Професионални суицид

Пише: Коста Ненезић

У току пандемије, у Црној Гори се пред очима јавности, десила још једна мутација. То је тренутак када је политика замијенила струку, или боље речено, када је министар са сојева кромпира прешао на сој вируса.

Но, све је то биологија-рећи ће одважно, инжењер пољопривреде, истим тоном као када се захвалио српском руководству на донираним респираторима, чекајући stealth помоћ од НАТО-а.

Данашње уздржавање парламентарне већине да расправља о повећању плата здравственим радницима је индиректна најава проглашења побједника у паузи између два полувремена. Склоност објављивања побједе на основу једног узорка је типична за изборну математику, па ће после 100% обрађеног материјала на побједничко постоље са натписом „Воли вас Воли“ и овог пута изаћи политика.

Сребрну и бронзану медаљу добиће куртоазно понеки епидемиолог и директор здравствене установе, а здравственом систему припашће најнеутјешивија сатисфакција, да је важно учествовати. Оно што тренутно забрињава јесте да у другом полувремену утакмице, унапријед проглашену „побједу“ не замијенимо експресним поразом, јер је актуелни противник у нешто бољој позицији. Његова судбина не зависи од 12-ог играча из Рожаја.

Препуне улице, паркови и тргови на пола пута до завршнице су одлика нашег менталитета, која је највидљивија у спортским такмичењима. Када на почетку направимо разлику у нашу корист, врло је извјесно да ће пред крај, на семафору бити обрнута ситуација. И умјесто да се вечерњи аплаузи медицинским радницима конкретизују кроз увећање зарада и тиме им се убризга неопходна доза мотивације, да и после овог остану у земљи, посланички клуб ДПС-а са све докторима медицине у саставу, бива уздржан. Зато вечерас кроз аплаузе упутимо подршку докторима медицине по образовању који су на посланичкој листи владајуће коалиције, јер су својим примјером показали да није само довољна дистанца од других, него и од самих себе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: