Пронађене кости четника убијених експлозивом, потомци оптужују Јова Капичића

Више државно тужилаштво (ВДТ) покренуло је истрагу након што су прије неколико дана нађени људски остаци у пећини Мандића на Сињајевини, сазнају “Вијести”.

Информацију да су пронађени људски остаци у пећини Мандића потврдила је и Управа полиције.

Према незваничним информацијама „Вијести“, сумња се да пронађене кости и лични предмети припадају четницима, који су, наводно, ликвидирани по наредби бившег генерала Удбе и пензионисаног генерала Јова Капичића у фебруару 1947. године.

„Међународна екипа спелеолога се љетос спустила у пећину, која се налази у близини катуна Јечмен до на Сињајевини, гдје су пронашли експлозивна средства. У екипи спелеолога био је и полицијски инспектор из Одјељења (ОБ) безбједности Колашин, који се спелеологијом бави из хобија”, саопштила је Управа полиције.

„Вијести“ сазнају да је са спелеолозима у пећини био инспектор колашинске полиције Радован Шћепановић.

У саопштењу се додаје да је о проналаску експлозивних средстава обавијештен Директорат за ванредне ситуације (ДВС) МУП-а.

„Када је екипа ДВС изашла на лице мјеста, у намјери да уништи експлозивна средства, открила је и људске остатке. О томе је обавијештено ОБ Колашин, које је о свему обавијестило вишег државног тужиоца у Бијелом Пољу и основног државног тужиоца у Колашину“, саопштила је Управа полиције.

„Слиједе даље активности по налогу тужиоца, међу којима је и обављање разговора са потомцима лица за која се сумња да се њихови остаци налазе у пећини“, казали су из полиције.

Према незваничним информацијама, ускоро ће бити извршена ексхумација костију, које ће након тога бити послате у Форензички центар у Даниловграду, гдје ће бити обављена ДНК испитивања.

Годинама су потомци четника настрадалих у пећини Мандића, тврдили да је за њихову смрт одговоран Капичић.

У фебруару 1947. године настрадали су судија предратног војног суда, а током рата командант четничког покрета Миљан Мандић, Миладин Кнежевић, браћа Јанко, Драгутин и Миливоје Илинчић и Миливојева ћерка Миољка.

Миљан Мандић, стриц оца посланика и једног од опозиционих лидера Андрије Мандића, наводно се након завршетка рата са још неколико сабораца скривао на територији Колашина.

Озна је њихово склониште открила почетком 1947. године. Припадници Озне, почетком фебруара 1947. године, како су забиљежили хроничари, случајно су открили њихово скровиште у пећини, па је почела петодневна опсада у којој је погинуло пет војника.

Тадашњи министар полиције Јово Капићић, како је описао у својој књизи “Голи отоци”, наредио је да се група у којој су били, поред Мандића, Кнежевић, Милорад Вуковић, браћа Јанко, Драгутин и Миливоје Илинчић и Миливојева ћерка Миољка, ликвидира тако што ће се у пећину спустити и активирати 300 килограма експлозива.
Детонација, која је услиједила, прича се у колашинском крају чула се на десетине километара около, а громаде камења падале су и по неколико стотина метара од пећине.

Од цијеле групе преживио је само Милорад Вуковић, а према неким тврдњама послије скоро мјесец и по извукао се из пећине. Касније је и он убијен.

Како причају спелеолози и остали Колашинци, који су у пећину Мандића улазили минулих година, главни улаз је готово потпуно затрпан. Кроз тјеснац се , ипак, може ући у унутрашњост, која је већим дијелом затрпан крупним камењем.

У пећини је још неколио “споредних” простора недовољно истражених.
„Нијесам могао ништа да видим, јер је већи дио главног дијела затрпан крупним камењем. Претпостављам да су остаци ликвидираних под тим камењем“, казао је “Вијестима” локални хроничар Предраг Шћепановић.

Групе спелолога, међу којима је било и странаца, љетос је наишла на неколико комада бомби, али и остатке сувог меса у једном од запећака пећине. Према ријечима једног од њих, који није желио да му се име помиње, о томе је одмах обавијештена колашинска полиција, која је направила записник.

“У пећини постоји неколико дјелова до којих се једва стиже уским пролазима. У једном од њих наишли смо на неколико комада бомби и остаке сланине. Виде се и трагови дужег боравка људи, мјеста гдје је ложена ватра и куке на којима је стајало месо. Одмах смо то пријавили и контактирали породицу Мандић, а на њима је било да иницирају даље истраживање те пећине. За мене је то пећина као и свака друга, али о томе што смо тамо видјели, заиста не бих говрио детаљније након што је то полиција узела у своје руке”, казао је спелолог.

Према ономе што је Мира Мандић, ћерка Миљанова, учитељица у пензији раније изјављивала за медије, потомци четничког војводе против Капичића су поднијели кривичну пријаву тужилаштву Србије.

Она је у разговору с новинарима тада и описала своја сјећања на дане док јој се отац крио у пећини.

Како је тада казала пред пећину су да би оне који су се скривали наговорили на предају довођени и чланови њихових породица.

“Довели су чак и моју седамдесетогодишњу баку, моју мајку у седмом мјесецу трудноће, моју двогодишњу сестру Миланку и мене. Тада сам имала само четири године”, испричала је раније Мандић.

Андрија Мандић: Тежак злочин Капичића

Посланик и један од опозиционих лидера Андрија Мандић, казао је да је смрт чланова породице Мандић, Кнежевић и линчић тежак злочин Јова Капичића.
„Миљанова кћерка Мира Мандић поднијела је прије неколико година кривичну пријаву против Јова Капичића због ратног злочина на Сињајевини, међутим тужилаштво у Србији није ништа урадилоу вези са тим. То је један тежак злочин. Постоји сасвим довољно свједока и изјава људи, који су присуствовали том догађају. Материјални докази да је убијено шест људи били су затрпани у пећини на Сињајевини, након велике експлозије изазване по наређењу Јова Капичића“, рекао је Мандић.

Додао је да мјесто гдје су страдали поменути људи више није пећина да у њу улазе спелолози, већ гробница.

„Према тијелима настрадалих треба поступати на један обазрив начин. Никакве радње тамо не би требало да се раде без представника породице Мандић, Кнежевић и Илинчић. Више пута смо Скупштини Црне Горе предлагали резолуције за осуду комунистичких злочина након Другог свјетског рата, да то вријеме тотилатиризма треба да буде осуђено, да треба да се суочимо са властитом прошлошћу. То је све оно што нас чека на путу ка Европској унији“, закључио је Мандић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: