Промовисана монографија “Милена Дравић или кључ снова” ауторке Аните Панић

У организацији Народне библиотеке Будве, у четвртак је промовисана монографија „Милена Дравић или кључ снова“ ауторке Аните Панић, која у седам поглавља, аналитично и уз мноштво занимљивих детаља и фотографија, представља живот и јединствену каријеру ове познате глумице. У холу зграде Академија знања са ауторком и приређивачицом, дугодишњом телевизијском ауторком, документаристицом и списатељицом Анитом Панић разговарала је Станка Станојевић, а приказани су и одређени видео записи сачињени од Милениних улога у филмовима, као и од многобројних фотографија које се налазе у монографији. Издавач монографије је Филмски центар Србије у сарадњи са Службеним гласником.
Ова година је значајан јубилеј, 60 година од првог снимљеног филма Милене Дравић – ’’Врата остају отворена’’Франтишека Чапа 1959.године и на самом снимању Милена Дравић је постала пунољетна. Од тада је снимила око 170 играних филмова, одиграла 12 позоришних представа и велики број, тв драма, серија и емисија.

Не треба пуно повода да се напише књига о тако једној великој глумици. „Она је и изузетна личност. Знате, када видите једну диву и једну велику глумицу и уживо је упознате , схватите да је то једна приступачна особа, добродушна, срдачна и потпуно вас својим осмехом разоружа и немате трему када стојите пред тако великом уметницом. Ја сам пре више од две године предложила филмском центру Србије и они су покренули едицију монографије коју до тада нису имала у својој богатој издавачкој делатности, прва књига је била о редитељу Горану Марковићу и ево на моју велику срећу одштампали су књигу о Милени и оно што ми је посебно драгоцено јесте што је књига двојезична – на српском и на енглеском језику, а књига је ове године прошетала и Канским фестивалом јер на тим великим фестивалима Филмски центар Србије има свој штанд тако да они не представљају само филмове из текуће продукције већ и издавачку делатност. Будући двојезична, ко је желео могао је да прелиста монографију о великој глумици Милени Дравић која је 80-те године на том истом фестивалу у Кану добила награду, једина од глумица са ових наших простора.“
Оно што је ауторка Анита Панић жељела да избјегне радећи на монографији јесте анегдотски приступ – да не буде онога што људи обично воле да чују шта је било занимљиво на снимању, шта се десило иза камере, жељела је да то буде сериозно, озбиљно дјело у којем је кроз седам поглавља на један занимљив, али документаристички и сериозан начин испричана богата биографија и прича о необичној и сјајној умјетници.
Када је сазнала да се спрема монографија о њој, сама глумица Милена Дравић била је изненађена: „Зар о мени књига!Хвала Вам!“ – истакла је ауторка Анита Панић: „то може да каже неко ко је велики човек и велика глумица, а тако скромна особа. Ја сам јој понела синопсис књиге да ми каже да ли нешто жели да промени и она је мени рекла нешто што ме је људски дотакло, рекла ми је –знате, Драган и ја смо у животу били скромни људи, ми нисмо никад ништа тражили од државе, али ево сад с обзиром на моје дубоке године могу да изјавим да нико никада није написао књигу о мени… И наредне две године с обзиром на њено тешко здравствено стање били смо више у комуникацији преко телефона…И заиста је упркос тешкој болести дала све од себе, била крајње професионална, да помогне да књига буде како доликује …“
У тексту који је сама Милена Дрвић написала за монографију о ауторка Анита Панић истиче да је Милени било важно да помене све своје колеге , не заборављајући ни једног директора фотографије, сниматеља, ни једног редитеља са којим је радила током шест деценија. Међу тако великим глумцима нема те колегијалности, а она је била таква – колегијална и вољела је да похвали младе глумце, да стимулише, да их опушта и насмије ако је тешко снимање и зато је била велика глумица и зато су је људи вољели. На питање ауторке упућено Милени да ли има нешто што би посебно жељела да се нађе у књизи, глумица је одговорила: „Знате, ми смо некада били велика земља и велики филмски простор, ишло се на фестивале и у Хрватску и у Македонију …само смо препакивали кофере и стално смо путовали, мени је јеко важно да о мом стваралаштву говоре колеге из региона“. Ауторка је успјела да дође до многих значајних умјетника као Вељко Булајић, Милена Зупанчић, Мира Фурлан, Сека Саблић, Раде Шербеџија, Горан Паскаљевић, Милан Јелић, Желимир Жилник, Здравко Шотра и многи други.

Курозитет поглавља посвећеног Милениној филмској каријери представља текст великог руског и холивудског глумца Олега Видова, који је био Миленин партнер у филму „Битка на Неретви“ и који је нажалост преминуо у мају прошле године. Иако тешко болестан, што се касније сазнало, прихватио је да пише текст о Милени, а вијест о његовој смрти стигла је мјесец дана након завршеног текста. У текстовима тих заиста великих умјетника са пуно љубави и емоције истакнута је једна димензија људскости ове велике глумице која је неоспорно имала велику каријеру али је у животу важно и то да је неко добар човјек а Милена је то заиста била – истакла је Анита Панић.

О Милени су писали и људи коју су у свом послу били иза камере, што је и самој Милени било важно. Борис Чакширан, познати костимограф у свом је тексту нпр. описао сљедеће: „Бред Пит када је био петнаестогодишњи дечак снимио је свој први филм управо на овим просторима, филм се звао „Тамна страна сунца“ редитеља Божидара Николића и његову филмску маму играла је Милена Дравић. Ја сам успела захваљујући љубазности Кинотеке да пронађем фотографије костимираног Бреда Пита и Милене из тог филма и то се налази у књизи, и када су неки наши глумци били у Холивуду питали су Бреда Пита да ли се сећа своје прве улоге, а он каже слабо се сећам био сам клинац, али сећам се своје филмске маме да је била много добра према мени. То су неки драгоцени моменти које сам ја откривала о Милени управо кроз текст Бориса Чакширана“ – али и у свједочењима многих других људи иза камере.

У трагању за материјалом у библиотекама и архивима Југословенске кинотеке, Анита Панић је наилазила на бројне занимљивости као и на екслузивне плакате, а управо је плакат за филм „Битка на Неретви“ радио Пикасо без надокнаде остајући одушевљен сазнањем о каквом је филму ријеч. Ова књига обилује оваквим и сличним занимљивим документацијама, као и том да су Милена и Драган за живота Југословенској кинотеци дали свој легат, све награде, признања, фотографије…
Милена Дравић је успијевала остати своја и у тренуцима славе и популарности. Међу бројним наградама треба истаћи да је она најмлађа глумица која је у историји Пулског фестивала добила Златну арену, као и да је награђена на Канском фестивалу. За њу је било важно бити поштен у послу и имати поштен однос и није тешко глумити, треба трајати : „Милена је трајала 60 година своје каријере са пуно проблема и одрицања у приватном животу, али то нешто што претпостављам припада свим глумцима који воле овај посао и то раде са пуно љубави и страсти, то је тај професионални однос према глуми, нешто што не дозвољава никакву приватност и дугу патњу, него кад изаћете на сцену ви морате да будете само глумац.“
Анита Панић је и ауторка монографије о Петру Краљу, а како одабира глумце о којима ће писати, на начин као што је писала о Милени као великој глумици, али о њој као о хуманом и добром човјеку: „По мени је тај однос да неко није само велики глумац, један од путоказа да радим ове књиге, био важан да бирам људе који су не само велики уметници, већ негде онако по хришћанским канонима људи вредни пажње, да су добри људи“.

Емотивно обојено вече присјећања на велику Милену и промоцију књиге о њој било је употпуњено низом детаља и непознаница из живота и каријере диве и ова монографија „Милена Дравић или кључ снова“ је у извјесном смислу кључ успјешне професионалне али и људске каријере.
Анита Панић је каријеру започела на Радио Београду као аутор емисија из културе , писала је кратке приче и сценарија за радијски програм. Радећи више од двије деценије на Телевизији Београд као телевизијски уредник , сценариста и редитељ, реализовала је више од стотину документарних емисија и филмова, за које је наградјивана на медјународним фестивалима. Писала је фељтоне за дневне новине , десетине текстова за часописе, филмска сценарија.Аутор је неколико драмских текстова. Анита Панић је такодје аутор и монографије о познатом глумацу Петру Краљу у издању Службеног гласника. Члан је Удружења филмских умјетника Србије, живи и ради у Београду као слободни умјетник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: