Промоција зборника „The Ways of Byzantine Philosophy“ („Путеви византијске философије“)

Зборник радова The Ways of Byzantine Philosophy („Путеви византијске философије“), који је приредио др Микоња Кнежевић, а који је прошле године објављен у САД, промовисан је у понедјељак, 11. јануара, у просторијама Књижаре Матице српске у Подгорици.

Организатор овог изузетно посјећеног догађаја био је Центар за хеленске студије. На промоцији су говорили др Душан Крцуновић, др Филип Ивановић и др Микоња Кнежевић, а учешћа је, пригодним поздравом, узео и Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије.

У свом уводном обраћању, др Душан Крцуновић, доцент на Одсјеку за философију на Филозофском факултету у Никшићу, истакао је међународни карактер овога зборника, чији се значај, поред осталог, огледа и у разбијању анахроних, али и даље присутних, стереотипа о Византији као аутократској и културно стерилној деспотији, у којој није било услова за развој философског мишљења и циркулацију философских идеја.

Насупрот таквом схватању Византије, Крцуновић је устврдио да „философија у Византији, што показује и читав овај зборник, није била само инструмент вјере, као што је био случај на Западу у оквиру схоластике, нити је философија била пуко средство вјерске апологетике или рационализација хришћанске догматике – философија је била аутентичан начин дискурзивног мишљења и начин живота у византијској култури“. Овакво поимање философије у Византији било је могуће управо захваљујући плодоносном сусрету хеленства и хришћанства, на чему се има захвалити карактеру византијске културе.

Др Филип Ивановић, научни сарадник Ван Лир института у Јерусалиму и извршни директор Центра за хеленске студије, такође је истакао значај односа античке грчке философије и хришћанске вјере, што је утицало и на формирање византијске философске мисли као синергије хеленског насљеђа и хришћанске религиозности, наглашавајући да се и код античких философа и византијских, како религиозних тако и секуларних, мислилаца философија поима не само као академска дисциплина, већ, још важније, као начин живота.

Осврћући се на запостављеност византијске философије у савременом академском свијету, др Ивановић је истакао да је зборник „Путеви византијске философије“ вјероватно један од тек пет или шест књига објављених на Западу које у свом наслову садрже синтагму „византијска философија“, те да, захваљујући разноликости тема којима се бави као и бројем аутора појединачних поглавља, овај зборник представља још један учинковити напор с циљем да византијска философија добије мјесто које заслужује у међународној научној, па и лаичкој, јавности. Др Ивановић је подсјетио и да су у зборнику заступљени радови неких од најпознатијих свјетских изучавалаца византијске философије (Георги Каприев, Торстејн Толефсен, Николаос Лудовикос, Илариа Рамели, и други), што такође свједочи о високом научном квалитету ове публикације и доприноси њеној међународној препознатљивости.

Приређивач зборника, др Микоња Кнежевић, иначе доцент на Одсјеку за философију Филозофског факултета у Косовској Митровици и секретар Центра за хеленске студије, осврнуо се на допринос византијске философије европској култури и идентитету, те нагласио да се византијска философска мисао не треба сматрати простим настављачем античке грчке философије.

Коментаришући занемаривање византијске философије као предмета вриједног научне пажње, др Кнежевић се осврнуо на негативне ставове Хегела и Волтера о византијској култури, што је, уз неке марксистичке мислиоце, допринијело ниподаштавајућем односу према свему византијском, а нарочито према философији. „То су идеолошки конструкти који не одговарају фактичком стању ствари, а настали су као продукт просвјетитељског односа према цјелокупној средњовјековној тради-цији, према којем се на Византију пројектовало све оно што се дешавало у латинском средњовјеко-вљу. То је и посљедица тенденције да се све оно што је карактерисало источно Ромејско царство представи као неконкурентно философским струјањима карактеристичним за схоластику“, закључио је др Кнежевић.

На крају промоције пригодним словом се присутнима обратио и Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије, који је нагласио да је основа наше цивилизације управо хеленско-византијска философија, чији је значај и у расвјетљавању многих тема нашега савременог живљења и подстиче нас на повратак нама самима, те да, у складу с ријечима Григорија Паламе, ми свједочимо и проповиједамо и „дјелатни“ Логос и логосно дјелање, што упућује на синтезу теорије и праксе. Митрополит је такође истакао да се чини да је био крајњи моменат за оснивање једне институције која ће се бавити хеленском културом и у том смислу пожелио Центру за хеленске студије пуно среће у даљем раду, који ће, по Митрополиту, бити од изузетне важности за наше друштво, културу и науку.

На самом крају, треба напоменути да је ово први догађај у организацији новоформираног Центра за хеленске студије, који се, слиједећи традицију сличних установа широм свијета, бави активностима које се односе на изучавање философије, књижевности, археологије, филологије, теологије, историје, умјетности и других области од значаја за упознавање и промовисање хеленскога свијета од античког доба до данас.

Неки од циљева Центра за хеленске студије су и освјетљавање и промовисање историјских и културолошких веза Црне Горе и Европе са хеленском цивилизацијом, те његовање и подстицање хуманистичких идеала заснованих на универзалним вриједностима утемељеним у хеленској култури. Центар представљају др Филип Ивановић, извршни директор, и др Микоња Кнежевић, секретар.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: