Промјене и реформе

Пише: Горан Дробњак, предсједник ОО Покрета за промјене, Бијело Поље

У свакој нормалној, демократској држави, промјена власти би прошла без неке веће помпе, емотивног набоја, без запаљивог медијског дискурса. Нажалост, Црна Гора представља изузетак. Из више разлога.
У Црној Гори власт није мијењана од 1945. године када је Савез Комуниста Црне Горе на партијском конгресу почетком 90-тих само формално промијенио име у ДПС. При томе је задржан монопол над постојећим медијима, државним институцијама, као и апсолутна контролу над државним ресурсима.
Под спољним утицајем, а у циљу заштите личних интереса, врх ДПС-а је почетком новог миленијума “украо“ и извитоперио идеје некадашњег Либералног савеза, креирајући постепено “ново друштво“, новокомпонованих турбо-фолк богаташа оличених у дубокој спрези безбједоносних и криминалних структура са ДПС-ом.
Тада је створено друштво по мјери нових тајкуна, нео-либералних феудалаца. Друштво које никакве везе није имало са некадашњом историјском, традиционалном Црном Гором. Чак ни са Савезом Комуниста Црне Горе из које је ДПС поникао. Креиран је сурови, вулгаризовани неолиберални капитализам опште грабежи, осионости, охолости – повлаштене класе партитократа, криминализованих безбједњака и институционалних ухљеба који су уз контролисане медије, десетине хиљада фантомских бирача, масовну изборну корупцију – обезбјеђивали деценијама неометану власт једног хибридног режима.
Био је створен систем у коме су узори постали “успјешни“ нарко-дилери, моћни функционери безбједоносног сектора који су се “снашли“, узори су постали квази-научници и интелектуалци-ухљеби, спремни да за одређену апанажу причају и пишу што власт налаже. Власт је настојала да из своје визуре пројектује своје жељено виђење историје, културне политике и религије – иако се то косило са историјским чињеницама и фактима.
Масовност народног бунта протеклих десетак година је показала буђење искре слободе, пркоса, ината, као и огорчености тако створеним системом вриједности какав је створио ДПС са својим сателитима. Масовност отпора политици режима, од протеста против поскупљења струје и гушења радничких слобода, протеста ДФ-а током 2015. године, затим покрета “Одупри се“, а нарочито масовност вишемјесечних протеста широм Црне Горе против спорног Закона о слободи вјероисповијести – изградили су темеље за тријумф опозиције и поред општепознатих негативних изборних услова 30. августа 2020.
Шок који је завладао код хиљада партијских ухљеба, службеника са купљеним дипломама, лажних бораца за државу и људска права, као и безуспјешни покушаји манипулација, диверзија, „црних операција“ криминализованих безбједоносних структура који су срасли са партијом – своју кулминацију је имао 6. септембра, на “седмодневном помену“ и опроштајној вечери у центру Подгорице.
Бројни покушаји партијских диверзија у форми цртања графита, увредљивих порука и сл – само су још више оголили одлазећи режим. Јер је постало свакоме провидно и трагикомично да некакви “четници“ и “авети прошлости“ васкрсавају сваке четврте године у Беранама, Пљевљима… Донекле изненађује и намјерана или ненамјерна наивност мањинских заједница који “падају“ на такве трећеразредне субверзије одлазеће власти. Док плаћени аналитичари и душебризници, домаћи и из региона, по наредби и на тастер, за шаку еура – безуспјешно покушавају да спасу неминовно – одлазак једне вишедеценијске власти која је похарала ову државу, подијелила друштво Црне Горе и затровала медијски простор.
Срећом, то су само последњи трзаји одлазећег ужасног система вриједности ДПС система у коме универзитетски професори живе као подстанари, наставници једва састављају крај са крајем, здраствени радници који савјесно раде друштвено-користан посао се боре за егзистенцију. Истовремено смо гледали како се енормно богате особе блиске власти, троше нечију годишњу плату на ноћне проводе, аутомобиле, ташне, сатове. При томе граде на стотине зграда, добијају бројне државне тендере, уживају огромне апанаже у управним одборима…
Дошло је вријеме да се каже ДОСТА ЈЕ БИЛО. СТОП!
Народ је на изборима рекао своје. Да жели изградњу новог, здравог друштва. За то су неопходне опсежне реформе свих институција. Друштво у коме ће се цијенити знање и професионалност а не партијска послушност. Да и представници мањинских народа буду заступљени, јер је ово држава свих нас. Да сви сложно, лишени досадашњих подјела које су намјерно биле индуковане и подметане – изграђујемо истински демократско друштво.
Треба сви сложно да засучемо рукаве и трансформишемо Црну Гору у истински самосталну државу једнакости и правде за све грађана уз несебичан рад нас свих, ма како се национално и вјерски осјећали – ка свеопштем друштвеном бољитку. Због огромног значаја за демократију у Црној Гори, датум посљедњих, историјских избора би требало прогласити државним празником.
Уз формирање нове скупштинске већине и Владе, очекују се свеобухватне друштвене реформе по ширини и дубини. Сложно, без подјела и само напријед јер Црна Гора заслужује да постане правно уређена и просперитетна држава свих њених задовољних и поносних грађана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: