Професор Вукићевић: Смањена школарина докторских студија УЦГ повећаће интересовање

Универзитет Црне Горе предузео је више корака значајних за подизање нивоа квалитета докторских студија које представљају камен темељац за формирање наставног кадра и нових снага науке, а самим тим и развоја црногорског друштва. О смањењу школарине за докторске студије, новом Правилнику и другим новинама говорио је новоименовани предсједнико Одбора за докторске студије УЦГ проф. др Борисом Вукићевићем, који је и ванредни професор Факултета политичких наука.

„Смањење школарина једна је од мјера које би требало да допринесу атрактивности докторских студија. Висина школарине дуго времена је била виша него у неким већим и развијенијим центрима. Мишљења сам да у томе треба наћи мјеру, јер докторске студије, с једне стране, инхерентно су елитне, док, с друге стране, та њихова природа елитности не треба да буде само транспоновање финансијске елите на научни ниво. Свакако да не треба занемарити ни постојање различитих могућности стипендирања које су користили и неки од наших докторанада. Укидање самофинансирајућих студија на другим нивоима студирања показало се као лоша одлука, али о томе није одлучивао Универзитет“, рекао је Вукићевић.

Он је додао да је правилник усвојен на посљедњој сједници Сената, објављен у Билтену, и ступио на снагу ове седмице, као и то да су измјене су усмјерене ка томе да се побољшају докторске студије у смислу њихове ефикасности, а да то не иде на уштрб квалитета студија.

„У поступку и припреми израде докторске дисертације дошло је до скраћења и поједностављивања процедура како би се докторске студије без формалних одуговлачења завршиле у законски предвиђеном року. Дошло је и до ублажавања критеријума за менторство на докторским студијама, што ће омогућити укључивање већег броја професора на списак потенцијалних ментора. Ово је важно посебно када имамо у виду да су на неким универзитетским јединицама постојали проблеми у налажењу потенцијалних ментора на докторским студијама. Такође од важности за студенте, што ће значајно убрзати процедуре јесте измјена да услов за предају докторске дисертације на оцјену више није да кандидат има објављен рад на часопису индексираном на ССЦИ/АХЦИ листама, већ да је рад прихваћен за објављивање. Из искуства смо могли видјети да од прихватања до објављивања може проћи и година или више, те ова промјена значајно скраћује вријеме студирања, а у складу је са већ постојећом праксом на Универзитету да се приликом оцјене кандидата за избор у звање вреднују и радови и књиге прихваћени за објављивање, као и они који су већ објављени. Природно је да исти критеријум који постоји за универзитетске наставнике постоји и за студенте докторских студија“, сматра Вукићевић.

Ту су још нека процедурална питања која измјештају из Одбора за докторске студије нека питања која остају у надлежности организационих јединица. Све ово би требало да допринесе бољем функционисању и ефикасности, а тако, вјерујем, и атрактивности докторских студија. Свакако, имплементација ових измјена биће праћена, и оцјењивана, и, у складу са тим, по потреби могу услиједити даље модификације.

„Центар за докторске студије добиће просторије у згради техничких факултета. Овај простор је у фази уређења и брендирања, и требало би да у наредној студијској години буде у функцији. Свакако да је добро да Центар за докторске студије има простор за несметан рад, посебно сада када идемо у сусрет очекиваном динамичнијем развоју и експанзији докторских студија на Универзитету“, јасан је он.

Такође сматра да битних промјена у организацији наставе у односу на раније године нема, као и то да су докторске студије су по својој природи специфичне јер нијесу масовне студије, те је и пандемија мање утицала на дио њихове организације који се односи на наставу и испите, наиме, ради се о, најчешће, менторској настави, и требало би да се тако настави и ове године.

„Страни држављани исказују интересовање за докторске студије на Универзитету Црне Горе, и на неким организационим јединицама већ годинама имају студенте који су страни држављани, и дисертације се раде упоредо на службеном и енглеском језику. Што у погледу ангажмана ментора, не само из региона, већ и из највећих свјетских универзитетских центара, што у погледу уписа страних студената (додуше, засад, највише из региона), што у погледу успостављања програма који су по природи атрактивнији за стране држављане (попут пројекта МАРДС), докторске студије прате оно што су савремени токови, као и стратешки циљеви интернационализације Универзитета Црне Горе. Ове 2021/22. студијске године 16 кандидата је уписало докторске студије, претходне 2020/21. године 11, а годину раније 12 кандидата, те, с обзиром на то да је ријеч о докторским студијама, то чини не баш занемарљив проценат“, сматра Вукићевић.

На питање о његовом виђењу умјетничког доктората и да ли има амбиција у погледу оснивања програма који ће пружити прилику студентима умјетничких факултета, он каже да умјетнички докторати постоје већ дуже вријеме у свијету, “тако да мислим да нема разлога да не буду основане докторске студије на Универзитету Црне Горе. То ће, с једне стране, пратити оно што су свјетски трендови, а са друге, такође уклонити, чини ми се присутну хипотеку, или предрасуду, према којој су студије умјетности посматране као мање вриједне ако немају све нивое студија које имају науке. Сваки студиј треба да се развија пратећи токове времена, и у складу са својим посебностима, а конкретизација рјешавања овог питања свакако је прије свега на колегама са умјетничких факултета и академија“.

„Мултидисциплинарност је не само будућност, већ, можемо слободно рећи садашњост и реалност науке (и умјетности). Наука и умјетност се не могу ставити у забране, и њихова сама природа, која је таква да тежи сталном проширењу видика и рушењу баријера природно их води интердисциплинарности и трансдисциплинарности. Тако да и докторске студије – и не само докторске, већ и основне и магистарске студије, неумитно иду ка повезивању и мултидисциплинарности. На докторским студијама већ имамо акредитоване студијске програме који су интердисциплинарни, и који су везани за Центар за докторске студије, а не за једну универзитетску јединицу. Мислим да развој науке данас води само ка већој укључности и повезивању. То ће, вјерујем, у наредним акредитационим процесима даље бити рефлектовано, али и без формалних одређења мултидисциплинарности морам рећи да и сада тога има много више на докторским студијама. Врло често, пријаве, а то се онда одражава и на састав комисија на различитим нивоима докторских студија, као и на коменторства, која Правила предвиђају, прелазе границе једне научне области за које су технички везане. То је природно, не само међу сродним наукама, већ су повезивања неких привидно удаљених наука и умјетности такође могућа, а конзервативни наративи који су затварали сарадњу између, и наизглед удаљених, наука, превазиђени су“, додаје у разговору.

„Говоримо о даљој интернационализацији докторских студија, развоју интердисциплинарности и трансдисциплинарности, покретању докторских студија и у оним областима гдје их досад није било… Такође, важно је унапређивати ефикасност студија, у мјери у којој то не штети квалитету. Због тога је добро што су неки рокови скраћени, а неке формалне обавезе враћене у надлежност универзитетских јединица. Трудимо се да комуникацију са комисијама универзитетских јединица учинимо ефикаснијом и редовнијом, како би све евентуалне проблеме рјешавали што прије, а повољнији просторни услови и подршка Управе Универзитета Центру вјерујем ће помоћи даљем расту квалитета нашег рада“, закључио је Вукићевић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: