Проф. др Синиша Јелушић: Вулгарна деструкција Фестивала „Ћирилицом“ на друштвеним мрежама и у поједним медијима
Последњих дана трајања, мени је пажњу привукла, једна деструкција књижевне манифестације “Ћирилицом” у Будви, која се могла прочитати, у разним коментарима, на друштвеним мрежама, медијима, па и чути у ставовима појединих учесника ове књижевна манифестације, казао је током синоћ одржане трибуне “Словенске културе и ћирилично писмо”, проф. др Синиша Јелушић, преноси АРТ ПРЕСС из Будве.
С обзиром да се ради о некој врсти социо психолошког феномена, али у неким експлицитним ставовиме неких аутора на друштвеним мрежама, , јесте заправо, деструкција, не само манифестације, него и самог писма, односно, феномена ћирилице, казао је он.
Ако имамо у виду, да имамо вулгарну деструкцију, као што и у оквирима државе имамо једну софиистицирану, скривену деструкцију.
Јер, у употреби је, апсолутно доминантна латиница без остатка, истакао је професор Јелушић. Ако погледате медије и Јавни сервис, којима се не може догодити, да нешто напишу ћирилицом.
Свједочанства у школама су без остатка сва на латиници, што само показује, једну ригидну тенденцију елиминације кедног, зарад другог писма, истакао је он.
Говорећи о идеолошко политичкој тези, ппрофесор Јелушић сматра, морамо говорити о проблему култуе, односно образовања, зато, што највећи број њих, који такве судове изричу, заправо не знају ништа.
То је кључни проблем, зато што се тај образовни проблем, пројектује на програме, од основних и средњих школа и увјерен сам, да у тим програмима, од тога нема ништа. Дакле, каже он, та лишеност образовања и културе, доводи до радикалних ставова.
Управо, расправа о ћирилици на овом тргу, говори о богатству ових простора, а не искључивости.
Они, који оспоравају ову манифестацију, на друштвеним мрежама, ја сажаљевам, јер они нису криви због тога. Они су криви јер то чине, јер не знају што чине, поручио је проф. др Синиша Јелушић.
Они немају знање о ономе што би требало знати. Када би то знали, никада не би написали то што пишу. Ја морам да укажем на њихову образовну, духовну и културну празнину, казао је поред осталог, проф. др Синиша Јелушић, а преноси будвански АРТ ПРЕСС.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tata mu je Hrvat i katolik! Što od ovakvoga očekivat?! Ovi su najcrnji! Ni voda ni vino – a za status i pare – daje sve od sebe (čak i lažavine)!
Kakav Jelusic, obicna zicagu, kao i njegova sestra Lucija. Zaposlili cijelu familiju preko stranke. 3,14
Само равнодушни атеиста или латентни и помало злуради католик у стању је да оволику пројаву мржње на ћирилицу припише простој некултури и необразовању, сугеришући нам у духу просветитељства да би пуко секуларно просвјећивање овог плиткоумља (које избјегава да дефинише као монтенегринско, зар случајно!) могло да је укине. Ћирилица је настала као оруђе Православне Цркве, њезине вјере и њезиног вјерног народа и клира, и тако постала и символ православне истовјетности (идентитета) и вјерности Православљу међу Словенима и знак православне културе. Мржња на ћирилицу мржња је на Православну Цркву, на православну вјеру, на православно свештенство, на православно словенско и српско људство, на њихово културно насљеђе и само њихово постојање на овом бијелом свијету. У крајњој линији, то је мржња на Христа и Његову Истину, коју овдје, у Боки, као и у Црној Гори, Херцеговини, Босни, Далмацији, Славонији, Хрватској, Срему, Банату, Бачкој, Шумадији, Старој Србији светосавска Црква чува непатворено кроз вјекове. О томе у овој ”одбрани” ћирилице није изговорено ни словце. Ријечју, несмјели и плитки академски суд о дубоком људском, вјерском и цивилизацијском проблему.