Прољећни умор: Који су симптоми, зашто се јавља и како га савладати?

С првим прољећним данима требало би да имамо више енергије и да се осјећамо боље и одморније. Међутим, код неких људи се баш тада испољавају тегобе у виду умора и безвољности. О чему је заправо ријеч и због чега се то дешава?

Ријеч је о такозваном прољећном умору. Прољећни умор је стање када се организам након зиме прилагођава временским промјенама, вишој температури ваздуха и дужим данима. Приликом пораста температуре, крвни судови се шире и притисак пада, што се манифестује осјећајем малаксалости, поспаности, слабом концентрацијом, раздражљивошћу, депресивности, главобољом и брзим замарањем.

Због чега се тако осјећамо?

Иако не постоји општеприхваћено објашњење за појаву прољећног умора, сматра се да је главни кривац недостатак витамина (нарочито Б комплекса и Ц витамина), као и минерала усљед једноличне зимске исхране, која се базира углавном на прекомјерном уносу меса и недовољних количина воћа и поврћа у организам. Још један од узрока је недовољна количина течности која се уноси зими у организам, па се тијело теже ослобађа штетних материја, што доприноси осјећају малаксалости.

Физичка неактивност је, такође, један од разлога за појаву прољећног умора, јер је он често повезан са повећањем тјелесне тежине током зимских мјесеци, што додатно оптерећује већ ионако ослабљено тијело.

Проблеме у виду прољећног умора изазива и чест боравак у затвореним просторијама током зиме, слабије излагање сунцу и сходно томе, недостатак витамина Д. Ту је и привикавање организма на временске прилике, које се увелико разликују од оних зими. Организам се споро адаптира на атмосферске промјене карактеристичне за прољеће (дужи дани, топлије, промјенљиво вријеме, нижи ваздушни притисак), поликлиникацонсилиум.цом.

Да ли је ријеч о болести?

Без обзира на то што скоро свака друга особа има проблема са прољећним умором, који без сумње ремети свакодневне активности, ово стање није дефинисано као болест, па самим тим не постоје ни специфични дијагностички тестови за његово откривање. Иако неке болести имају сличне симптоме, најчешће нема потребе за лабораторијским анализама и дијагностиком, уколико тегобе не трају дуже од 4 недјеље. У супротном, потребно је јавити се љекару да би се искључиле друге болести које, такође, могу довести до малаксалости (анемија, хипотиреоза, срчана инсуфицијенција, инфекције, и тд).

Која је разлика између прољећног и хроничног умора?

Прољећни умор подједнако погађа особе оба пола и свих старосних група, а тегобе могу имати и сасвим здрави људи и они који пате од неке хроничне болести. Тегобе узроковане овим стањем подсјећају на депресију. Током зиме се смањује лучење серотонина, неуротрансмитера заслужног за добро расположење, па је и то један од разлога што се људи у прољеће осјећају безвољно и меланхолично. Код већине особа са таквим симптомима није реч о правој депресија, мада постоји нека повезаност на хемијском нивоу. Прољећни и хронични умор не треба мијешати, то није исто стање. Хронични умор није повезан са годишњим добом и траје знатно дуже од прољећног.

Како побиједити прољећни умор?

Прољећни умор нестаје послије неколико недјеља, не захтијева лијечење, али се сајветују здрава исхрана, довољно течности, физичка активност, редован сан и боравак на свјежем ваздуху.

Такође, кључно против прољећног умора је смањити ниво стреса и повећати ниво унутрашње енергије, а ево како ћете то урадити на најлакши начин:

Трудите се да боравите у просторијама у којима нема велике осцилације у температури и влажности ваздуха;
Уведите дневну и недељну рутину у физичкој активности. За сада не испитујте границе издржљивости свога тијела. Будите стрпљиви и пустите тијело да се лагано навикне на новонасталу ситуацију;
Послије сваке физичке активности бар 10 минута се посветите истезању мишића, на тај начин смањујете накупљање млијечне кисјелине и ослобађате се стреса и напетости;
Пијте довољно воде, око 2 литра на дан. Вода чисти токсине и отрове из тијела. Дехидратација врло лако изазива умор, малаксалост, пад енергије и главобољу;
Једите чешће и мање оброке. Уносите што више свјежих намирница – сезонског, органског воћа и поврћа. Тако ћете појачати унос веома важног витамина Ц
Уколико је потребно, можете увести супституције Ц витамина у виду препарата од 500 до 1000 мг дневно;
Дишите дубоко – десетак пута бар три пута на дан, на тај начин повећавате унос кисеоника у организам па се смањује осјећај поспаности и умора;
Сунчајте се бар 15 минута на дан, без заштитиних фактора. Тако ћете брзо надокнадити ниво витамина Д који се исцрпи током зиме. Недостатак овог важног витамина доводи до пада имунитета који се јавља у прољеће;
Истуширајте се прохладном водом – изузетно освјежава и јача имунитет;
Слободно уведите поподневно спавање или легните раније. Допустите свом тијелу да се на природан начин адаптира на промене и сакупи потребну енергију.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: