Проглашени добитници Нобелове награде за физику

Нобелову награду за физику за 2016. годину освојили су Дејвид Ј. Тулс, Ф. Данкан, М. Халдејн и Ј. Мајкл Костерлиц за “теоретска открића тополошке фазе транзиције и тополошких фаза материје”.

Ови научници радили су на пољу физике кондензоване материје и открили потпуно неочекивано понашање чврстих материјала.

Они су дошли и до математичког оквира (на пољу топологије) како би објаснили та чудна својства. Њихово октриће утрло је пут осмишљавању нових материјала са сасвим новим својствима.

“Овогодишњи лауреати отворили су врата непознатог света у ком материја може да се нађе у врло чудним стањима”, пише у саопштењу Нобеловог комитета.

“Они су користили напредне математичке методе да проучавају необичне фазе или стања материје, као што су суперпроводници, суперфлуиди или танки магнетни филмови. Откриће би могло да има разне примене“.

Почетком седамдесетих Мајкл Костерлиц и Дејвид Тулс преокренули су тада актуелну теорију да суперпроводљивост или суперфлуидност не могу да се јаве у тањим слојевима материје. Они су демонстрирали да суперпроводљивост може да се догоди на нижим температурама и објаснили механизам, транзицију фаза, која чини да суперпроводљивост нестане на вишим температурама.

Тулс је осамдесетих могао да објасни раније експерименте захваљујући танким слојевима материјала који проводе електрицитет и код којих је електрични отпор могао да се прецизно мери.

Отприлике у исто време, Данкан Хелдејн открио је како тополошки концепти могу да се користе за разумевање својстава ланаца малих магнета какви се налазе у појединим материјалима.

Сада знамо за многе тополошке фазе, не само у танким слојевима и нитима, него и у обичним тродимензионалним материјалима.

Током протекле деценије, ова област је подстакла мноштво истраживања у области физике кондензованих материјала, а постоји нада да ће се такви материјали користити у изради нових генерација електронике и суперпроводника за будуће квантне рачунаре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: