудили да буду узорни чланови наше цркве и вјерни гласачи ДПС-а мислећи да су се тако некако извукли у моралном смислу пред Богом и прецима. Сурово сазнање да на тај начин своје дјеловање множе са нулом довело је до преображења једних у политичке противнике ДПС-а који ће коначно у политичком смислу престати да штете помјесној цркви за чије се узорне чланове представљају и оне који су између цркве и партије ипак одабрали ово друго.

Сада ово мјесто “нуле“ које је покривао ДПС и са којима треба опет да се помноже наша вјера у нација у Црној Гори хоће да заузме неко други а ако имамо дилему ко би то могао да буде онда само треба да пратимо кога подржава а против кога се бори у новој политичкој атмосфери неталентовани Змајчек. Он жели да доведе до нове вододјелнице у којој ће побједу која је ипак српска од 30. августа преточити поново у авнојевски бокалчић из ког ће се служити туђим интересима а не интерсима државотворног народа у Црној Гори и оних који су том народу блиски.

Не хвала. Ако ћемо да будемо Срби онда је вријеме да једном то будемо у потпуности, јасно и недвосмислено, као једна душа, не само у народном, културолошком и традиционалном смислу, ми у Црној Гори то овога пута морамо бити и у политичком смислу, тако што ћемо ускратити сваки вид подршке онима који постављају клинове у наше јединство, који свађају наш народ и нашу цркву и који би да нас уче како би ми требало да будемо Срби премда они сами неће то да буду.

Не будимо њихови корисни идиоти, не правдајмо ми њих јер они нас никада и нигдје неће оправдати него ће нас увијек мазити док главу не помолимо на пањ. А у том моменту они врло добро знају шта треба да раде и нису никада имали дилему око тога. Пробуди се Србине!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: