Проф. др Стево Поповић: Не стидим се своје породичне имовине коју сам имао и прије ступања на јавну функцију – закон није потребан да бих представио јавности основ стицања

Према закону о медијима, објављујемо реаговање Проф. др Стева Поповића, на текст објављен на нашем порталу, као и на текст пренијет са портала mladiniksica.me

Како медијски линч уперен према мени и мојој породици траје неколико дана, односно одређени медији су објавили мој имовински картон у неколико наврата, КОЈИ ЈЕСТЕ ТАЧАН, али је изостала цјелокупна и тачна информација, а то је да сам наведену имовину посједовао и прије ступања на функцију Декана, и да је то породична имовина коју су моји отац и мајка стекли својим привредним дјелатностима у Ловћенцу (Војводина, Србија) и директном инвестицијом уложили у градњу куће у Будви, још давне 1999. године, и куповину стана 1998. године, када сам имао непуних 19 година и био студент.

Тренутна имовина је само промијенила облик током година јер цјелокупна имовина није увећала вриједност, што се ЗЛОНАМЈЕРНО ПОКУШАВА ПРИКАЗАТИ у јавности.

Иако сам се трудио да се професионално бавим својим послом и штитим интересе Универзитета Црне Горе и организационе јединице којом руководим на најбољи могући начин, већ скоро шест година, ипак на крају свог другог мандата (у јуну завршавам) сам дошао у ситуацију да морам бранити свој неправедно нападнут лични интегритет и интегритет своје породице која има два малољетна члана (сина од 8 и кћерку од 5 година).

Испред поменута кућа која је имала шест засебних станова, односно апартмана (178м2) је продата 2015. године (укупни износ уговора је био вриједан 314.916,00 еура), са дужим роком отплате, а уговор (УЗЗ 389/2015) је предвиђао одређену динамику плаћања током наредне четири године, са дијелом који је превиђао компензацију за стан у Будви од 48м2 (први стан) и дијелом који је предвиђао изгубљену добит (10.000,00 еура по свакој започетој години до коначне исплате). Други стан су, како сам већ навео, такође купили моји родитељи 1998. године а налази се у Бечићима (52м2) и њега, иако се некретнина води на мом имену, користе они (Ов-И-4496/98), односно моја мајка и покојни отац док је био жив. То су непокретности које сам посједовао приликом ступања на јавну функцију (7 станова у општини Будва).

Трећи (45м2), четврти (44м2) и пети стан (44м2), и гаражу (14м2), сам купио (УЗЗ 161/2020) од дијела новца који сам добио од продаје испред поменуте куће, и то у изградњи, у згради ШАЈО у блоку ВИИ, у Подгорици (укупни износ уговора је био вриједан 169.121,91 еура), док сам шести стан, који се налази у соларној згради у Подгорици (80м2), добио на поклон од родитеља (УЗЗ 9/2017), а у њему живим са супругом и двоје малољетне дјеце. Друго гаражно мјесто (13м2) сам купио у згради ЗЕТАГРАДЊЕ, такође у блоку ВИ, у Подгорици, за 4.000,00 еура (УЗЗ 280/18).

Моја супруга, која је из Бачке Тополе (Војводина, Србија), и која се доселила у Црну Гору због брака, посједује гарсоњеру (31м2) у Суботици коју су купили њени родитељи.

Помоћни објекат (68м2), ливаде, пашњаке, шуме и неплодно земљиште од укупно 189.532м2 се налази у КО Убли код Чева, а комплетно имање је коштало 10.000,00 еура, односно око 5 центи по м2 (УЗЗ 153/2019), скупа са помоћним објектом. У ово имање сам уложио новац јер сам сматрао да је добра дугорочна инвестиција.

Уколико саберете вриједности уговора за некретнине из 2015. године и оних који посједујем на данашњи дан, врло лако ћете схватити да је вредније оно што сам имао 2015. године.

Што се возила тиче, тачно је да посједујем ауто марке Киа Спортаге (2016. годиште), док су остала два аута, у ствари мопед Рено Тwеет (2014. годиште) и, такође мопед Таизхоу цитy YБ 50 (2007. годиште) који је одавно продат али га купац, још увијек није превео на своје име, па га и даље пријављујем уз назнаку о продаји са бројем купопродајног уговора. Моја супруга посједује ауто марке Рено Цлио (2015. годиште) који су јој купили родитељи. Сва остала возила нису била у мом посједу од ступања на функцију, већ су, искључиво предмет лоше интерпретације новинара.

Новчана средства која сам посједовао у тренутку пријаве су, углавном остатак који је пристигао од продаје куће, а у тренутку пријаве тај дио имовине је био изражен у еурима, само из разлога што сам, у том тренутку трагао за мјестом гдје би требало да је инвестиран на паметан начин, онако како сам обећао покојном оцу.

Никада нисам био члан нити једне партије, нити сам добио било шта од државе (осим личних примања, функционалних додатака и награда по основу научноистраживачког рада која су ми по закону сљедовали).

Никада нисам користио службени аутомобил, иако сам имао право на то.

Супруга ми је, након 9 година од доласка у Црну Гору, и даље незапослена (по занимању је дипломирани економиста). Она није, још увијек добила црногорско држављанство.

Моја породица живи скромно и на традиционалан начин, па је неправедно да се представљам као неко ко је злоупотријебио позицију на којој сам се понашао, у најмању руку одговорно.

Разочаран сам што је у нашем друштву медијски линч постао свакодневница, и што ових дана, мој рад и труд нису препознати у јавности на адекватан начин и много су интересантније полуистине које подижу дневне тираже и посјете порталима, и имам обавезу, прије свега због својих колега, али и своје породице, да се јавно огласим и поручим да никада нисам био привилегован по било ком основу, нити сам било коме остао дужан, а све што посједујемо је стекла моја породица на честит начин, и то изван Црне Горе, што сам спреман да браним пред било којим физичким лицем или органом у свако доба дана и ноћи, али сам вољан и да у живом програму покажем све уговоре који ће доказати сваку испред наведену тврдњу.

Прочитајте ЈОШ:

Небојши Касалици полиција уручила позив за саслушање – Велимир Луле Касалица: Лудило одлазећег лоповског режима се наставља

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: