Проф. др Чедомир Антић за ИН4С: Ако је Хитлер омогућио геноцид из 1941, злочине из деведесетих је трасирао Брозов режим
1 min readПише: Проф. др Чедомир Антић, историчар
Био је командант највеће герилске војске у Европи Другог светског рата. Једини је од свих комунистичких непријатеља успео да се одупре Стаљину. Побегао је злогласном Отоу Скорценију – нацистичкој мешавини Џејмса Бонда и Рамбоа, који је лично ослободио Мусолинија и свргао Хортија. За живота је створио највећу јужнословенску државу у историји, еманциповао неколико нација, створио нови политички и омогућио до тада невиђени економски систем. На врхунцу његове владавине остварен је највећи напредак у историји већег дела југословенских народа, када је наша земља била 12 привредних година удаљена од Италије, а не историјски уобичајених 40. Додајмо ту и међународни углед, чињеницу да је по њему названа једна планета, да има споменик у Мексику и да је савременицима у свету он био познатији од било чега другог на Балкану – па је аутору ових редова стари кувар из Сенегала 2002. усред Бристола за њега, после два минута познанства сасвим искрено рекао: „Какав великан…“
Из наведеног, рекло би се да је илузорно уопште говорити о значају Јосипа Броза Тита за српску, југословенску и светску историју. Па ипак…
Политички и лично срећни Јосип Броз (женио се четири пута и оставио званично двојицу синова, а незванично двоцифрени број деце), имао је једну несрећу: иза њега није остало ништа. Са тим су сагласни у великој већини његови поштоваоци и критичари. Само што они први за то налазе разлоге који немају везе са умрлим југословенским председником.
Брозова држава нестала је пламену низа грађанских ратова. Колико год се упињали да их вежу за „непоправљиви српски културни дефект“, балкански и други расисти примећују да бар четири та рата (словеначки, муслиманско-хрватски, муслиманско-муслимански и албанско-македонски) са Србима немају никакве везе. Ако је Југославија пропала након што је Броз умро, уништили су је, са изузетком Алије Изетбеговића, одреда његови комунистички дијадоси и епигони, међу којима је било и његових личних пријатеља.
Дејан Јовић, професор са Свеучилишта у Загребу, одавно је доказао да је Брозова Југославија „одумрла“ још крајем седамдесетих година. Настала на „хладноратовској дивиденди“ и кредитима, ова земља је банкротирала (што се никада није догодило нити једној ранијој српској држави) још 1979. године. Презадужена земља (данас тврде да су њене наследнице задуженије само на основу манипулације инфлацијом долара), постојала је на једној „економији деструкције“ која до данас није расклопљена. Треба само напоменути да је са Запада добила око 200 милијарди данашњих долара, а да су тековине тих инвестиција углавном пропале или утрошене на стандард.
У Југославији коју је Броз створио било је немогуће бити Југословен по националности, а инсистирање је могло да донесе етикету „унитаризма“ и да повуче казну. Много се данас говори о срећној држави коју су уништили њени незахвални народи. Била је то држава принудног помирења и наметнутог заборава. Само у њој је било могуће девастирати највећи концентрациони логор и фалсификовати идентитет фашиста у глобално најпознатијем ратном филму. Ако је Хитлер омогућио геноцид из 1941., злочине из деведесетих је трасирао Брозов режим. Чак су конципирали и логоре који ће постати злогласни, а највећи масакри извршени су по узору на послератна стрељања (и совјетску Катинску шуму), а не на Вранић или Пребиловце. Да није било Јасеновца и Јадовна, Београд и Србија 1944., те Блајбург 1945., били би највећа стратишта Другог светскгог рата у Србији и Југославији.
Коначно и то ратовање. Устанак на Козари који је подстакао, завршио се масакром 40.000 српских цивила, на Кадињачи је погинуо цео раднички батаљон, али нити један Немац, у Београду Прлета и Тихог јединог Немца убио је четник, а на Сутјесци је храбро изгинуло 6.000 најбољих југословенских синова и кћери и са њима мало више од једног вода Немаца.
Братство и јединство, самоуправљање и несврставање надживели су Броза за само десетак година. Све што је овај политички Мида дотакао претворило се из злата у пепео. Чак и породица му се распала и развејала, а јунак 20. века је, ако је веровати његовим сарадницима, као осамдесетогодишњак бежао преко дворишта у папучама од своје супруге Јованке – жене која га је изгледа, од толиких лепотица, једина искрено волела.
Прочитајте још:
Јосип Броз Тито – четири деценије касније: Симбол апсолутизма и терора
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Antic kao i uvijek odlican. Stop fasizmu i komunizmu i svim diktaturama
Ko je Tito ? Sef drzave koji je ubijao i zatvarao ljude koji ne misle kao on,zabranjivao je sve stranke osim svoje,zabranjivao je slobodu govora i kritiku komunizma,ispirao mozak generacijama kroz medije, skolski program i filmove,zloupotrebljavao djecu u politicke svrhe(pioniri),ubijao je Srbe po Srbiji 1914.kao austrougarski kaplar,pucao na Ruse 1915. pa primio se komunizma u Rusiji…1948.izdao je SSSR koji ga je doveo na vlast…Zaduzivao se kod MMF a pricao o komunizmu. Pricao o proleterima i pohlepnoj velikosrpskoj burzoaziji a zivio kao seik (40 vila sirom SFRJ,kolekcija Mercedesa,brod,Beli dvor u Beogradu,drustvo holivudskih zvijezda…). Dok su Slovenci bili Slovenci ,Hrvati bili Hrvati on je Srbe izucio da budu Jugosloveni, a prije toga ih podjelio na 4 republike i Srbiju na tri djela. Izmislio je nove nacije,omogucio drzave koje nikad nisu postojale(Slovenija ,Makedonija…),preseljavao fabrike iz Srbije,stukao milijarde samo za tri vojna objekta(Lora, Udbina,Konjic),rusio SPC,svojim rjecima najavio „ruzan raspad Jugoslavije“ 1971. i omogucio krvave ratove 1990-ih sa Ustavom iz 1974. A Srbi su mu tapsali i jos uvijek mu tapsu. Sve sto ste i dobili materijalno od njega(ako ste dobili) platili ste i placate 1000x skuplje i to ne novcem, vec svojom i vase djece krvlju. p.s. Srecom moja Republika Srpska zna ko je djavo u liku covjeka pa nema vise ulica sa imenom Josip Broz ubica(ugledaj se Srbijo i Beograde)
G-dine Antiću, iz svega što znam o Titu, pa i iz ovog vašeg teksta, meni najviše govori o narodima koji su živeli na prostorima bivše Jugoslavije. Taj „san“ o Jugoslaviji i Jugoslovenima nije njegov već onog kralja o kojem malo znamo, a sada se upoznajemo. Kada je Tito umro zastave na Bakingamskoj palate, Kapitol hilu, Kremlju, Jelisejskim poljima i širom svijeta, spuštene su na pola koplja. Po prvi i poslednji put je održana sjednica Savjeta bezbednosti UN sa samo jednom tačkom dnevnog reda. U Vatikanu su jedan i jedini put u istoriji zvonila zvona itd. Na njegovoj sahrani, najvećoj u istoriji čovečanstva, bilo je 209 delegacija iz 128 zemalja, 31 predsjednik države, 4 kralja, 6 prinčeva, 22 predsjednika Vlada I 11 predsjednika nacionalnih parlamenata. To su činjenice, što god Vi, gospodine Antiću, i ostali mislili o njemu!
Poštovani profesore,
Vi ste istoričar a ja inženjer, ali imao dijametralno suprotan pogled na Jugoslaviju. Ako pogledamo ugled u svetu koju je imala Jugoslavija, šta je sve proizvodila, koliko je kapitalnih radova po celom svetu ivodila, kolika je bila zaduženost, kakv je imala obrazovni i stručni potencijal u svim oblastima (od diplomatije, do inženjerstva). U Jugoslaviji su svi mogli dostojanstveno da žive, školuju i leče.
Da li je Tito kriv što je imao poltrone i neznalice oko sebe. Od 1980. – 1990. godine bila je šansa da se država transformiše i prilagodi svetskim promenama. Da vlasništvo radnika na proizvodnim sredstvima supštinski i postane pretvarajući preduzeća u akcionarska društva u vlasništvu radnika. Nažalost vladalo je koletivno predsedništvo prosečne starosti oko 80 godina. Ko je sebe transformisao u tim godinama?
Jugoslavija je bila idealna za Srbe, jer su živeli u jednoj državi. Da li je Tito kriv što SPC nije prihvatila da Srbi mogu biti katoličke i muslimanske veroispovesti. Da je bilo pameti, bez obzira na uzicaj zapadnih sila, Jugoslavija je mogla da se sačuva. Kakva je to mogla sada biti zemlja, možemo samo za zamišljamo, ali bi bila sigurno puno jača i bolja od ovih državica u regionu. Pre neki dan sam pročitao špansku MARKU, koja kontatuje da sadašnji košarkaši ex Jugoslavije bi pobedili SAD. Tako je moglo da bude u mnogim oblastima.
ПЈ и Тито су злочинци за србе
Истина о геноциду на српским
народом од стране НДХ1 (и наставак са
НДХ2 ) је смишљено од КПЈ
и Тита(700.000 од тога20.000 деце убијених,
у логорима, Јасеновцу, и другим од
стране усташа и фашиста НДХ1
(армија усташа фашиста од 500.000
крвника и католичке цркве са Стјепинцем,
са Ватиканом, је ангажована само са једним
циљем: побити,протјерани, асимилирати у католике
србе и остале нехрвате.
После рата 1946,и то можемо пронаћи преко гоогла
како су се већина најодговорнијих за ове злочине
Павелић, Артуковић, Степинац, и многи други спасили и многи
наставили живети на слободи у САД,уз помоћ
Ватикана и католичке цркве, чак 50 и више година након
рата.КПЈ и Тито, уништили су сваки доказ за овај
страшни геноцид,(убијањем по кратком поступку,
сакривањем и уништавањем свих архива и имена
побијени у конц. логорима итд.
И што је најстрашније земља НДХ 1 је остала скоро
читава са свим својим границама и више, након рата излази као
победница, заједно као( нпр. француска,) антифашистичка.,уместо
раскомадана, неуједињена као( нпр. Немачка н подељенља на две)
Тако да је постало данас јасно Титово задуживање кредитима од
стране запада, подржаван нарочито од САД, ЦИЕ и Ватикана, Тито је био један
од тих злочинаца за србе, диктатор, доживотни председник.
За ратове 90 и за стварање НДХ2,поновно протеривање срба из ове
фашистичке творевине створене од САД, Немачке и Ватикана и других ,можемо
комотно окривити Тита и КПЈ.
iza Tita je ostalo toliko, da su ga ovi naši rasprodali za ovih 30 godina i napravili kapital koji je veci nego dug Jugoslavije u ovo vrijeme. A upropastio nas je baš on a ne mi koji smo takvi kakvi smo. Nismo mi nizasta i tu smo dje smo. Za bolje nismo.
Да, а дебели Кватерник и други који су примљени у армију КСХС од стране Александра Разоритеља су били добра чељад.
Антић, човјек који је са Весном Пешић пуштао розе балоне по Калемегдану након убиства Слобе у Хагу 2006. године.
Велики патриота хаха
Odličan tekst.