Професор историје: Историјом се бави и ко треба и ко не треба, бојим се да нисмо на добром путу

Професор историје Александар Марков наводи да се плаши да се историјом баве сви – и они који треба да се баве и они који не треба.

Сад имамо проблем што је и мало заинтересованих за читање и проучавање историје, а млади и они старији данас теже неким интригантнијим подацима и у ситуацији гдје имамо обиље информација, које су нам доступне свакодневно, врло лако се изгубимо, поведемо за неким погрешним информацијама“, објашњава Марков за РТС.

Према његовим ријечима, неријетко се дешава да ученици дођу у школу и да покушавају да започну неке теме које и немају толико везе заправо са историјом, односно баратају подацима који су потпуно погрешни или су видјели различите теорије завјере на „Јутјубу“. Указао је на то да је проблем што у историји не проналазимо нешто што можемо да искористимо и примијенимо у садашњој пракси.

„Што се тиче самог начина учења, историја може да буде прави детективски рад, заправо не треба да буде бубање. Недавно сам са ученицима радио есеј гдје сам им забранио да пишу године. То није нимало једноставно“, навео је Марков.

Додао је да су ђаци навикнути да знају неке податке попут тога колико је Смедеревска тврђава имала кула, које године и ког датума се нешто десило.

„То су подаци који су данас прилично лако доступни, али ако не сагледају узроке и ако се баве последицама онда су на потпуно погрешном путу“, указује Марков.

Додаје да нам дневнополитичка дешавања често диктирају шта ће се више учити и чему ће се посветити више пажње, а чему не. Истиче да он ученицима говори да не вјерују никоме, па ни наставнику.

„Није лоше сумњати, јер када сумњате онда сте у прилици да истражујете и провјеравате чињенице. А ако дођемо у ту ситуацију да су ученици спремни да провјере и податке које је рекао наставник, па да ако наиђу на неки други податак питају наставника и да анализирамо, онда учимо историју како би требало – на аналитички начин“, рекао је Марков за РТС.

Истиче да су потребне промјене у школама, као и да се омогући ученику да, како каже, „дотакне историју“.

„Како ће ученик дотаћи историју? Тако што ће наставнику бити омогућено да га одведе у Историјски музеј, у Архив, тако што нећемо, бар за средњошколце, укидати екскурзије по иностранству него им омогућити да упознају различите културе, нације, религије и онда ћемо имати неке боље генерације. Али нисмо на добром путу, бојим се да нисмо на добром путу у овом тренутку“, сматра Марков.

Одговарајући на питање шта га је изненадило од онога што нису знале његове колеге, наглашава да је људски не знати и да нико не зна све чињенице.

„Проблем је у онима који мисле да све знају и баве се историјом површно, можда чак и нису историчари. А таквих је данас на разним друштвеним мрежама у великом броју и, да парадокс буде већи, они очигледно знају како да младима приближе одређене информације да им буду интересантне“, закључио је Марков.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: