Промовисана књига Предрага Остојића: Наши преци гинули за слободу и јединство српског народа

У организацији ЈУ Центар за културу Беране и Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране , 23. Јула 2016. одржана је промоција књиге: Црногорска Санџачка војска на Горњодринском фронту (1914-1915), аутора Предрага В. Остојића у галерији Полимског музеја.

О књизи су свој суд поред аутора дали: протојереј ставрофор Драган Ристић, Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Беране, Горан Киковић, историчар и Бранислав Оташевић, књижевник.

О књизи Предрага Остојића говорио је и Горан Киковић, професор историје, предсједник СО Беране.

„Аутор је историчар који се већ дуги низ година бавио овом темом и написао књигу “Офанзивни горњодрински фронт -из љетописа Рудог 1914.“ коју је објавио 2014. Године.

„Имао сам прилику да се још од ђачких дана упознам са операцијом под називом “Мојковачака битка“ али нажалост у уџбеницима није се опширно учило о томе. Јер је све било запостављено у одноносу на Други свјетски рат. Међутим борбе на Дрини су вођене као пише и сам аутор колега Остојић од 22. октобара – 16. новембара 1915. А Црногорска Санџачка војска под командом сердара Јанка Вукотића водила у овом периоду борбе од 22. октобра 1915. до 8. јануара 1916. године на Дрини, Јавору и Мојковцу, и како аутор пише несвакидашњи су примјери жртвовања једне војске, ради спасење друге, због братске љубави, ради образа и части. Посебно сам се упознао са овим борбама када сам са професором Благојем Шарићем писао књигу о Милу Кењићу и шекуларско–требачком батаљону кроз ратни днвеник који је уредно шест година водио Мило Кењић командант Шекуларско требачког батаљона Горњовасојевићке бригаде, свакако дио те литературе користио је у овој књизи и колега Остојић описујући до детаља операција Санџачке војаске на овом дијелу фронта.

Историчар Предраг Остојић у овој књизи описује Војне операције у којима се вишеструко слабија црногорска Санџачка војска, како рече неко од савременика догађаја “одужила Српству“, на својим плећима изнијели су је храбри војници, ратници који су, углавном полугладни, слабо обучени и обувени, слабо наоружани, по киши, магли и снијегу “тукли битке свога живота“ против вишеструко надмоћнијег непријатеља, који је кренуо да бруталном силом прегази и српску државу и њен народ.

Сердару Јанку Вукотићу пошло је за руком да за веома кратко вријеме јединице Санџачке војске оспособи да самостално дјелују и извршавају задатке, па чак и оне сложене, који захтјевају добру координацију на линији командовања, подразумјевају командну одговорност, али и велико пожртвовање учесника, како официра тако и војника на линији фронта.

Чињеница је да су јединице црногорске Санџачке војске, као у осталом и сва црногорска војска, биле устројене по племенском и територијалном принципу и да су у стварности представљале класичан примјер народне војске. Чињеница је да је та војска била и слабо наоружана и опремљена и да је током рата њено снабдјевање наоружањем, војном техником и опремом, као и храном, било незадовољаваујуће. Па ипак, јединице Санџачке војске су, почев од некоординисаних операција ограниченог обима августа 1914. до операција на Горњодринском фронту и Јавору крајем 1915. године, напредовале у свим елементима војне стратегије и вјештине.

И како аутор описује ове догађаје у овој књизи.

Одбрамбене операције на Дрини, које је водила Санџачка војска, преузимање зоне одговорности од српске Ужичке војске у вријеме Колубарске битке од 15. 11. до 15.12. 1914. године, извршавање задатака и постављених циљева по веома лошим временским приликама, лоше опремљена, као ни једна војска у тадашњој Европи, црногорска војска је показала на дјелу да је жртвовање и братска помоћ јача од било каквих калкулација, које су прављене негдје далеко од ратишта, гдје се проливала крв за одбрану части и отаџбине.

Војничку зрелост приликом извршавања задатака и по веома лошим временским условима, примјена ратне вјештине и умјећа командовања, чојство, јунаштво и пожртвовање војника и официра, Санџачка војска је показала у одбрамбеним операцијама, које су вођене од 22. октобра до 16. новембра на Дрини на правцу Рудо – Прибој и од 8 до 16. новембра 1915. године на Јавору на правцу према Сјеници.

У тим операцијама до пуног изражаја дошла је вјештина командовања сердара Јанка Вукотића, који је одлучном одбраном на Дрини код Вишеграда, вјештим маневром расположивим снагама, а затим и личним примјером, на првој линији фронта у рововима на Јавору, спријечио намјеру непријатељских снага да униште српску војску у повлачењу.

Његове наредбе о пребацивању Прве санџачке дивизије за затварање правца према Рудом, постављање Косовског одреда ради затварања правца према Прибоју и Чајетини, правовремено пребацивање Кучко-братоношке[1] бригаде са Дрине ради затварања правца наступања непријатеља према Кокином Броду и Новој Вароши и Ловћенске и Колашинске бригаде према Јавору, ради спрјечавања непријатељског продора према Сјеници и Новом Пазару у циљу омогућавања повлачења српских снага према јадранској обали, довољно говори о времену када се дјелом, а не ријечима исписивале странице историје.

У овим борбама су учествовали и наши преци којима је Краљ Никола послао телеграм сљедеће садржине:

Команданту Васојевићког одреда војводи Лакићу Војводићу.

“Мојим храбрим Васојевићима изјављујем моју краљевску благодарност, како на храбром и неустрашивом држању у борбама против надмоћнијег непријатеља, а тако исто на хуманим и братским поступцима, исхрањујући не само војнике из васојевићких бригада, већ и остале војнике црногорске и српске војске, који дејствују и пролазе преко ваше територије. Истрај јуначки сој Васојевачки! Велика српска породицо, да се хвалиш и поносиш међу морем и Дунавом док год буде Срба и јунака! Истрајте најљепши синови моји!’’

Задатке које је током тих борби извршавао војник на фронту, жртвујући себе, његујући чојство и показујући велико јунаштво засјенили су све оне неспоразуме и закулисне радње које су пратиле ратна дешавања на фронту.

Сердар Јанко Вукотић и његова војска су добили највећу похвалу од самог краља Александара првог Карађорђевића који је одао признање Црногорско -санџачкој војсци и њеном команданту сердару Јанку Вукотићу, чије ријечи представљају најтачнију историјску оцјену улоге црногорске војске и њеног легендарног команданта одликујући га Карађорђевом звијездом са мачевима и том приликом је рекао: “Војводо, Ви сте се више него ли одужили Српству, зато ми је драго што ми се пружила прилика да Вам лично из руке у руку предам за сада ово моје мало признање. Ми, Срби, дужни смо да се са поносом сећамо оних црногорских хероја који се вољно жртвоваше на Мојковачким положајима за спас српске војске и српскога народа. Захваљујући само великом осећању српства и братства, Црногорско-санџачка војска је истрајала у борби и потврдила старо уверење нашег народа да су Црногорци срж српства, његова узданица и његови вековни браниоци“.

Хвала професору Остојићу што је написао веома квалитетну књигу и што није заборавио дјела наших предака који су не жалећи своје животе гинули и за данашњу Србију, Републику Српску и Црну Гору. Да није било њих неби данас ми били слободни .Слава нашим прецима-будимо добри потомци не обрукајмо честите претке“, истакао је на крају Киковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: