Професор Милан Поповић: Мафиократија по ширини и дубини и даље управља Црном Гором

Оставка предсједника Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића на ту позицију је очекивана и представља историјски догађај, казао је професор Правног факултета Милан Поповић. Истакао је да то по аутоматизму не значи да почиње нова и позитивна демократска ера већ напротив да нам слиједи тежак и дуги опоравак.

„Оставка предсједника ДПС-а Мила Ђукановића на ту функцију је очекивана. Има логике због свих околности ових дана, и боље је икад него никад. То јесте историјски значајан догађај, чак и чисто дескриптивно да тако кажем послије 30 година један вођа одлази са власти„, рекао је Поповић.

Истакао је да то не значи да по аутоматизму почиње нова и позитивна демократска ера, већ како је казао напротив, у најоптимистичнијој варијанти слиједи тежак и дуги опоравак.

„Ја сам увијек био реалиста и скептик, многи сматрају чак и претјеран, али с обзиром на мој скептицизам очекивања из 30. августа нису испуњени. Не слажем се са аналитичарима да је 30. августа извршена смјена власти. Она јесте формално у институцијама власти, али оно што до данас имамо није смјена власти него једна врста продуженог, тешког и по мало више опасног двовлашћа са елементима безвлашћа„, казао је Поповић.

Истакао је да постоји мафиократија која по ширини у дубини влада Црном Гором,те да, како каже Поповић она и даље управља Црном Гором.

„Социолошки, мислим на оне који владају економијом и друштвом Црне Горе. Имамо власт која је показала много више слабости него што је народ од њих очекивао. Одлазећи предсједник Мило Ђукановић и његов врх и даље управљају овим базичним основним друштвеним процесима„, поручио је у емисији „Став“ на ТВЦГ.

Истакао је да говори о институционално расулу.

„Немам утисак да побједници нових власти имају свијест о ширини и дубини проблема мафиократије зато инсистирам на тим проблемима„, казао је Поповић.

Истакао је да није могуће да се 2. април 2023. не повеже директно са 30. августом 2020. године.

„Није могуће да се 2. април 2023. не повеже директно са 30. августом 2020. Ако је протекле двије и по године донијело прилично разочарања код не мало броја подржавалаца алтернативе, онда би 2. април требао да буде нова шанса за боље резултате и поправке лоших оцјена и претходног периода и да се иде озбиљније даље„, сматра Поповић.

Истакао је да је 2. април донио низ бољих позитивних елемената.

„Оно што је донио 2. април то је низ бољих позитивних елемената који сами за себе нису превелики али који говоре о томе да постоје извјесно сазријевање свијести. У последњих 30 година не могу се сјетити некога ко је био као нови предсједник Црне Горе Јаков Милатовић самокритичан према свом субјекту, што су мали позитивни знаци„.

Истакао је да је успјех Покрета „Европа сад“ поред свега неспоран.

„Њихов је успјех неспоран, у само неколико мјесеци постићи овакав резултат и не тражи никакав коментар. Али сматрам да је њихов успјех више резултат оног разочарања у парламентарну већину од 30. августа„, истакао је Поповић.

Навео је да је подршку новоизабраном предсједнику Јакову Милатовићу пружио из више разлога.

„Моја подршка Јакову Милатовићу је била зато што је био противник Мила Ђукановића, али и сам Јаков Милатовић који има ријетку политичку особину а то је његова самоктитичност али има и других, као на примјер то што је у више наврата истицао да је његова борба на предсједничким изборима израз континуитета тридесетогодишњег настојања и борбе свих претходника за исту политичку борбу. Такође и стручност, референтност, озбиљност…Код мене је било пресудно и једно и друго, по 50 одсто„, закључио је Поповић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: