Процес за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића опет у застоју

У процесу који се води за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, Виши суд у Београду одредио је застој од 45 дана у процесу, а до тада Прво основно тужилаштво треба да се иујасни да ће усвојити кривичну пријаву Антифашистичког покрета Србије против историчара Бојана Димитријевића и Косте Николића, који су раније свједочили у овом поступку.

Претходно је нови пуномоћник предлагача за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драже Михаиловића Оливер Антић предложио суду да већ на следећем рочишту закључи расправу и одлучи о предлогу за рехабилитацију Михаиловића, јер сматра да је ,,ирелевантно свако даље саслушање такозваних сведока“.

Антић: Утврдити да ли је пресуда донијета из идеолошких разлога

Оливер Антић, пуномоћник предлагача за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини Драже Михаиловића, саопштио је да је ,,Суштина овог поступка је да се утврди да ли је пресуда којом је Драгољуб Михаиловић осуђен на смрт донета из идеолошких и политичких разлога у поступку у ком нису поштована људска права, право на одбрану, а што тадашња власт није урадила иако је прихватила повељу УН „.

Претрес ,,зрео“

Антић је предложио да се на следећем рочишту одржи завршна ријеч, јер је претрес ,,зрео“ да се закључи расправа.

Антић се на данашњем рочишту успротивио саслушању Бранка Латаса, историчара, који ,,заступа тезу да је Дража Михаиловић ратни злочинац, а да су његови четници из Равногорског покрета клали људе, убијали невине“, уз ријечи да Латас нема према правним стандардима својство свједока.

Латас о четницима, партизанима, Њемцима читао из документације

,,Сведок у поступку је оно лице које је непосредно чуло или видело догадјај у некој правној ствари. Ово предлагање документације и изјаве у смислу рекла-казала није сведочење“, рекао је Антић, с обзиром да се Латас у свом свједочењу позива искључиво на истпоријску градју и документацију. Током свог излагања, Латас је потврдио да ,,никада није видео ни Немце, ни партизане , ни четнике“, али је о њима, обзиорм да је историчар, читао из документације.

Наставак рочишта у Вишем суду у Београду пратио је велики број новинара и само акредитовани представници стручне јавности, јер су и онако малу судницу напунили судски приправници. Испред суда окупило се и двадесетак припадника покрета ,,Заветници“ који носе заставу са својим обиљежјима, као и заставу са ликом Михаиловића.

Поступак рехабилитације прекинут је 22. фебруара, јер је суд морао да сачека правоснажно решење о утврђивању датума смрти Михаиловића, јер званичних доказа о његовој смрти није било. Решењем Првог основног суда у Београду као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је тог датума стријељан.

Виши суд без тог решења није могао да настави поступак и донесе одлуку да ли ће усвојити захтев за рехабилитацију генерала, па се очекује да овај поступак за рехабилитацију буде окончан врло брзо, а суд да донесе одлуку о рехабилитацији и да ли Михаиловићу враћа грађанска права.

Рехабилитацију је затражио његов унук Војислав Михаиловић, а придружили су му се Српска либерална странка, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други. Предлагачи захтева тврде да Михаиловићу није било омогућено право на одбрану и да није видео свог адвоката до почетка суђења.

Драгољуб Дража Михаиловић није имао ни право на непристрасан суд, а оптужница му је уручена седам дана пред суђење.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: