Промјеном цијена љекова држава би уштедјела два милиона евра
Црна Гора би промјеном у политици цијене љекова уштедјела близу два милиона евра, оцијенила је представница Свјетске банке за здравство Ана Сабо.
Она је то казала на округлом столу коју је Министарство здравља организовало у сарадњи са Свјетском банком на тему „Реформа фармацеутског сектора у Црној Гори“.
Сабо је говорила о могућности рационализације потрошње скупих лијекова у Црној Гори на основу података добијених анализом 15 медикамената, који се користе за лијечење малигнитета, преноси агенција МИНА.
Како је прецизирала Сабо, упоређиване су цијене љекова са посљедњег тендера у Црној Гори са цијенама истих љекова у државама из окружења.
Према њеним ријечима, анализа је показала да постоје значајне могућности за рационализацију што се тиче цијене, али и квалитета љекова.
„Од пројектованих седам милиона еура, само промјена у политици цијене љекова омогућила би уштеду од скоро два милиона“, казала је Сабо.
Како је додала, увођење уговора о подјели ризика са фармацеутском индустријом, а тиме и сарадње са њом омогућила би још веће снижење цијена и произвела још већу уштеду.
„Поштовање и примјена постојећих и врло добро дефинисаних критеријума и међународних смјерница у исплативости примјене тих љекова за поједине индикације омогућиле би се додатне уштеде од три милиона евра“, указала је Сабо.
Према њеним ријечима, упоређивање употребе љекова показало је да се у Црној Гори користи 60 одсто више љекова него у Србији.
Представник Свјетске банке Ана Холд, казала је да та институција снажно подржава Владу Црне Горе и Министарство здравља да грађанима обезбиједи ефикасну, правовремену и квалитетну здраствену заштиту. Према њеним ријечима, Министарство здравља идентификовало је област политике љекова као један од приоритета у даљем унапрјеђењу ефикасности.
„У том смислу, Министарство здравља обратило се Свјетској банци за помоћ и сарадњу, а ми смо Министартву ставили на располагање нашу експертизу“, навела је Холд.
Консултант Свјетске банке, Биљана Козловић оцијенила је да се политика љекова у Црној Гори не разликује много од оне у државама западног Балкана.
„Потрошња љекова, према подацима Агенције за љекове, порасла је од 25 милиона евра, колико је утрошено у 2009. години, на 40 милиона еура колико је потрошено прошле године“, казала је она.
Како је додала, пораст потрошње љекова од 2009. до прошле године је 60 одсто.
„То није тренд само у Црној Гори већ глобално, али је за ову државу заиста велики“, додала је Козловић.
Како је навела, циљеви политике љекова су – рационална употреба, контрола потрошње расположивих буџетских средстава, остајање у границама буџета да пред крај године не би било несташице и обезбиђење квалитетних, безбједних и ефикасних љекова.
Стручњак Свјетске банке у области политике љекова Андреас Сеитер поручио је да та институција спрема нови циклус којима ће политику љекова на неки начин регулисати.
„Ја овдје не видим рјешење, али је важно да смо свјесни проблема и питања у области политике љекова“, казао је он. Представник Министарства здравља Зденко Томић казао је да тај ресор, у склопу реформе фармацеутског сектора, припрема, у сарадњи са Агенцијом за љекове и медицинска средства, нову уредбу о максималним цијенама љекова.
„Она ће омогућити да се максималне цијене, које се користе код иновативних љекова, дефинишу и тако нећемо имати великих одступања код поједних тендера“, појаснио је Томић.
Према његовим ријечима, цијене би требало да буду стабилне током дугог временског периода, што ће, како се нада, убрзо бити припремљено.
„Завршена је и нова уредба за критеријуме на основу које се лијек може наћи на листи љекова, а она ће дефинисати критерујуме који су потребни да се неки лијек нађе на тој листи“, закључио је Томић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
… уговора о подјели ризика са фармацеутском индустријом,
Ради ли се ту о неиспитаним, недјелотворним љековима или онима сумњивог квалитета, по систему – дај стоци балканској било шта, ако цркну није никаква штета. Важно је да се прода и заради. Примиће се они на снижење цијена и мало „соли“ за оне који одлучују о томе. Сјетите се вакцина против грипа од прије неколико година… Иста прича.