Прочитајте шта би све да наметне Њемац Кристијан Шмит

Иако се у јавности измјене Изборног закона БиХ које покушава да наметне Кристијан Шмит и његови налогодавци и сарадници представљају као техничке с циљем наводног побољшања наводног изборног интегритета, суштина је супротна.

Осим наставка политичког прогона предсједника Републике Српске, предвиђена је и додатна централизација БиХ кроз изборни процес и енормно јачање Централне изборне комисије, до степена пуне финансијске и сваке друге аутономије.

Шта би све да наметне Нијемац Шмит?

За нешто више од 20 година постојања, Изборни закон БиХ мијењан је више од 20 пута. Мијењали су га посланици и делегати договором у Парламентарној скупштини БиХ. И док је ресорно бх. Министарство правде најављивало парламентарни пут за још једну измјену зарад стварног, а не фиктивног јачања изборног интегритета, улогу и предлагача и законодавца преотео је Кристијан Шмит. И од 275 чланова важећег закона, одлучио да, према властитом кантару интегритета, препакује скоро половину – чак 114. Хроничним изборним губитницима који бајато своје поразе памфлетима приписују изборним крађама, скенери су подваљени као параван. Предвиђено је да се нове технологије у октобру примјењују само као необавезујући пилот пројекат и на мање од два процента бирачких мјеста. Међутим, сви остали измијењени чланови закона су обавезујући. И пријетећи унитаристички.

– То је прича за оне који кукумачу да су изборе изгубили само за то што су покрадени и ни за шта друго. И ако видимо сада ко ликује над овим измјенама, биће вам јасна намјера и карактер тога. И да то није у питању интегритет, на крају крајева, није ништа ни предузето да се интегритет избора да се дигне на виши ниво – каже Бранко Перић, бивши члан и предсједник ЦИК-а БиХ.

Централној изборној комисији авансно је намијењена пуна аутономија. Из буџета могу да захвате новца колико пожеле, без да ресорно Министарство финансија може да измијени њихов буџетски захтјев. Надлежност избора предсједника и њихових замјеника у бирачким одборима отима се општинским и градским изборним комисијама и сервира, а коме другом до ЦИК-у који би вршио селекцију, именовање, евиденцију, едукацију и сертификацију. Законски се успоставља и Центар за едукацију, за који овлаштења има наравно ЦИК. Управљаће и набавком, дистрибуцијом и безбједношћу изборних технологија.

– Дају се овлашћења ЦИК-у да подзаконским актима регулише многе ствари, развлашћују се општинске и градске изборне комисије веома утрениране, веома способне, веома стручне које то веома добро раде и још чуднија је прича да су овим законом заштићени некредибилн чланови ЦИК – каже Перић.

Прописани су и кредибилни критеријуми за све будуће чланове Изборне комисије, али не и за актуелне који и даље, без посљедица, могу да носе печат бивших политичких савјетника и страначких изборних кандидата. На другој страни пожелио је Шмит да херметички затвори круг и додатно ојача своје безакоње испољено ранијим измјенама Кривичног закона БиХ због којег је почело суђење предсједнику Српске Милораду Додику. И баш као што се из тог уратка већ у старту ишчитавала, политичка оптужница, тако се из најновијих Шмитових умотворина, првенствено члана осам, ишчитава финализација плана забране политичког дјеловања легално изабраног предсједника Српске. Мијењао би Шмит и сам начин гласања, уводио посебне рачуне политичким партијама за финасирање кампање, забрањивао медије који не желе да објелодане власништво и ко зна шта све не.

– Избори су срце сваког демократског друштва, у савременој држави у цијелом свијету и када неко узурпира тако озбиљан и велик систем на овакав начин, ми не можемо видјети какве ће све посљедице то да остави – каже политиколог Војислав Савић.

Шмитову насилну интервенцију у изборно законодавство, не подржавају ни изиграни Хрвати.

– Грозан потез који ће за посљедицу имати само додатну компликацију политичких односа у БиХ заправо има озбиљан потенцијал да поништи све оно добро што су политички актери у БиХ урадили у посљедњих 13 мјесеци – каже политички аналитичар Јурица Гудељ.

Република Српска је одлучна да своју задаћу сама рјешава. Против изборне реформе никада била није, ни против фамозних скенера у изборном процесу, али не Шмитових. За договор домаћих лидера су и хрватски званичници. А шта ће одлучити Сарајево које се у демократију заклиње док лицемјерно истовремено Шмитовим подвалама гласно аплаудира?

РТРС

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: