Пророчка пјесма

Свједочи: Јован Лакићевић

Када сам љетос, по ко зна који пут, био на Преображењу, на Кључу, на, по много чему, јединственој планинки Бјеласици, на Јоиловом и нашем Тавору, са два манастира и првој реплици Његошеве капеле ( у међувремену их се намножило још 20!) инжењер, пјесник и књижњвник, Радован Радовић, након мог уобичајеног гуслања, најавио ме је да кажем неке своје стихове.
Ја сам то, како ми, ваљда, и приличи, то озбиљно схватио И почео сам да рецитујем стихове мога драгог пријатеља Бећка , од прије, можда, педесет година. Како ће се испоставити – пророчке.

Из „Богојављења“
„Час прије нам ,Боже, душе узе,
Брзо ли се у паклу нађосмо!
А није нам ни био далеко…
Од како сам очи отворио,
Слутио сам: ово је пакао…
Све о паклу што сам икад чуо,
На Црну је Гору налицало!
Ако иђе какав други има
И њега си по њој замислио!
Рај и није за нас Црногорце.
Пакао је наша очевина!
Пакао смо, Боже, завољели
У Рају за њим би чезнули,
Од Раја би пако начињели!
Шта би Срнин чинио у Рају
Кад никога свога тамо нема…
У Паклу смо барем сви заједно!“

Кад ме је мој пријатељ Радован накнадно запитао – зашто нијесам говорио своје стихове, рекао сам му да су то били – моји стихови, мог генијалног пријатеља, Бећка из Роваца. Радован је схватио и на томе се завршило.
Неколико недјеља касније попричао сам о томе с Матијом, на промоцији његове двије најновије књиге у Књижевној задрузи, код Драгана Лакићевића и Душка Бабића. Учини ми се да ми је Бећко рекао: „Не можеш ти, мој Лакићу, без твојих симпатичних марифетлука…“( Тако смо се ословљавали, полупрезименима, од кад смо се први пут срели на мојој бруцошкој вечери, на Филолошком Факултету)
Када сам га у наставку разговора питао – да ли је љетос био у нашем Колашину, рекао ми је, отприлике: „Лијепо би ме ти наговорио, па да ме хапсе на граници! Ја још нисам добио никакво обавештење од оних који су ми својевремено забранили улазак у ЦГ, да је та одлука опозвана…“
Тако је, ето, носилац двије најважније књижевне награде у Црној Гори, Његошеве и Марка Миљанова, у својој постојбини и даље persona non grata!
Нијесам рекао Бећку, у нашим београдским сусретима, да мој гусларски ЦД, са његовим стиховима о Црној Гори и Црногорцима, по свједочењу мојих пријатеља који су то покушали, никако не може да се нађе, рецимо, на youtube! Баш као ни Изабрана црногорска кола Краља Николе, у којима се Српство, као историјско-поетска знамен помиње више пута!
Направили смо, Бећко и ја, као чланови Одбора за спас заједничке државе, Србије и Црне Горе, уочи срамног и покраденог референдума о одвајању Милове ЦГ од Србије, ЦД „Црна Гора, над свијем горама/ Црна Гора свијетла образа, / У својој је вјери сагорела / Колико је да свијетли хтјела…“
Тај ЦД је чуло, можда, стотинак нашиј пријатеља, али Црна Гора, нажалост, није!
Искрено се надама да ће се ускоро и то десити!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: