Пробуђени пламен антифашизма у Црној Гори

Пише: Глигор Таушан

Ових дана је покренута регионална хајка против српског свештеника из Никшића оца Огњена Фемића поводом његовог текста “Уједињење или украјинизација“. Главна замјерка јесте у томе што је се отац Фемић дрзнуо да помисли како би ето Срби као народ могли и требали да се уједине. Делегитимација права на мишљење по овом питању коју желе да изврше над оцем Огњеном говори много више него што се то на први поглед чини. Ми ћемо се овдје осврнути на црногорске сепаратисте који круну свог сепаратистичког дјеловања виде у 2006. години и референдуму на ком се Црна Гора одвојила од Србије.

Обично се говори о том референдуму као једном примјеру демократије и као нечему на чему свој легитимитет заснива данашња држава Црна Гора на међународном плану препозната по скраћеници МНЕ (од Монтенегро). Основно питање је да ли референдум или ма шта може бити дјелимично демократски или дјелимично легитиман? Наравно да не може. И ту настаје проблем. Ако је референдум у цијелости демократски и легитиман онда су оба становишта и обје могућности које су биле понуђене као опција на том референдуму демократске и легитимне. У том случају без обзира која од идеја да однесе превагу на самом референдуму и једна и друга остају и демократске и легитимне идеје и након тога. То најбоље видимо на примјеру Шкотске у којој пораз на референдуму снага које се боре за шкотску независност од британске круне не значи да се више никад нико за ту независност неће залагати већ је напротив та идеја и даље веома жива у Шкотској.

У Црној Гори имамо другачији примјер, свако ко помене ма какав вид бољих и снажнијих веза са Србијом, са којом смо до јуче били једна држава, он је већ издајник, а ко помене попут свештеника Огњена уједињење он се има спалити на медијској ломачи а вјероватно многи не би имали ништа против да то буде и на правој. Када видимо да духовни наследници Тита, Туђмана и Алије сипају ватру по оцу Огњену ( не знајући да не носи случајно то име и да му својом ватром не могу наудити) и да то исто раде црногорски сепаратисти који себе зову чуварима државе постају нам јасне ствари и о црногорском референдуму из 2006. године. Да је идеја одвајања Црне Горе од Србије била исправна идеја, демократска, легитимна и легална идеја, она не би након своје побједе бранила постојање нити имала ништа против оне идеје која је стајала насупрот њој на референдуму уколико је тај референдум такође био демократски, легитиман и легалан. Оваквим реакцијима на текст оца Огњена Фемића они сами признају да је њихова идеја недемократска, нелегитимна, нелегална, да она нема никакво добро по народ нити било какву сопствену супериорност која не произилази из силе, преваре и наметања. И зато се она плаши самог помена друге идеје која је насупрот њој сама по себи демократска, легална и легитимна и стога јој треба ускратити сваки простор па и онај у неизреченим људским мислима а камоли у писаној ријечи у јавном простору како се то дрзунуо Огњен Фемић.

Неизоставни дио хајке односи се на трабуњања о великосрпском пројекту о томе како су идеје оца Огњена фашистичке. И ту их истина демантује. Аустроугарска и царска Њемачка хтјеле су да спријече уједињење до ког је дошло 1918. године. Фашистичка Италија је окупирала и одвојила Црну Гору од Србије у Другом свјетском рату тако да нацизам и фашизам све вријеме кроз историју стоје као противници уједињења Црне Горе и Србије. Зато је идеја оца Огњена о уједињењу идеја која је истински антифашистичка јер стоји насупрот тежњама фашистичке Италије и нацистичке Њемачке о разбијању јединства Србије и Црне Горе. А сваки сепаратизам, свјесно или несвјесно, а по реакцијама видимо да је то било врло свјесно и умишљено, је само слуга интереса фашистичке Италије и нацистичке Њемачке. У Црној Гори чекамо буђење истинског антифашизма. Хвала оцу Огњену.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: