Проф. др Јован Антовић – Не постоји ниједан разлог да народ буде у мега маркетима, а да не буде на Светој Литургији

Разговор водила: др Биљана Ђоровић

О пандемији вируса COVID-19, спречавању верника СПЦ да учествују у прослави једног од два највећа Хришћанска празника- Васкрса, најавама мандаторне вакцинације и чиповања светске популације и односу Шведске према пандемији разговарамо са Проф. др Јованом Антовићем, једним од од најбољих стручњака у области хематологије у свету, професором на Институту „Каролинска“ у Стокхолму. “ alt=““ aria-hidden=“true“ />Др Јован Антовић је дипломирао након само четири године и десет месеци, (1993. године) на Медицинском факултету у родном Нишу, због чега је проглашен најбољим свршеним студентом Универзитета у Нишу и најбољим студентом медицине до тада, по мишљењу Српског лекарског друштва. Магистрирао је 1997. на матичном факултету, а специјализирао наредне године на Клиници за хематологију Клиничког центра у Нишу. У периоду од октобра 1998. до јануара 1999. био је стипендиста Центра за хемофилију и тромбозу Универзитета Северне Каролине у Чепел Хилу (САД), да би 2003. одбранио докторат из области коагулације на Институту „Каролинска“ у Стокхолму, где и данас ради кao виши консултант на Клиничкој хемији Универзитетске болнице и као ванредни професор / виши предавач при Департману за молекуларну медицину и хирургију. Добитник је многобројних признања за свој рад и аутор или коаутор више од педесет чланака објављених у рецензираним међународним часописима који су цитирани више од 500 пута. Такође, коаутор је два издања књиге Essential Guide to Blood Coagulation.

Поштовани професоре Антовићу, какав је ваш свеукупни поглед на пандемију ВИРУСА COVID-19? 

Ја сам у почетку био склон да не верујем да је вирус нешто друго од обичног мало промењеног вируса грипа. Међутим оно што се дешава ми је донекле променило став. Вирус постоји и он је вероватно мало више заразан него вирус грипа али ни приближно како нам представљају. Исланд је тестирао 8% популације и пронашао вирус у само 0,6%. У Kаролинска универзитетској болници у којој ја радим је пре пар дана приказано тестирање свих трудница које су од проглашења пандемије дошле на порођај и показано је да око 7% има вирус, без присуства симптома. Без обзира која је од ових цифара тачна (вероватно је истина негде између) број инфицираних је далеко од „стравичног“ како нам се представља.

Са друге стране поставља се питање поузданости тестова. Са једне стране постоје лажно негативни у око 50% случајева али такође и лажно позитивни у преко 80% односно у пост-хок анализи у око скоро 50% (значи вероватноћа да резултат буде тачан је отприлике иста као да баците новчић). Интересантно да је та референца из 中华流行病学杂志中华流行病学杂志 (Chinese J of Еpidemiology) повучена (retracted)  и није је могуће више наћи на Pubmed-u.

Што се тиче смртности, она је вероватно слична обичном грипу у некој мало „јачој“ сезони чак и по самом др Fauci-jу.

Код оних који се разболе (преко 80% заражених нема никакве симптоме, а преко 10% благе) у око 5% пацијената клиничка слика може да буде јако драматична и фатална. При томе најугроженији су старији пацијенти, мушкарци са драматичним основним болестима (ти пацијенти умиру СА вирусом, не ОД њега.

Оно што представља проблем, што збуњује и донекле плаши, је мали број пацијената наизглед здравих који имају хиперимуну реакцију и развијају тешке плућне поремећаје тзв. плућа попут „непрозирног млечног стакла“. Она се виђа код таквих пацијената и у Шведској. Шта је разлог оваквој хиперреакцији можда је најбоље објаснио мoj проф. Каменов рекавши да они који се разбољевају или имају неку болест за коју нису знали или хиперреактивност имуног система.

Интересантно је да је урађен „секвенсинг“ вируса, односно да је испитана његова структура. Откривено је да се у њему налази тзв. furin like cleavage site који не постоји код других вируса из ове групе. Пошто су плућа богата фурином, он може да разоткрије и стабилизује вирус повећавајући му вируленцију а и ефекат у плућима. Е сад да ли је могуће да природа сама направи тако прецизну 12 nukleotida upstream мутацију је друго питање у које ја нећу да улазим.

Moje мишљење је да је проблем и један од разлога оваквог хаоса (медицинског, и овде нећу улазим у потенцијалне геополитичке разлоге) је пренапрегнутост здравственог система у западном свету због перманентних мера штедње и ризика да систем буде преоптерећен. Е па господо да видите како је нама (сам сам као млад лекар био у тој кожи) било када смо требали да одлучујемо да ли ћемо старијима од 65 година давати цитостатску терапију.

Са друге стране важно је (ово је моје мишљење, али мислим да су и моје шведске колеге све више на тој страни) не „прелечити“ пацијента. Сећам се речи како мојих учитеља, тако и мог оца који је био  сјајан неурохирург али пре свега одличан доктор, не претеривати са лечењем да се не би нашкодило пацијенту (primum non nocere).

Оно што је мени интересантно у већини доступних студија (кључна студија објављена је у часопису Lancet (9) указују да пацијенти имају: повећан број неутрофила, смањење лимфоцита, повећан CRP што нису знаци (примарно) вирусне инфекције. Значи ради се или о бактеријској супраинфекцији или о непропорционално јаком имунолошком одговору. Поред тога, сви описују значајну активацију коагулације и као последицу тога оштећење плућа. Oво је већ моја област и јако ми је драго што сам заједно са колегама клиничарима са Каролинске учествовао  у препорукама за употребу антитромботске терапије код пацијената са овим вирусом.

Ја мислим да човек најбоље може да стоји иза својих речи личним примером. Ја могу да не будем у праву (много је тога непознатог око овог вируса) али оно што сам оставио супрузи (која је такође ванредни професор и при томе клиничар реуматолог) како би да она инсистира да ме лече ако без свести стигнем до интензивне неге:

1. Хидроксиклорокин 400 мг дневно (кажу штетан је – па он се даје реуматолошким болесницима по 10-20 година;
   узима се превентивно код људи који иду у маларична подручја);
2. Азитромицин 500 mcg дневно
3. Ремдисевир (не бих волео антивирални лек, али ако баш мора – а потпуно је непознато да ли уопште делује – онда овај)
4. Никако респиратор (осим ако су мишићи истрошени или ако је инхибиран центар у централном нервном систему).
   Повећање дотура кисеоника није индикација за механичку вентилацију. Она само може да додатно оштети плућа ако се неселективно користи.

А да би предупредили вирус чувајте имунитет. Значи: без страха а нарочито без панике. Стрес је водећи фактор ризика за све болести. Поред тога:

1. Ц-витамин 1 г дневно
2. Д-витамин 20 мцг дневно
3. Б-комплекс
4. Цинк 15 мцг дневно.

На крају, укључите мозак, јер ако нешто није логично обично није истинито.

Сви подаци доступни на свим медијима широм света о броју заражених, оболелих  и преминулих долазе са John Hopkins Institutet Baltimor који је био главни играч у симулацији (планирању) пандемије а британска влада је 19-ог марта 2020 скинула вирус са листе инфективних болести са високим последицама.

Мислите о томе.

И нека вас Господ чува.

Извор: https://facebookreporter.org/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: