Професор

Пише: Батрић Бабовић

Мој професор српског језика
Из беранске гимназије
Отишао је из овог
У онај свијет
Баш онако
Како је и дошао
На земљу
Из мајчине утробе

Умро је
На оном истом мјесту
Гдје се и родио
Деценијама прије
И припремао
За повратак
У Очев Дом

Бранио је да се пише без ије
И да се говори на екавици
Говорећи да екавица
Оштети живо чељаде
И саму ијекавицу
Учини трулежном

Због пет ријечи
Стално је говорио
Да српски језик
Мора да се зна

Никад нисмо сазнали
Које су то ријечи
И зашто баш због пет
Српски језик је свет

Одговор можда лежи
У оној тачки
Доласка и одласка
А то је камен
Испред родне куће
Или у оном ожиљку
На његовом челу
Који је каменбиљег

Који је добио давно
Силазећи на Земљу
И поновио опет
Пењући се на Небо
Од истог мјеста
И истог камена
У два времена
За једну Вјечност

Каменбиљег
Прикрива тајну
Кад је дошао
А кад отишао

И ону највећу
Да ли је икада
Долазио и одлазио
На оба свијета

Без свете Црне Горе
И Лазаревог Косова
Са Распетим Метохом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: