Професор Киријакос Кириазопулос: Украјински експеримент Ватикана и Фанара као фаза уједињења православља и папизма
1 min read
фото: Православље
Крајем 2019. године на грчком телевизијском каналу „Космос“ емитован је изузетно важан и садржајан интервју с господином Киријакосом Кириазопулосом, професором црквеног права на правном факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. Овај интервју је посвећен великом проблему с којим се суочило православље у Украјини, као и вези између деловања Фанара и покушаја уједињења с римокатолицима.
Наводимо фрагменте снимка овог наступа.
– Смисао оснивања „ПЦУ“ од стране Цариградске патријаршије представља развој екуменистичког покрета. Као што знате, на западу Украјине осим Украјинске Московске патријаршије деловале су унијатска црква на челу с архиепископом и две расколничке структуре – „Кијевска патријаршија“ и „Аутокефална црква“.
– Који је циљ тога што је Цариградска патријаршија основала такозвану „аутокефалну цркву Украјине“ на челу с Епифанијем?
– Циљ је да ослаби Московску патријаршију како би помогла уједињење украјинских унијата с такозваном „аутокефалном црквом Украјине“ на челу с Епифанијем. Циљ се састоји у томе да се оснује савез „Патријаршија“ у који ће ући и унијати и Епифанијеве присталице.
– И коме ће се сви они потчињавати?
– Преко Цариграда ће се потчињавати папи. Ситуација у којој се папизам разликује од православља је привидна, зато што се догађаји развијају у правцу међухришћанског екуменизма. (Такође постоји међурелигиозни екуменизам.) Удруживање хришћанских токова у једну структуру. Ова структура ће деловати на основу једне јединствене политике – папске.
Овакав савез осим Европске уније намећу и међународни политички и економски субјекти.
Професор Киријакос Кириазопулос– Да ли се на европском нивоу планира да се нешто слично учини до 2025. године?
– Планирано је да се до тада одржи заједнички сусрет паписта и православаца у циљу уједињења до 2025. године. Зато је у јуну 2019. године поводом храмовне славе римског папе – светих апостола Петра и Павла – Вартоломеј римском папи упутио писмо с апелом да „до новембра 2020. године заврше дијалог о првенству римског папе у I миленијуму“.
Објаснићу вам како ће бити створен „савез“, зато што се то такође односи на Украјину, јер се тамо спроводи експеримент удруживања паписта и православаца. У току је експеримент удруживања „ПЦУ“ с унијатима. Ватикан и Васељенска патријаршија учествују у овом експерименту. Ватикан се преко „Папског савета за помоћ хришћанском јединству“ договорио о сусрету архиепископа украјинских унијата и Вартоломеја.
Управо тамо је донета одлука да се наставе екуменистички односи између Епифанија и унијата у Украјини.
Осим заједничких молитава и помињања украјинских нациста (расколници су до сада били на страни украјинских нациста и Епифаније је увучен у ово помињање), захваљујући томе и другим поступцима у Украјини спроводи се експериментално екуменистичко удруживање папизма с Православним Аутокефалним Црквама. Они припремају терен за савез.
Управо у томе се заправо састоји политика Ватикана. Од настанка уније Ватикан је увек то желео, увек је покушавао да претвори православце у унијате с тим да одржавају своју традицију, али да догматски признају римског папу као поглавара Цркве с правом да утврђује догме. Папа треба да буде врховни законодавац, врховни руководилац и врховни судија. Папизам је управо то.
Унијати догматски прихватају папу као поглавара Цркве. То значи да прихватају промене које су се десиле у Западној цркви у II миленијуму кад се Западна црква претворила у папизам.
Циљ Ватикана је да претвори Аутокефалне Цркве у унијатске. Управо то је циљ екуменистичког дијалога.
Тренутно мешовита богословска комисија Римокатоличке цркве и Православне Цркве разматра улогу првенства папе у I миленијуму. До краја новембра 2020. године ће усагласити јединствени текст и изложиће га на „сабору“ паписта и православаца који ће бити одржан 2025. године у циљу уједињења, па ће рећи: „Договорили смо се и поново се уједињујемо на основу првенства части римског папе у I миленијуму које смо тада признавали.“ Наравно, то ће бити само на речима.
Што се тиче номоканонског дела, то ће бити сагласност с првенством власти римског папе у II миленијуму. Међутим, они то неће рећи.
Папизам жели да се „Кодекс канона источних цркава“ који је 1990. године издао папа Пољак Јован Павле II примењује у Аутокефалним Црквама које су још увек православне. Овај кодекс такође садржи догматска правила која намећу папу као руководиоца који поседује првенство власти.
Цариградска патријаршија и сам Вартоломеј чине следећу грешку. Он жели нешто да добије. Жели да буде признат за поглавара, да има власт на досадашњим Аутокефалним Црквама кад се овај савез оствари. Пошто ће бити папско првенство власти и он жели да има исто првенство власти које засад нема међу Аутокефалним Црквама које ће постати унијатске. Ово првенство власти он покушава да гарантује посредством канонског права заједничког с папизмом.
Његова грешка се састоји у следећем: у римокатоличком законодавству су сталне институције само папа и бискупи. „Међуструктуре“ – патријарси, архиепископи итд. нису обавезне институције. Папа може да их замени. Односно, чак и ако да Вартоломеју оно што овај жели како би имао власт над досадашњим Аутокефалним Православним Црквама римски папа ће то касније укинути. Зато што је то „црквени“, а не „божански закон“.
Обавезне институције се називају „божанским законом“. Патријарси и архиепископи су „црквени“ закон, односно, могу да се мењају.
Дакле, оно што он покушава да издејствује личи на изградњу зграде на песку која ће се срушити. Цариградска патријаршија води погрешну политику и изгубиће оно што има. Изгубиће првенство части, а затим и првенство власти које покушава да добије преко папе.
– А шта ће Руси да раде?
– Руси су то већ схватили. Руси нису потписали текст из Равене о првенству папе. *Руси не прихватају ни првенство папине власти, ни првенство власти Цариграда. И они су чинили грешке. Али сад су забринути због својих грешака након Вартоломејевог деловања у Украјини. Пре тога су ишли заједно с Вартоломејем.
Откако нису отишли на Критски псеудосабор и кад се појавило украјинско питање Московска патријаршија се такође забринула због своје политике идења за Васељенском патријаршијом по питању екуменизма. Наравно, чинила је грешке: и она је потписала споразум с папом на Куби.
Московска патријаршија има бојазни и чини ми се да је поново размотрила своје ставове којих се до сада придржавала. У ово су умешана питања црквене дипломатије. Али кад се дипломатија меша с екуменизмом пропао си.
Такође постоје други типови екуменизма: између православаца и различитих грана протестантизма: англиканства, лутеранства, калвинизма итд. Екуменизам с монофизитима. Све се то дешава, али зависи од већег експеримента на удруживању Православних Аутокефалних Цркава с папизмом. Све остало ће касније бити лако регулисано.
Ово је експеримент поновног поунијаћења, односно претварања Православних Цркава у унијатске на основу папске еклесиологије, тј. њиховог покатоличавања. Тренутно се врши експеримент покатоличавања Украјине преко Епифанијеве „аутокефалне цркве“.
Они теже ка томе да се уједине у једној „Патријаршији“ под покровитељством Ватикана и Цариградске патријаршије, као што је изјавио унијатски епископ у Украјини. Овај савез претпоставља еклесиологију на основу које ће постојати. Православну или папску? Православна је немоћна институцијално и политички. Ватикан жели и тежи ка томе да примењује сопствену еклесиологију, јер ако се удружи с православљем под условима православља, он ће се срушити као папство.
Професор Киријакос Кириазопулос
Са руског Марина Тодић
Ουκρανικό
20 / 02 / 2020
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije papa Franjo, njegovo je ime Francis ili Frančesko ovo Sranjo su mu dali ustaše kako bi ličio na Tuđmana. Ipak je on verujte mi za nijansu bolji od prethodnika. Barem se trudi i pokušava da podzemlje, na čijem je čelu postavljan igrom razularenih gangstera raznih obaveštajnih službi, reformiše. Koliko će biti uspešan ostaje da se vidi.
Kristifor Kolumbo i njegov mlađi brat, zaboravio sam mu ime, koji je isto bio svirep kao i on su obojica bili Italijani, rodom mislim iz Venecije. Hristofor je umro relativno mlad od cifilisa. Meni ostaje zagonetka koju ne umem da rešim. Kako domorodačko stanovništvo Severne i Južne Amerike nije posedovalo mikroorganizame zaraznih obolenja, da ih preda toj osvajačkoj bandi pa da pomru od zaraze, nego su zarazna obolenja ti banditi preneli na drugu stranu okeana?
Пар ствари, за читање и размишљање,
овде,
„Како стара латинска пословица каже… “
Наша пословица каже,
„Кад се улази у цркву, скида се капа а не глава.“+
Хвала Богу драгоме,
„Ако је Бог с нама, ко ће против нас?“
(Рим.8,31)
А ми, по својој слободи, да смо с Њим,
„Јер ће доћи време када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама“ (1. Тим. 4, 3-4)
„Ora pro nobis“
То је и назив музичког албума овог Чеха.
Једна од песама зове се Крајина.
…“Суштина Колумбовог путовања нема
ништа заједничко са „неутралном науком“ или алтруизмом. Из његових дневника, писама и
извештаја, потпуно је јасно да је он очекивао сусрет са богатством које је припадало другима.
То је био његов званични циљ: да уграби ово богатство свим потребним и доступним
средствима како би обогатио своје спонзоре и себе. То не само да је отворило врата за геноцид
према урођеничком народу који је уследио, већ садржи личну одговорност Кристифора Колумба
због учествовања у њему. Да се Колумбо само на томе зауставио, ја бих нагињао ка томе да га
сматрам обичним лоповом, уместо да га брендирам као Химлеровог двојника. Но, 1493.
Колумбо се враћа са инавазионом силом од седамнаест бродова, добијених на лични захтев од
шпанске круне како би се настанио у Америци као „вицекраљ и гувернер (Карипских острва) и
копна“ Америке, и ту позицију држао је до 1500.Укотвивши се на великом острву које је
назвао Española, (данашњи Хаити и Доминиканска република), веома брзо је
институционализовао политику ропства (encomiendo) и систематично уништавање урођеничке
Таино популације. Колумбови програми редуковали су број Таино народа са 8 милиона на 3
милиона до 1496. Само 100 000 их је остало у време гувернеровом одласка 1500. године.
Остала је, међутим, његова политика, која је, према шпанском попису из 1514, имала за
резултат једва 22 000 још увек живих Индијанаца, а 1542. забележено их је само 200. Потом су
истребљени, као што су истребљени Индијанци широм Карипског басена, чији је број износио
15 милиона у време када је Колумбова авантура започињала. Колумбо је био протонациста. По
конзервативним проценама, објављено је око 253 књига и чланака посвећених посебно питању
Колумбовог порекла и национално-етничке припадности. Шпанци, Португалци и Јевреји дуго
година се боре за припадност Колумба њиховом етницитету. Мислим да ће у будућности почети
да коригују своје тврдње у извесној мери.
Колумбо стоји као амблематични симбол читаве те Европе која ће заузети курс потоње
експанзије широм земаљске кугле. Његов дух лебди над покољем и културним уништењем
Мексика и Перуа током 1500-их. Он је егземплар масакра Пекиота у Мистику 1637, и
калкулације лорда Џефрија Амхерста о дистрибуцији ћебади зараженом великим богињама
припадницима савеза Понтијак, век и по касније. Његов дух надахнуо је политике Џона Еванса
и Џона Шивингтона, када су одлучили да истребе Чејене у Колораду током 1864. И његов дух
јаше са Седмом америчком коњицом у Wounded Knee децембра 1890. Он води кољаче
мачетама Алфреда Строснера који теже да истребе Ache народ у Парагвају током 1970-их и
аплаудирају политици Бразила према Јиваро, Јанонами и другим народима Амазонског басена
почетком 21. века. Колумбов дух се надвија над Британце и њихове ратове против Зулу
племена и арапских нација, над САД против Маора на Филипинима, Француза у Алжиру и
Индокини, Белгијанцима у Конгу, опијумским ратовима…
Трећи рајх није никаква девијација од тог пута, већ његова кристализација. Нацизам није
нипошто јединствен: он је само један од бескрајних наставака нових светских поредака
покренутих „великим открићем“. Нацистички поредак није ни у ком смислу мање гнусан од
поретка који је наметнуо Кристифор Колумбо у Españoli; 1493, 1943. као и наша садашњост,
део су једне нераздвојиве целине…“
, Вард Черчил, професор етничких студија на Универзитету Колорадо Боулдер, аутор студије
„Да ли смо још увек Индијанци“,
„16. По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве?
17. Тако свако дрво добро плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа.“
(Св. Јеванђеље по Матеју 7:16-17)
Кевин Анет, теолог из Канаде,
…“Први пут за судбину српског народа у 20. веку сам чуо од Јованке Совиљ, пореклом из Лике, која је емигрант у Канади. Образац геноцида над вашим народом у Хрватској исти је као и са Индијанцима. Рецимо то овако: језик је део душе народа. Када посматрате геноцид било где у свету, прво што империја чини јесте да језик уништи. Када покушате народу да одузмете језик, нападате Бога тог народа. Тако је Канада направила закон да је злочин говорити на језику урођеника. Да ли се то догађало и догађа у Хрватској четрдесетих и данас – да! Затим је уследило остало. Геноцид је прихватљива политика цркве и државе. Прва фаза је истребљење народа, други аспект је сакрити злочин, односно писати историју и објавити је другачије и трећа – укључити жртве злочина у нови идентитет. Да ли вам звучи познато?…
…Ви Срби морате размислити и о тужби против НАТО за бомбардовање 1999. То је био нечувен варваризам за који одговорни нису процесуирани….
….Према Романусу понтификусу, који је на снази од 1455. и Интеркарактери из 1493, свако ко није католик нема право да живи нити право на земљу као ни право на одбрану себе. У овим документима католички краљеви се обавезују да освоје пагане и сарацене и то долази из закона донесених због Крсташких ратова. Према њима, институтом „индулгенције“ се опраштају сви грехови почињени у име католичанства. Чак се поручује „крсташима“ да ће се чинећи злочине против других вратити у првобитно стање блаженства….Има ли бољег доказа за то него што су речи данашњег папе Фрање који је недавно, обраћајући се Американцима, рекао да дела католичких мисионара на северноамеричком континенту треба и данас да их надахњују. Само на плантажама трске у Калифорнији католички клер је побио хиљаде урођеника који су тамо радили у најтежим условима…
….Филм је 2006. награђен у Њујорку на најпрестижнијем филмском фестивалу посвећеном људским правима, да би потом почео мој прогон и лов на људе, Индијанце, који се појављују и сведоче. Од десетине њих који су причали пред камерама, данас је живо њих двоје! Многи су умрли под чудним околностима. Ја сам у протестантској цркви рашчињен… Ипак, преживео сам. Године 2010. са групом независних интелектуалаца, судија, правника, направио сам први Трибунал за злочине цркве и државе и сада наш центар броји више од 800 људи…..
…..Не знам колико сам жив. Да бих ово радио један део мене је морао да умре. Имао сам и ја необјашњиве удесе колима, али колико сада слутим, оставили су ме да живим да од мене не праве мученика.“
+Непокајани, Unrepentant: Kevin Annett And Canada’s Genocide
https://www.youtube.com/watch?v=vL6ekLwB_h8&t=3s
Истина се никада у Цркви није објављивала путем прекраћивања расправе, путем једноумља, што је особеност папистичке религиозне заједнице, већ, супротно, управо путем расправе у смирењу и љубави, по речима Св. Ап. Павла да треба и подвајања да буду међу нама (1. Кор. 11, 19), не само да се утврди ко је постојанији, већ и да би се објавила истина Сабора.
https://svetosavlje.org/o-kanonizaciji-petra-ii-petrovica-njegosa/
О КАНОНИЗАЦИЈИ ПЕТРА II ПЕТРОВИЋА ЊЕГОША, Архимандрит др НИКОДИМ (Богосављевић)
+Пропаст империје – Византијска лекција, руски филм
https://www.youtube.com/watch?v=_fLuI92iHR4
+Апокалипто
https://www.youtube.com/watch?v=LT9YKjn67Og
Имате овдје нешто па се потрудите да неке стври примите к знању :Dominus Iesus (2000)
http://arhiva.eparhija-zahumskohercegovacka.com/files/u3/O_RIMOKATOLICKOM_EKUMENIZMU.pdf
NEKA SE UJEDINJUJE KO GOD OĆE ,NJIH NIKAD NEBIH PRIZNAO JER SU NAS TRIJEBILI STOTINAMA GODINA A SAMO U DRUGOM SVJECKOM RATU SU SE HVALILI DA SU VIŠE PRAVOSLAVACA UBILI ZA ČETIRI GODINE NEGO TURCI ZA PETSTO GODINA.OBIČNI ZLIKOVCI.I SAM KRALJ NIKOLA JE PJEVAO“KAKO JE KOME MENI SE ČINI , BOLJI SU TURCI NEGO LATINI.“
Kažem ja još kad sebe iza ovog kod nas stoji onaj slunto s kapicom. Đukanović će ako bi im ovo prošlo kanonizovali i zaštitili i njega i krađom stečenu imovinu. GARANT
I Papa vas je ostavio. Do sada ste tu imali čvrst oslonac.
Шта је писац хтео рећи??? Ста казала …
hvala bogu da nas papa ostavi, kada nas je drzao ubijao nam je Srbski narod u Jasenovcu. Tvoj humor je smrtonossan , daj boze da te bog izleci.
Pozivali ste se na njegovu podrsku oko zakona. Ali vi ste poznati kao narod bez principa. Sve vam staje pod kapu.
Taj takozvani poziv je samo medijska izjava i nista vise. A u katolickoj crkvi je borba u toku, nemacki sluzbenici su isterani, papa njihov je za zivota primoran da ode u penziju. Rekose da je star, ali iapk pokusava da utice ,sada mu se pridruzio i skeretar koj ni je star nit bolestan znaci da je smenjen.
Sve i da uspe unijacenje , Srbi i Rusi ce preobratiti Papu u Patrijarha i mora da pusti bradu,kamilavku na glavi i lirurgiju po pravoslavnom obredu.Moze da stoluje u Vatikanu i tako unijati zapad u pravu Hristovu vjeru pravoslavnu.Nema druge.
Људи моји шта је ту ново. Папа и Римокатолици имају само да исправе једну просто проширену реченицу и избаве се од јереси „filioque“ и прихвате да нико не може мењати Бога на Земљи и ми ћемо бити једно у све векове а кога такав уједињени сабор изабере за патријарха свих хришћана биће први међу једнакима. Шта је ту проблем? Пар десетина слова само да Папа исправи и готово. Без одрицања од горе поменуте јереси нема уједињења па га називали екуменизмом или како год. Шта је екуменизам(?) – супер лепак за лепљење разбијеног путира. Е неће моћи – разбијени путир се не користи па таман да је поново изливен од истог материјала.
Е, Радоване, да је само та јерес у паписта у питању! Ипак, она је праизвор свих јереси и гадлука којим је Римска курија загадила шар земни… Св. Козма Етолски рекао је: „Папу римског за све да кривите, од њега је зло…“
Јесте и не дао Бог да спорим! Само сам се осврнуо да подсетим на прајерес која је изродила све дуге јереси све страшнију једна од друге. Једино се надам да кад би се паписти одрекли прајереси да ће и остале пасти по домино ефекту. Ја сам лаик па не бих ишао даље јер сам већ заслужио васпитну ћушку од драгог ми Владике Атанасија Јевтића. Ваљда неће ово прочитати јер нас „великоумне“ мирјане прочита чим нас угледа па ће бити: ти главати дођи овамо, а лепо пишеш, пишеш – петсто метанија (очински смех)! Смеју се и сви присутни. Смеје се и кажњени али епитимију изврши. Слава Богу!!!
Niste u pravu. Šta uraditi sa prinudnim celibatom? Šta uraditi povodom razvratništava i razularenosti, protiv manijačenja nazovi-sveštenstva rimokatoličkog? Rimokatolička tzv crkva doživljava osipanje u svim delovima sveta gde je nekada uživala visoku počast, moć i vlasti, kao što je Irska. Ogolela je i opustošila narod Latinske Amerike. Nametanjem ideje o EUropstvu siromašni Italiju, Španiju, Portugaliji,. Nekada pre ulaska Italije u EUrobiju, ova zemlja je bila druga ili treća zemlja u Evropi po stopi ekonomskog uzrasta. Sada jedva da je iznad Portugalije i Španije. Šta sa Poljskom, Slovačkom, sa Baltičkim zemljama, koje jedva preživljavaj? Pustite vi njih neka idu svojim putem. Do skoro je Vatikan bio manje više neprikosnoven. Stvari su se izmenile naglo i njihova moć slabi. Neka se oni reformišu sami i neka se vrate izvorima prave Hrišćanske nauke. Neka iz naroda regrutuju normalne ljude koji će biti pravi sveštenici familijarni ljudi, a ne razvratnici koji zavode žene u ime boga, koji koriste ispovest mladih često maloletnih žena da ih zavode i seksualno zloupotrebljavaju u ime boga. Neka se oslobode pedofila i homoseksualaca među redovima svojeg devijantnog i psihički izpačenoggn nazovi-sveštenstva i tako redom. Pa će onda ujedinjenje doći samo od sebe.
Nikad ali baš nikad se ne smeju ujediniti pravoslavna sveta crkva s sotonskom vatikanskom furijom koja vekovima izaziva planske pokolje pravoslavnih i muslimana po svetu.
Што се мучиш Раде. Ето су те „ослободили“ од цркве на Ловћену. Остало ти је да се само скотрљаш у Котор да те уједине. На здравље остатак.
pravoslavlje i papizam jednom rijecju hriscanstvo neka bude jedna crkva…cemu gotovo hiljadugodisnji raskol….
hriscani su braca po vjeri i sreca bi bila da sekonacno unedine..neka se napravi kompromis i da se to ucini trajnim kompromisom…zivjelo hriscansko jedinstvo…
od kako su se odvojili katolici od pravoslavca izgubili su svoj humanizam jer su samo primili hriscanstvo da bi mogi dalje da vladajau. neka se vrate u pravoslavlje. Pravoslavlje ili kako oni nas zovu Ortohodoxi ( sa verom u pravdu ) je jedini nacin da prezivi hriscanstvo. Katolik (znacaj je sveobuhvatni) je samo sa jednim ciljem da obuhvati sve vernike i drzi pod papinom kontrolim.
Dakle ujedinjenje DA ako smo sa verom u pravdu, Ujedinjenje NE samo da bi papa vladao!!!!!