Промоција књиге Николе Маловића вечерас у Матици српској
1 min read
Поштовани пријатељи, Матица српска – Друштво чланова у ЦГ
и ИН4С портал Вас позивају на промоцију књиге „Једро наде“ нашег колумнисте Николе Маловића.
На промоцији која ће се одржати у вечерас 27. маја у 20.00 часова у
Књижара Матице српске ће говорити: Мира Поповић, Јасна Ивановић и Никола Маловић.
„Једро наде“ је роман о најпознатијем модном дезену на свету, који је написао аутор награђиваног бестселера „Лутајући Бокељ“.
Радња овог романа прати Николу Смекију, амбициозног модног индустријалца из Барија, који се на позив градоначелнице враћа у Пераст, град својих предака, да би поново покренуо и оживео традиционалну производњу морнарских мајица. У свету који потпуно зависи од технологије, еволуирани „Google“ преузео је улогу бога, па надгледа све и свакога.
Шјор Смекија успева да броди дигиталним лавиринтом, открива како је плаво-бели дезен настао на Медитерану и којим то чудом упорно опстаје кроз векове. У најлепшем заливу на свету, јунак се заљубљује у необичну мештанку која ће му открити не само тајне барока, већ и да је љубав једино што интернет још увек не може да забележи и архивира…
„Једро наде“ је роман о историјском развитку морнарске мајице која је на Медитерану много више од елементарног комада гардеробе. Плаво-беле пруге су јединица стила свеприсутног поморског култа, модни мит, али и оличење сексуалности. На приморју је свако ко носи пругастоплаву мајицу ходајуца авантура.
Капетански Пераст политички је одвојен од суседног Котора. Има председника који тврди да 1492. г. ни на једном од три брода с Колумбом није пловио католички свештеник, али јесте тумач за хебрејски.
Маловић је, као нико пре њега, у роман уткао логику приморског начина живота и исплео љубавну причу у срцу урбане барокне бајке. Пред нама је изузетна повест о чувеном дезену који је постао глобални бренд, у чију историју су умешани Јевреји, католички краљеви, откриће Америке…
Никола Маловић рођен је 1970. у Котору. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду.
Објавио је књигу кратких прича Последња деценија, новеле у драмској форми Капетан Визин – 360 степени око Боке, Перашки гоблен, и преко 2.200 текстова. Приче су му превођене на руски, енглески, пољски и бугарски.
Награде „Борислав Пекић“, „Лаза Костић“, „Мaјсторско писмо“ (за животно дјело), „Лазар Комарчић“ и „Октобарску награду града Херцег Новог“ – добио је за роман Лутајући Бокељ (Лагуна, 2007, 2008, 2009, 2010, 2013, 2014).
Комплетан је аутор књижевне фотомонографије Херцег-Нови: Град са 100.001 степеницом (Књижара Со, Херцег Нови, 2011), књиге документарне прозе Бокешки берберин (Књижара Со, 2015) и Бога у Боци (Нова књига, 2015).
Објавио је Пругастоплаве сторије (Лагуна, 2010), које с романом Једро наде (Лагуна, 2014. г; награде „Перо деспота Стефана Лазаревића“, „Борисав Станковић“ и „Печат времена“) чине јединствени дуални прозни систем у савременој српској књижевности.
Уредник је издавачке делатности херцегновске Књижаре Со (едиција „Бокељологија“). Колумниста је Недељника и портала ИН4С. Члан је Српског књижевног друштва. Један је од оснивача Групе П-70. Живи у Херцег Новом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Штампање србске књиге латиницом је почетак ауторовог „превјеравања“ на ситно и готово непримјетно за грубо око. Издаја у у маломе води ка издаји у великоме. Онај ко је у маломе вјеран, биће вјеран и у великоме, каже Јеванђеље.
Mi Bokelji znamo da je Nikola Malović, jedini srpski književnik s mora, istinski pravoslavac, Srbin, rodoljub, knjižar…. I mi Bokelji znamo da je Nikoli bilo mjesto na savjetovanju „Posljedice razbijanja zajedničke države SRJ“, tim prije jer na tom skupu nijesu učestvovali Bokelji, što je postala praksa.
“ Добар пастир све што каже ином и сам својим потврђује чином…“
Могли би многи маловићи и анонимни да коначно науче ћирилицу као примарно СРПСКО писмо, а о читању…многи читају залуду… многи на ријечима јесу једно, а на (не)дјелима друго, треће …
Све може да се каже и напише на српском језику и ћирилици, наравно ( уз поштовање уставног права равноправности писма ) коме је битнија комерцијала од очувања духовности сопственог народа – најбоље је рјешење да и добра и лоша „Једра наде и безнађа“ одмах напишу на енглеском језику.
Иначе моје гесло није да нападам било кога, поготову не слабије од себе, ја сам само изнио став о потреби очувања писма које је основа нашега бића ( можда сте чули за Октоих и Црнојевића штампарију !?) и то је обавеза озбиљних писаца какав аутор „Једра наде“ претендује да буде… може добар писац и бизарну, боље, профану тему, да учини занимљивом, чак и успјелом литерарном збиљом.
Иначе моји су симболи ОСТРОГ, ЛОВЋЕН, МЕДУН…
Блузице, мајице, гаћице и сл. препуштам анонимнима, Бјелицама, Дедићкама, Манчићкама, Алимпићкам итд,итд…
Samac,predstavi se Nikoli i izazoviga na suceljavanje.
Mogao bi je ti i pročitati, umjesto što napadaš čovjeka. Odlična knjiga.
Да те питам, а што Ћирило и Методије нијесу латиничним писмом Србима и Словенима исписали превод најодличније међу одличним књигама – Јеванђеља, кад је свеједно, нарочито с обзиром на то да су широки народни слојеви у то доба били неписмени?Потитовљена и европеизована, искоријењена дјецо,, појмите да су нам преци оставили у насљеђе ЋИРИЛИЦУ а не језуитску латиницу која нам је увијек наметана уз најезивију геноцидну присилу!
ЈЕДРО НАДЕ – ВИДИШ, маловићу, ВЕЛИКИ СРБИНЕ, БОКЕЉУ ИТД, МОЖЕ ТО ДА СЕ НАПИШЕ И Ћ И Р И Л И Ц О М!
Узе ми ријеч из уста, Самче: пази, „промоција“ (српски речено – представљање“) хрватском гајевицом штампаног „Једра наде“ једног српског писца у „Матици српској“ у Немањиној Подгорици! Унутарња поробљеност изданака комунизма превјеричким писмом, које временом постаје и њихово становиште у широком дијапазону, је изгледа неизљечива.