Прогон демократије
1 min read![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2015/05/karikatura-Milo-pita-Podzemlje-02.jpg)
Рецепт је опробан и није важно чији је… У политичком подлаштву плагијат се не рачуна, зли генији не воле да их памте по иновацијама. Рецепт је свуда исти: прво ухапсе, рецимо, неког хрватског злочинца из претходног рата, а онда у околини Винковаца интервентна једница похапси пола српског села…
Тако националистичко и од САД подржано бошњачко тужилаштво, како би у невјероватној несразмјери донијело мало баланса, лиши слободе неког генерала муслиманске војске из времена грађанског рата, а затим неовлашћено упадну у зграду која припада МУП-у Републике Српске и ухапсе неколико Срба под оптужбом да су вршили злочине над муслиманима…
Све је то већ виђено. Шта ту има ново да смисли Ђукановић? Да попусти мало општем народном незадовољству… Ухапси неког свог доглавника коме је одавно истекао рок употребљивости и протресе мало коалиционе партнере који су ту кад треба бити шовиниста или се додворавати НАТО-у, али су увијек одсутни када треба прихватити ризик.
И тек када то уради, онда може да најављује изборе, „провјеру владе“. Запад је умирио хитајући у чланство Сјеверноатлантског савеза, гурајући се у сукоб међу великим силама, логиком негативца који се увијек сврстава против слабијег.
У међувремену, вријеме је за обрачун с опозицијом. Наравно да не чини то режим који, узгред буди речено, и не постоји (јер је Црна Гора, је ли, демократска држава). Нити то чини влада, која је „техничка“, као ни њен предсједник који је „техничар власти“ напојен кардељевштином и титоизмом (барем у погледу технологије) толико да су сви његови потези болно предвидиви. Хапси их, замислите, независно судство. Независно толико да, чак и без Ђукановићеве готово комичне спремности да и сâм подијели судбину Светозара Маровића, изазива осмијех код необавијештених и подсмијех код свих оних који макар једном недјељно читају било које новине…
Како другачије разумјети најаву „провјере повјерења влади“- што можда значи гласање у парламенту, а можда и изборе, али свакако подразумијева извјестан исход.
Демократија за Ђукановића иначе представља само нову кулису једине представе коју зна да игра, а која се репризира, ево већ више од седамдесет година. Зато, да би било јасно зашто је повјерење поново потврђено, треба политичку чорбу учинити разнобојном и добро је зачинити, одатле и одузимање имунитета демократским посланицима, кривична пријава против предсједника једне од опозиционих странака…
Поред хиперпродукције клонова СДП-а, и игре с новопронађеним српским родољубом „Србијанцем по Ђукановићевој мери“ Томиславом Николићем, који је већ четврт вијека на привременом раду у Београду, биће ово једна већ виђена политичка игра… Игра, која мора завршити Црном Гором у НАТО-у без референдума и Ђукановићем на власти после „избора“...
До грађана Црне Горе, до народа, али и до Европе, како оне организоване, бирократизоване, богате, презадужене, кризне тако и до нас црногорских сусједа, посебно Срба чија браћа су у Ђукановићевој Црној Гори по први пут од турских времена обесправљена, али и до Бошњака и Албанаца чије сународнике режим редовно користи у шовинистичким кампањама и на њиховом страху гради своју клептократску, ауторитарну власт…
До свих нас Европљана је да не дозволимо да у Црној Гори наставе да царују самовлашће, лаж, мржња и корупција.
Да ли је могуће изаћи на изборе под истим условима као на све претходне? Да ли је претходно потребно постићи некакав ниво међународне контроле? Примјер Босне и Херцеговине се опет намеће. Нико разуман не може вјеровати само неком представнику ЕУ. Потребан је исти онај механизам за споровођење мира који одржава БиХ у демократским стандардима који су несумњиво виши од оних на Косову (гдје не може да се одржи сједница парламента, због фашисоидних посланика које нико није лустрирао), Македонији (гдје није могуће одржати ни попис грађана) или у Црној Гори (гдје влада режим који почива на истим основама као и већина јужноамеричких влада током Хладног рата)…
Неопходно је и отварање медија, демократска контрола над безбједношћу, укидање монопола једне партије и њене олигархије, доношење основних антиауторитарних закона…
Ђукановићев режим је тврдио да је изласком из савеза са Слободаном Милошевићем доживио и неопходну демократизацију и суочавање са прошлошћу. У Бриселу је с том бесмислицом имао успјеха. Вријеме је да с том праксом буде прекинуто. После пада Берлинског зида нити један од источноевропских народа, чак и они који су већином од преко 90 одсто одбацивали комунизам, није се ослободио диктатуре само својим снагама. Свуда су помогли – распадајући Совјетски Савез, Њемачка, ЕЕЗ, САД… У Црној Гори су, противно вољи већине грађана, противно вољи читавог српског народа који живи у овој држави, подржавали Ђукановића и његову владу.
Вријеме је да подрже грађане и њихово право на слободу и демократију.
Пише: Чедомир Антић
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)