Прогоновићи
Нема дана да те не кунемо
О, проклета Куло Радунова,
Кад у теби до једног трунемо
Без врелога праха и олова.
Зар не видиш, гнијездо камено,
Гдје смркава прије него сване
Да су опет сламу и сијено…
Па зажегли са свакоје стране.
Пламен лиже уз зидове грубе
Сјај се рода стогодишњи круни
Али нема Радунове љубе
Џефердаре танке да припуни.
Сами, Куло! На вјетрометини,
Нагнали се у твоје зидине
А никога да загон учини
И стражи губи из торине.
….
Нема наде да ико остане
Ми нијесмо од кољеновића
Кад нас Куло, одасвуд прогнане,
Опет гоне из Прогоновића.
Емило Лабудовић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vrijeme se zamrzlo.
Isto je kao pre šest stotina godina.
I mnogo puta posle tog vremena…
Opet nam se smrkava
prije no što svane;
Plamen lize uz zidove
Skupštine i Vlade.
Sami !
Kulo,
Na vjetrometini
nagnali NAS U NJINE zidine.
PROGON OPET
– IZ PROGONOVIĆA.
Naše selo, Lješanska Nahija,
a simbol je tudjinskih progona…