Проћи ће

Пише: Дадо Абрамовић

И ово ће проћи, а ми ћемо остати исти. Изаћи ћемо из својих домова исти какви смо и ушли у њих.

Не обесхрабрујем. Напротив. Охрабрујем себе, а и вас да из овог изадјемо јачи, бољи и сложнији. Управо је изолација прилика да се суочимо са собом, да се загледамо у себе, да порадимо на себи.

Спољашњи свијет нас чека онакав каквог смо га оставили. Сад је важнији наш унутрашњи свијет, наше биће које мора остати здраво и духовно испуњено ,јер зависимо искључиво од себе.
Живимо у времену које је резултат тридесетогодишње владавине слијепаца. У времену угашених фабрика, неузораних њива, распуштених стада, упропаштеног здравства, деградиране просвете…

“У изолацији је спас” . Ту се једино слажем са слијепцима из власти. Управо је спас унутра, у нашим домовима, породицама, у нама. Неће нас спасити ово здравствено руководство које нас под маскама свакодневно бомбардује драматичним извјештајима о броју заражених. Они нијесу у стању да помогну својим запосленима који раде без основних средстава за рад и самим тим су једни од најугроженијих чланова друштва.

Ван изолације, ван наших домова је здравствени систем у коме је доктор никшићке неурологије скенирала мог оца скенером који не ради и посредством истог пронашла мождани удар којег није било.

Ван наше изолације је здравствени систем који посједује САМО једну ЕЦМО машину (машина која је једини спас од АРДС синдрома плућа, истог овог од којег умиру хиљаде градјана у Европи и свијету) која никад није упаљена, нити ко зна да управља истом. Пишем на основу личног искуства, члана моје уже породице, а сигуран сам да и међу вама има сличних примјера.

Моји мотиви нијесу политички. Мој мотив је одговорност према мојој дјеци , према родитељима, према прецима, према нашој домовини. Не можемо имати здраву будућност ако нам је садашњост болесна.

Слика наше болесне садашњости су маркети, киосци, мјеста на којима набављамо основне животне намирнице. Примјетићемо да је скоро свака намирница прозведена у некој другој земљи. Куповином сваке , ми јачамо туђе привреде или пољопривреде. Зашто!? Зато што своје немамо!

Мало ко зна да је ратних деведесетих година развијена ” Зелена стратегија Црне Горе” у тадашњем Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, која је научно доказала да Црна Гора мозе себе да храни, да не треба да зависи ни од братске Србије ,ни мајке Русије. Наравно слијепци из власти је никад нијесу примјенили, ни покушали.
Тако да споља, зависимо од других, од туђег брашна, туђе помоћи, туђих донација, а само изнутра зависимо од себе.
Ајде да из овог искушења изађемо бољи. Нијесу наши преци умирали да би ми живјели као кукавице, да би ову земљу коју су нам оставили у аманет развлачили куси и репати.

Зато сад кад смо изоловани ајде да излијечимо прво себе. Помозимо једни другима, али нека наша помоћ „не буде цијена рекламирања себе“, како рече Исус на Гори, „да не зна љевица твоја што чини десница твоја”.

Ајде да испунимо ту духовну шупљину којом одзвања ехо наших предака ,кроз ријечи Светог Петра Цетињског ,који нас моле, да не будемо тудје метле и лопате, да не лижемо туђе шаке, да не обијамо туђе прагове.

Да се вратимо себи и своме, да се окупљамо под своје небо и око својега сунца.

Зато Црногорци, браћо Срби, наша браћо муслимани и католици, ајде кад прође изолација да изадјемо из својих домова паметнији, сложнији, да заједно одбранимо оно што нам је свето, да пружимо нашој дјеци сигурност и здраву будућност , а прецима подаримо мир јер смо испунили завјет који су нам предали са овом прелијепом земљом натопљеном њиховом крвљу.

Проћи ће. Проће ће и ово, али неће проћи стид кад се сретнемо са онима прије нас ако не заштитимо оне које смо створили.

Зато браћо, заједно до слободе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: