Промовисана књига дон Ника Луковића у књижари Со у Херцег Новом

Синоћ је у Херцег Новом, током друге и завршне вечери 15. Дана Књижаре Со на главном тргу представљен репринт књиге дон Ника Луковића „Постанак и развој трговачке морнарице у Боки Которској“.

Књигу је требало да представе Жељко Комненовић, предсједник Матице Боке – у име издавача, и Никола Маловић као књижарски домаћин, али је због прогнозиране кише, уз договор са организатором, Комненовић остао у Тивту. Но како киша није почела да пада у 21.00, него тек у 23.00, својеврсну историју Боке Которске из пера дон Ника Луковића представио је Маловић – пред пуним платоом испред Књижаре Со.

У уводном дијелу казао је исто што и Луковић: како је позиционирана Бока, и како су историсјке прилике утицале на развој поморства, ко су били славни Бокељи у прошлости, када су се и како ујединиле Бока и Црна Гора, о добровољцима из Боке.

У дијелу „Од најстаријег доба до конца Средњег вијека“ било је ријечи о Бокељској морнарици, Бици код Лепанта 1571, о которском средњем вијеку, о привреди, о томе куда конкретно плове Бокељи, о јединственом примјеру разграничења у облику шаховског поља у Боки, између Турака и Млечана. У тренутку када због турског залеђа Котор губи економски примат, јављају се на историсјкој сцени поморски Пераст, Доброта, Прчањ и Херцег Нови.

Доба од 16. до конца 18. вијека доба је достојно Хомера. Поморци нису само трговци, него су ратници, али и мецене. Добијају бројне повластице. Након ослобођења од Турака, херцегновски крај насељавају новопридошли православци. У то доба Бока има 300 великих и 300 малих бродова.

Чувени капетан Петар Желалић постаје први православац, витез Млатешког реда у историји. Он је 1760. отео највећи турски ратни брод тих времена, „Круну отоманску“ и њоме одједрио на Малту.

Руски цар Петар Велики шаље питомце у Пераст да их подучава наутичким вјештинама Марко Мартиновић. Матија Змајевић постаје адмирал руске Балтичке флоте, а Марко Војновић адмирал руске Црноморске флоте и заповједник луке у Севастопољу.

Сви бокељски поморци изучили су школе у Боки, не на страни!

Бока пред Наполеонове ратове има 400 патентираних бродова и 290 непатентираних. Има 238 капетана и 3000 морнара.

Поморску Академију Бока добија 1851.

Бокељи се на једрењацима нису могли такмичити са паробродима. Аустријски Лојд се веома окористио, јер се већина бокељских помораца преселила на њихове пароброде.

Капетан је на броду и отац и учитељ и свештеник. Брод не плови без иконе Св. Николе, Богородице / Госпе или Св. Спиридона – заштитника помораца.

На бродовима се слави слава и налажу се бадњаци. Плове и жене, као супруге.

Бокељи плове под заставом руске трговачке флоте.

По подвизима се издвајају кап. Визин који је први Јужни Словен на свом броду опловио свијет, Богдан Билафер који је први развио аустријску трговачку заставу у Индији, те Симо Милошевић развија аустријску трговачку заставу у ријеци Мисисипи. Милош Вукасовић формира такорећи аргентинску трговачку флоту. Многи су Бокељи на Суецу, као пилоти. Основају дома паробродарска друштва. И Бродогорадилиште у Бијелој.

Невелика обимом, књига дон Ника Луковића је својеврсна историја Боке Которске. Биографију писца написао је Синиша Луковић.

*
На крају завршне вечери током 15. по реду Дана Књижаре Со сви окупљени су се дружили уз ручно рађене сендвиче и кифлице, те уз разна пића – све док на небу није почело опасно да лампа.

Прочитајте још:

Од трагикомичне алузије на распадање свијета ван људске контроле до придјева ,,кафкијански“