Промоција књиге “Ћирилички споменици Дрвара“ 11. новембра у Дрвару

У „Радничком дому“ Дрвара најављена је промоција књиге “Ћирилички споменици Дрвара“, 11. новебра са почетком од 18 часова.

О књизи ће говорити аутори Горан Комар, Драшко Дргаш и Синиша Шолак.

У издању Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци и Удружења „Тропоље и Западне стране“, објављена је књига „Ћирилички споменици Дрвара“ коју су написали Горан Комар, Драшко Дргаш и Синиша Шолак.

Претходно су исти аутори објавили књиге „Ћирилични споменици Гламочког поља пола миленијума ћириличке писмености Гламоча“, и „Ћирилични споменици Грахова“.

Пресудан догађај за покретање читавог процеса била је школа ћириличке палеографије, која се 2016. године одвијала на подручју Гламоча. Те теренске активности показале су да је ово, и поред континуираног негирања у прошлости, ипак простор дугог континуитета живота и постојања ћириличког писма, односно да се налазимо на „плодном тлу“ за истраживање ћириличких натписа, наведено је у предговору књиге, на српском и енглеском, која је одштампана ове седмице.

Потреба за ширим, обухватнијим публиковањем резултата рада, наметнула је идеју да се издања објављују двојезично, на српском и енглеском језику, нагласили су аутори за “Српскуинфо“.

Они истичу драгоцјено сарадњу са Матицом српском из Новог Сада, Матицом српском из Подгорице, Филолошким факултетом из Бањалуке, Душаном Срдићем и Јованом Бабићем из Гламоча, Николом Ерцегом из Босанског Грахова, Драшком Драгашем из Дрвара.

О ћириличном наслијеђу Дрвара, у књизи, чији су рецензенти Младенко Саџак, професор Филолошког факултета у Бањалуци и магистар Данијел Дојчиновић, свједоче бројни документи.

У уводнику књиге, поред осталог наведена су карактеристична мјеста, гдје су евидентирани споменици са ћириличним натписма као и трагови православља.

Топоним Унац помиње се још 1326. године, при проласку хрватског бана Микца Михаљевића долином Уне и Унца, у Далмацију, а у доба сукоба хрватске властеле у којима је учествовао и бан Босне Стефан II Котроманић, који је проширио територију своје државе на дијелове Крајине…

Одавно је примијећено везивање православних црквишта за гробне гомиле и градине. Такав је случај и на простору Дрвара. На примјер, Бјељачко гробље је представљено са десетак споменика типа стећка. Предање говори да је на Љесковици постојао манастир и гробље, те да је на том мјесту нађен сребрни крст и путир…

Мјесно предање говори о „утонулој цркви“ али се на терену види само неколико гробних плоча. Они су ситуирани покрај римске цесте, а испод праисторијске градине Тврде главице…

На локацији Црквина (Очигрије) леже остаци средњовјековне цркве, са стећцима. Ово насеље дијели се на Очигрије и Намастир. Црквина постоји изнад Царевих лука. На Црквини (Градина) у Доњим Врточама – Морачама, видљиви су остаци средњовјековне цркве са гробљем и стећцима.

–Ова књига је вишеструко важна. Она је збир вишегодишњег рада и истраживања, доказ о ћирилици и споменицима, најјаснијим казивачима наших старина – казао је за Српскаинфо Синиша Шолак, један од аутор књиге.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: