ИН4С

ИН4С портал

Промовисана антологија српског пјесништва „Ми знамо судбу“ у Требињу

У Требињу је промовисана антологија српског пјесништва о националном страдању у 20. вијеку под називом “Ми знамо судбу”
Kosovka

Алекса Шантић

У Требињу је промовисана антологија српског пјесништва о националном страдању у 20. вијеку под називом “Ми знамо судбу”.

Приређивач антологије је Ранко Поповић, а издавач Друштво наставника српског језика и књижевности. У антологији је сабрано преко 300 пјесама 150 пјесника са српских простора, преноси РТРС.

Књига је састављена од шест дијелова и у њој су садржане пјесме о страдањима Срба у 20. вијеку, од балканских ратова, па до најновијих страдања на Косову и Метохији и бомбардовању Србије у Нато агресији 1999. године.

Истакнуто је да би било добро да се овакве врсте књига представе нашим ученицима кроз рецитаторске секције и друге ваннаставне активности како би младе генерације сазнале оно што је веома важно и што не би смјело да се заборави. Поезија је најбољи начин да се то преноси и сачува, сматра приређивач антологије Ранко Поповић.

Срби у 20 вијеку много страдали, а поезија у том страдању груписана је око некух чворних тачака па је негдје има мање, негдје више, нешто је опјевано, нешто потпуно пало у заборав и ништа осим неких ријетких студија из историје више и не говори о томе – нагласио је Поповић.

Поезија у основи говори оно што је само срце идентитета српског народа, а то је етос жртве и подвига. Кроз поезију чувамо не само свијест памтитељску него и српски језик – поручено је са синоћње промоције антологије.

Наглашено је да је веома важно да културу памћења његујемо и промовишемо код младих, а антологија “Ми знамо судбу” један је од начина за то.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Промовисана антологија српског пјесништва „Ми знамо судбу“ у Требињу

  1. Браво за промовисање анталогијских песника – и незадржива асоцијација колико је сиромашна духом, знањем и надахнућем данашња омладина у Црној Гори којој је ускраћена могућност да се кроз школство сретну са неким од србских књижевника и песника. Не могу да замислим колико су јадни када се тек једног дана на студијама у Београду сретну са штивом које у Србији зна сваки основац. Ови који наставе школовање на Миловим приватним факултетима остају у запећку књижевног образовања доживотно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy