Промоција „Једра наде“ у древном Перасту

Синоћња промоција романа „Једро наде“ Николе Маловића у древном Перасту, куриозитетна је била по много чему.

У организацији Друштва пријатеља града и Музеја града Пераста, одвијала се у барокној палати Бујовић из 1694, у Музеју, у коме се одигравају неке сцене, но уједно и у палати која је изграђена у години када је 11. генерација Маловићевих предака дошла у Боку Которску, пре дакле 320 година.

Пред публиком коју су чинили чак и туристи дошли овом нарочитом приликом из Херцег Новог, Котора и Будве, Маловић је казао како има нарочиту трему, те да ових дана нису ретки они који након искуства читања „Једра наде“ пожеле да виде Пераст, што је потврдила и Вања Гавровски, модератор вечери и Лагунин ПР: „Већ сам долазила у Пераст, али сам га тек сагледала након ишчитаног Једра наде“.

Маловић и Гавровска су, на свега неколико метара од мора, на свега 500 метара од два перашка острва, опкољени урбаним медитеранским миљеом лишеног новоградње – разговарали пред публиком о граду који је књижевном чаролијом постао Макондо српске књижевности. У вези с најпознатијим, нејсексуалнијим и најавантуристичкијим модним дезеном на свету – који је уједно и војна униформа, Маловић је казивао енергично, час као да држи предавање, час као да глуми, час као да је лик из сопственог романа, на што публика није остајала имуна, судећи по упаљеним очима и енергији која је струјала старим здањем барокне палате – а посебно су биле инволвиране у причу оне реалне особе које су Маловићу послужиле као списатељски модели.

Вања Гавровски је казала како је роман само месец по објављивању доживео 2. издање. На 12. Међународном херцегновском сајму књига стекао је епитет најпродаваније књиге, а од самог појављивања важи за дело који се, 30 година након Хазарског речника Милорада Павића, и 15 година након Опсаде цркве Светог Спаса Горана Петровића – појављује као први нови целокупни књижевни Систем у савременој српској књижевности.

У пост фестум тренуцима, окупљени љубитељи праве или лепе књижевности дружили су се уз коктел, али су и пробали делицију која се помиње у Једру наде – чувену Перашку торту. 

Радња шест година писаног романа прати амбициозног модног индустријалца из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица.

У свету који потпуно зависи од технологије, еволуирани Гоогле преузео је улогу бога, па надгледа све.

Главни јунак успева да броди дигиталним лавиринтом, открива како је плаво-бели дезен настао на Медитерану и којим то чудом упорно опстаје кроз векове. У најлепшем заливу на свету, јунак се заљубљује у необичну мештанку која ће му открити, не само тајне барока, већ и да је љубав једино што интернет још увек не може да забележи и архивира…

Једро наде је роман о историјском развитку морнарске мајице која је на Медитерану много више од елементарног комада гардеробе. Плаво-беле пруге су јединица стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. На приморју је свако ко носи пругастоплаву мајицу ходајуца авантура.

Капетански Пераст политички је одвојен од суседног Котора. Има председника који тврди да 1492. г. ни на једном од три брода с Колумбом није пловио католички свештеник, али јесте  тумач за хебрејски.

Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви и откриће Америке.

Једро наде је обиман плаво-бели систем који објашњава логику барока, подразумева Јевреје и откриће Америке, а отима се тумачењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: