Промовисана књига Селимира Радуловића: Хришћанске драгуље уградио у своју поезију

У Плавој сали Српске куће у Подгорици синоћ је пред бројном публиком промовисана нова пјесничка збирка пјесника и есејисте Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“

Овом промоцијом почео је нови серијал Академских трибина у организацији Српског националног савјета Црне Горе и Српског информативно-културног центра „Свети Сава“.

О књизи Радуловића, која је Нови серијал трибина ће започети промоцијом књиге Селимира Радуловића „Запис на стубу, јерусалимском“. О књизи су говорили митрополит црногорског-приморски Јоаникије, Рајко Радусиновић, а у стваралаштво Радуловића увео је и уредник трибине Будимир Дубак.

Он је рекао да је Радуловић стакнути српски пјесник и есејиста који се активно бави књижевношћу преко четири деценије.

Радуловићев поетски рад карактерише изразита хришћанска орјентација на библијским темама, а аутор црпи надахнуће из Светог писма, које два миленију чини темељ свјетске као и српске књижевност, казао је Дубак, пише ДАН.

– Он је препознатљива ововремна грана на српском храсту које чини српску културу. Његова нова књига сугерише на три појма хришћанске културе – записе, стуб као носећи елемен грађавине који чини носећи темељ српске културе, као и записе у камену – навео је Дубак и додао да његове књиге израстају једна из друге и настављају једна другу – казао је он.

Прије него што је прочитао стихове из збирке Радуловић је казао да је Имао два пјесничка живота, један који је трајао до 90 година, и други од тада.. Он је објаснио „Велики код“ пресудно утицала на њега књига Канађанина Нортопа Франа учинила је преокрен код њега

Радуловић је ј казао да се пјесништво не може тумачити без познавања старог и новог завјета и да пјесништво насљеђује и преноси и диверсификује мит.

– И доиста сам видео да се сви велики романи имају матрицу Старог и Новог завјета – казао је Радуловић.

Митрополит Јоаникије је казао да је Радуловић заокупљен библијским светоотачким темама из православља. Он се бави темама најстаријих аскетских списа који данас нису омиљени међу људима.

– Али он је имао дубоку потребу за тим темама. Колико се посветио да уђе у тајни аскетских тајни и успео је да нађе драгуље које је уградио у своју поезију. Његова пјесничка тема са једноставношћу ријечи послужила је да се још више изрази сјај тих драгуља – казао је митрополит.

Свето писмо је радуловићу је образац, узор и надахнуће. Он тежи ка крајњем једноставном изразу с то значи да он иде ка изворишту саме ријечи, ка њеном божанском значењу, истакао је он.

– Кроз сажетост и једноставност његовог ријечи пробија свјетло духовног значења, свјетлост неизрецивог, божанског. Кроз своје стихове он преноси дубоко искуство старих отаца. У његовој књизи дио припада теми суза, суза покајања, суза радосницс којима би се могао посветити један есеј – искао је архипеископ цетињски.

О Радуловићу је говоио и Рајко Радусиновић са којим је Радуловић провео школске године у родном Цетињу и са којим се дружи већ 64 године.

Радусиновић је казао да му је да у име светосавских и светоперовачких, правих Цетињана Радуловићу честита награду „Стефан Шкиљановић“.

То, како је рекао, Цетињки лист и телевизија нису забележили „али квалитет Селимира као пјесника и човјека превазиће све те подјеле које данас владају на Цетињу“.

Он је говорио и како су некадашњи учитељ као и пеофесори од којих су учили пресудно утицали на Радуловића, али и вројне генерације Цетињана.

Селимир Радуловић рођен је на Цетињу 1953. године. Објавио је 11 пјесничких књига, као и пет књига изабраних пјесама и шест књига изабраних и нових пјесама. Добитник је око 30 награда и признања, а посљедња у низу је „Свети Стефан Штиљановић“ фестивала „Ћирилицом“. О његовом дјелу објављене су двије књиге – „Лако језгро песништва“ Слободана Жуњића и „За светлом из очеве колибе“ Саше Радојичића. Поезија му је превођена на македонски, руски, грчки, њемачки и енглески језик. Управник је Библиотеке Матице српске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: