Проф. др Драган Копривица: Слово о Митрополиту Амфилохију

Пише: Проф. др Драган Копривица

Два кратка сјећања на двије године од Његовог упокојења

Срећу и част да се видим лично са митрополитом Амфилохијем имао сам у неколика наврата, али ми два остају за доживотно сјећање у знак каква је духовна и људска величина био наш митрополит.

Први сусрет се десио 8. маја 2011. на Медуну, када ми је уручена награда „Марко Миљанов“, а међу највишим званицама био је и Његово високопреосвештенство митрополит. Приликом додјеле, током поздравног говора, искористио сам лијепу прилику да свима окупљенима прочитам своју пјесму „На ноћ 13. јануара, љета Господњег 1999.“, посвећену управо митрополиту, што сам прије говорења и нагласио, а митрополит пјесму благонаклоно саслушао.

Након церемоније, како је то вазда и свугдје бивало, око митрополита се одмах окупио велики број присутних да чују његову живу ријеч, а ја сам стајао по страни да се, као лауреат, превише не експонирам. Али, након два минута, зачуо сам Његов препознатљиви звонки глас и ријечи: „Копривица, не туђите се, него приђите овамо ближе код ових вјерујућих људи..!“

Пришао сам и поздравио се, а он све окупљене, и мене, запањио својим најширим знањима и фрапантним познавањима података чак и о мојој ужој фамилији..! Рекао је: „Добро сам познавао и Вашег рођеног стрица, Николу Копривицу, нашег духовника Серафима из манастира Будисавци код Клине, код Пећи, знам да су га мјештани доживљавали као живог свеца, да му је патријарх Павле лично држао опијело, а сахрањен је крај манастира у Пећкој патријаршији.“

Све те податке сам и лично знао, али сам остао без ријечи након тог Његовог непосредног слова и фрапантне обавијештености, и то сам запамтио за цио живот.

Други пут сам имао част да митрополита сретнем на једној књижевној вечери у порти Манастира Свети Симеон Мироточиви на Немањиној обали, кад сам му при сусрету рекао да бих, умјесто рукољуба, желио с њим да се пољубим, ако је могуће, а он се широко насмијао и рекао: „А може, Копривица, што не може..!“.

Његово високопреосвештенство митрополит Амфилохије је у свом вијеку учинио много за своју духовну паству. Али и корак више за Црну Гору ка земљама са духовним и грађанским слободама, онај корак, који је све видљивији из дана у дан… Његова благородна сјен се и даље надвија над Црном Гором, и штити вјерујући народ и све људе добре вјере и намјере…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: