Промоција „Једра наде“ Николе Маловића у Котору

Синоћња промоција романа „Једро наде“ Николе Маловића у древном Котору, куриозитетна је била по много чему.

У организацији општинског Секретаријата за културу, спорт и друштвене дјелатности, Културног центра и Градске библиотеке –  одвијала се у пуном биоскопу „Бока“, чији је статус у главном граду Боке Которске култни.

Пред публиком у којој је било средњошколаца, гимназијских и универзитетских професора, помораца и поморских капетана, директора стручних поморских школа, новинара, људи пристиглих чак са Цетиња за ову промотивну прилику а не само из свих делова Боке Которске – одвијао се једночасовни драмолето у коме су Никола Маловић и Вања Гавровски, модератор вечери и Лагунин ПР, пред Которанима раставили, па поново саставили „Једро наде“.

Маловић и Гавровска су, у некадашњој цркви, а сада биоскопу, у самом срцу урбаног барокног градског језгра, разговарали у вези с најпознатијим, нејсексуалнијим и најавантуристичкијим модним дезеном на свету – који је уједно и војна униформа. Маловић је о феномену морнарске мајице казивао енергично, час као да држи предавање, час као да глуми, час као да је лик из сопственог романа, на што публика није остајала имуна, судећи по упаљеним очима и енергији која је струјала старим здањем барокне палате – а посебно су биле инволвиране у причу оне реалне особе из публике које су Маловићу помагале у сакупљању обимне грађе.

Вања Гавровски је казала како Лагуна намерава да у штампу пусти 3. издање актуелног романа, недавно овенчаног наградом „Перо Деспота Стефана Лазаревића“ и књиге која је на 12. Међународном херцегновском сајму стекла епитет најпродаваније.

Од самог појављивања „Једро наде“ важи за дело који се, 30 година након „Хазарског речника“ Милорада Павића, и 15 година након „Опсаде цркве Светог Спаса“ Горана Петровића – појављује као први нови целокупни књижевни Систем у савременој српској књижевности.

У пост фестум тренуцима, окупљени љубитељи праве или лепе књижевности дружили су се уз коктел у коноби „Омбра“, где су наставили дружење и причу о „Једру наде“.

Радња шест година писаног романа прати амбициозног модног индустријалца из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица.

У свету који потпуно зависи од технологије, еволуирани Гоогле преузео је улогу бога, па надгледа све.

Главни јунак успева да броди дигиталним лавиринтом, открива како је плаво-бели дезен настао на Медитерану и којим то чудом упорно опстаје кроз векове. У најлепшем заливу на свету, јунак се заљубљује у необичну мештанку која ће му открити, не само тајне барока, већ и да је љубав једино што интернет још увек не може да забележи и архивира…

„Једро наде“ је роман о историјском развитку морнарске мајице која је на Медитерану много више од елементарног комада гардеробе. Плаво-беле пруге су јединица стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. На приморју је свако ко носи пругастоплаву мајицу ходајуца авантура.

Капетански Пераст политички је одвојен од суседног Котора. Има председника који тврди да 1492. г. ни на једном од три брода с Колумбом није пловио католички свештеник, али јесте  тумач за хебрејски.

Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви и откриће Америке.

„Једро наде“ је обиман плаво-бели систем који објашњава логику барока, подразумева Јевреје и откриће Америке, а отима се тумачењу.

Двадесет четири кључна појма „Једра наде“ су:

Морнарска  мајица, Бока Которска, светска мода, Пераст, Св. Никола, брод, Гоогле, вино, море, Медитеран, Колумбо, хемијски трагови на небу, Јевреји, поморанџе, барок, Русија, Кина, рат, пчеле, мушкарац, жена; љубав, смрт, Бог.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: