Проруске снаге обориле украјински МиГ-29
Портпарол украјинске војске рекао је да су проруске снаге на истоку земље обориле украјински војни авион Миг 29, преносе свјетске новинске агенције.
Алексеј Дмитрашковски рекао је да је летјелица оборена у региону Луганска послије лансирања неколико ракета према проруским трупама.
Он је навео да је пилот борбеног авиона успио да се катапултира, те да је успјешно стигао до једне од војних база украјинских снага.
Проруске снеге су саопштиле да су успоставиле линију снабдијевања између подручја Доњецка и Луганска на истоку Украјине и да је наредни корак разбијање опсаде Луганска.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sale, gnoza znači znanje. Ja, eto, priznajem da o stvaranju svijeta ne znam ništa više od onoga što je zapisano u knjigama. Naučne knjige daju nekakva objašnjenja a neke nude samo priče nekih ljudi koji su o tome nešto pričali. Pa, ko će da vjeruje, neka vjeruje. Nauka je, do sada, navela bezbroj činjenica u kojima VJERUJUĆI nijesu bili u pravu. Počni od one da je zemlja ravna ploča do one da je stara svega šest hiljada godina… Oni koji su vjerovali onima koji su imali monopol na znanje ispali su … da ne kažem što. Monopolisti su u svojoj devetoj crkvenoj zapovijesti obezbijedili sebi položaj onih koji znaju. Barem su to pokušali. Svoj ugled su pokušali obezbijediti kroz treću crkvenu zapovijest.
Ima ljudi koji i dalje striktno poštuju crkvene zapovijesti. To je njihovo pravo i zbog toga im ne treba zamjerati.Te ZNALCE treba samo kontrolisati da ne pređu svoja ovlašćenja i ne zloupotrijebe svoj položaj i nametnuti autoritet kod naivnog stada. Ni u kom slučaju ne smije im se dozvoliti da povrate uticaj iz devedesetih godina. Rezultat njihovog uticaja smo viđeli.
Da bih nekome vjerovao, pogotovo o tako važnim stvarima kakvo je stvaranje svijeta i upravljanje istim, taj neko bi morao da mi odgovori na mali milion pitanja. Sa svakim odgovorom bih morao biti u potpunosti zadovoljan. Tek tada bih se i ja upisao u knjigu vjerujućih. Dok mi neko ne prenese tu GNOZU biću AGNOSTIK. No, pitam se da li ti Sale znaš što znači biti agnostik. Imam osjećaj da ne znaš čim se toliko čudiš mom predhodnom postu.
Ni u kom slučaju nemam namjeru, na bilo čiju štetu, uređivati odnose unutar crkve pravoslavne. Imao sam namjeru dati savjet kako bi vjerujući i dalje mogli obavljati vjerske obrede a da to ne podiže tenzije u narodu. Imam dovoljno godina da pamtim vjerski rat u bivšoj SFRJ. Pamtim ono izivljavanje sa kostima svetaca kojima su, noseći ih, obilježavali teritorije za koje su smatrali da ih treba prisvojiti, fotografisanja svještenika sa mitraljezima, guslanja na prvoj liniji fronta protiv (tada) nenaoružanog dijela svog naroda.
Muka mi jei danas kad pomislim na to.
Nadam se da mi nećeš zamjeriti što ću kopirati sljedeći pasus
„Carigradski patrijarhat, kao majka pravoslavne vaseljene (vaseljenski patrijarh je, kao “prvi među jednakima”, najviši dostojanstvenik Pravoslavne crkve) , je i izričito, službeno, sa stanovišta kanona, priznao autokefalnost Crnogorske pravoslavne crkve. U službenom dokumentu – Katalog autokefalnih pravoslavnih crkava Sintagma koji je, po odobrenju Carigradske patrijaršije, objavljen u Atini 1855. godine pod rednim brojem 9. navodi se Crnogorska pravoslavna crkva kao autokefalna“.
U jednom imaš pravo. Ovo samo veeeliki lažov može demantovati.
Dragi Sale, guglanjem neće biti teško ni vidjeti izvorni oblik tog dokumenta. Ovo je istorijska činjenica. Možemo i naći dokaze iz RPC ali malo teže. To što ih se neki svještenici ne sjećaju može biti posledica pisama predhodno pisanih od strane visokopreosvećenog Amfilohija. Čudi me da ta pisma ne pominjete.
Sve u svemu moramo se pomiriti sa činjenicom da su i sveštenici samo ljudi poput nas. Neki njihovi potezi su posljedica pete crkivene zapovijesti.
Дакле можемо већ да сумирамо неке чињенице у вези са коментатором који је на темама које се овдије отворе, баш као што му и име каже, у пролазу. Једна од битних чињеница које нам помажу да видимо пролазног коментатора без маске је та да када је суочен са доказима који оповргавају његове измишљотине које износи на разне теме он онда бјежи тако што отвара друге теме. Тако можемо видјети да је потпуно напустио тему због које је и почела полемика на овој страни а то је питање да ли православне аутокефалне цркве морају да границама својих територија прате државне границе. Ово свједочи о томе да је и сам свјесан да нема аргумената за своју прву измишљотину. Ово је покушао да надомјести празнословијем о свом погледу на цркву и на Божије заповијести, које је захватило око половине његовог задњег коментара, а такође је исто покушао надомјестити и са његовом следећом измишљотином а то је да је православна црква у Црној Гори била аутокефална. Без обзира што не заслужује да му се одговара на теме које отвара након што је разоткривена неаргументованост његових претходних тврдњи, осврнућу се на ову његову задњу измишљотину на тему аутокефалности. Прије тога из прве половине задњег међу његовим промашеним коментарима издвојићу три реченице које чине једну хит поруку, цитирам: „Ima ljudi koji i dalje striktno poštuju crkvene zapovijesti. To je njihovo pravo i zbog toga im ne treba zamjerati.Te ZNALCE treba samo kontrolisati da ne pređu svoja ovlašćenja i ne zloupotrijebe svoj položaj i nametnuti autoritet kod naivnog stada“ Нећу овдије сада улазити у расправу са пролазним о томе да ли је и чији је ауторитет наметнут и ко је наиван јер се већ види да би то било беспредметно са оваквим агностиком. Међутим поставићу неколико питања јер сматрам да би било интересантно чути одговор пролазника на њих. Дакле, пролазниче која су овлашћења оних које треба контролисати? Које су границе тих овлашћења? Ко одређује границе тих овлашћења? Стиче се утисак као да хоћеш да кажеш да, иако си гностик што подразумјева да се бориш против тога да људи вјерују православно, да дакле хоћеш и поред тога да кажеш да си ти дао повјерење православних вјерника у оно што православни свештеници проповједају и да пријетиш да ћеш одузети то повјерење у случају да ти се нешто не свиди, јер како друкчије протумачити то што кажеш да можеш контролисати ситуацију око питања у вези са прекорачењем „овлашћења“ свештеника, или некога другога хришћанина, у проповједању хришћанства. Ријеч „овлашћења“ на начин на који си је ти употребио звучи као да си хтио да кажеш да си ти дао нека овлашћења свештеницима или хришћанима око проповједања па да сматраш да можеш да их и укинеш. Сада да пређемо на задње отворену твоју измишљотину о аутокефалији цркве у Црној Гори. Прво да ти кажем да знаш, чак кад би све тако и било са тим „изричитим, службеним, печатираним, овјереним, ажурираним и не знам каквим све не признањем првог међу једнакима итд опет, обрати пажњу да знаш: узалуд ти труд! Узалуд труд теби или већ ономе ко је копао и превртао по папирима да би одржао у животу Удбашке планове и намјере. Јер обавјестићу те да би те поштедио да не губиш вријеме. Нешто си побркао. Тема је православна црква а ти видиш у њој неку римокатоличку заједницу које нема и неће је ни бити ма колико ти то пројектовао на православну цркву. Дакле код православних нема папе који је проглашен за главу цркве и који све прописује и одређује и који је непогрешив када говори екскатедра. Као што си сам написао несватајући шта си написао цариградски патријарх је први међу једнакима, дакле није хијерархијски надређени над неједнакима као што је то папа у римокатолицизму. Све ово даље упућује онога кога није издала моћ расуђивања да он не може, нити православље признаје њему ту моћ, да непостојећу стварност проглашава за постојећу, нити обрнуто да стварност негира. Ово је било прво и најбитније. Сада ћемо прећи на Синтагму коју су писали грчки правници Ралис и Потлис за коју си се као заклети агностик ухватио. То што је неко правник не значи уопште да зна шта је аутокефалност, а ако и зна не значи да је упућен у стање на терену на мјесту које је удаљено стотинама километара од њега, тим прије ако је то 19 вијек, када су средства комуникације између удаљених мјеста била слабије развијена. Прво што указује да ова два правника нису баш најбоље познавала црквена питања или да што је вјероватније нису баш нешто озбиљније размишљала о томе шта пишу у том тренутку већ да су механички преписивала текст са неког другог папира, текст који је написао неко ко је био далеко од Црне Горе и ко је то о Црној Гори написао на основу неких легенди које је слушао, дакле прво што указује да се ради о претходно поменутом је то што су у том писању на које се ти позиваш написали да је на челу те наводне аутокефалне цркве цитирам: „Митрополит скадарски и приморски, архиепископ цетињски, егзарх свештеног Трона пећког, владика црногорски и брдски г. Петар Петровић“. Овдије у самом том исказу стоје написане једна поред друге двије ствари које су једна другој канонски супротстављене јер такве двије чињенице не би могле постојати правно и историјски једна поред друге. Канонско право и право уопште не познаје аутокефалију са егзархом на челу. Егзарх је ријеч која стоји у титули оног епископа коме поглавар његове аутокефалне цркве дадне овлашћења да га замјењује у одређеним пословима. Према томе ако је митрополија цетињска била аутокефална онда њен епископ аутокефални поглавар не би могао бити егзарх – замјеник поглавара друге аутокефалне цркве у овом случају Српске православне цркве или „Свештеног трона пећког“ какав је био званичан тадашњи назив СПЦ-а. Тако да су Ралис и Потлис додијелили број митрополоји црногорској као аутокефалној цркви а у тексту под тим бројем, знајући или незнајући написали да она није аутокефална већ да улази у састав СПЦ-а. Ово је довољно да се види да је текст у Синтагми нерелевантан и да се на њега не може позивати као на доказ о аутокефалији. Ако је патријарх цариградски потписао Синтагму то је учинио вјероватно у ситуацији у којој је био временски притиснут са другим обавезама тако да се вјероватно одлучио да не прочита све већ да потпише мислећи да су Ралис и Потлис све тачно написали. Да га је неко конретно питао да ли је митрополија црногорска аутокефална не би рекао да је то тако. Осим тога те 1855. год. епископ у Епархији Црне Горе је био Никанор Ивановић а у Синтагми није одређено ни за којега Петра Петровића пише да је тада на челу „аутокефалије“, да ли је то Петар I који је умро 1830. год., или је то био Петар II, који је умро 1851. год.. Из овога се такође може видјети да се Ралис и Потлис нису баш упућивали у стање у цркви у Црној Гори већ да је ту при писању поменутог дијела текста на површину испливао један условно речено правнички поглед на државно административне границе који је касније неправнички и неканонски пресликан на наводне границе црквених аутокефалија. Најбитније од свега је, битније од не знам колико натписа у било каквим Синтагмама, за питање аутокефалије је знати шта значи у православној терминологији ријеч аутокефалија. Јер ако аутокефалија негдје не постоји не може је произвести ни натпис у Синтагми ни у било којој књизи. Исто као што натпис у некој данашњој Синтагми у којем би писало да је коментатор који се потписује псеудонимом „у пролазу“ трудан не би имао везе са стварношћу или исто тако неки натпис да је нека од пролазникових рођака епископ цркве.Очигледно је да пролазни на отвореним темама коментатор не зна шта значи ријеч аутокефалија, шта је њена суштина, или жели да у Црној Гори преовлада незнање о овом питању. Ова тема заслужује да је обрадим у посебном коментару што ћу и учинити.
Сада ћу о ономе што је најважније за задње отворену тему. Када се говори и пише о теми аутокефалије боље је знати шта је то суштина и карактер аутокефалије, затим ко и како може канонски да је тражи и од кога може канонски да је тражи и добија, а веома је лоше незнати ово а претендовати на поучавање других о овој теми.
Пошто је простор у коментарима мали издвојићу везано за суштину и карактер аутокефалије у најкраћем оно што је довољно да покаже ирелевантност ставова које је изнио коментатор који је до сада био пролазан на темама које су се отварале. Дакле, хиротонија од стране својих епископа је језгро аутокефалије. Према томе, тамо гдје нема овога језгра нема својега епископата као ни аутокефалије-суверене власти. Свега овога није било у Епархији Црне Горе послије 1766 ( насилног неканонског укидања од турака Пећке патријаршије) јер је имала само једног епископа, ријетко када двојицу, а понекад ниједног, што се дешавало када и онај једини епископ умире (као што је био случај послије смрти митрополита Висариона Љубише 1884, када је архимандрит Митрофан Бан био администратор тадашње двије епархије), све док други добије хиротонију у другој цркви, и то од епископа те цркве.
Ваља уз ово подсјетити да би неко постао епископ на хиротонији треба да га посвете најмање два епископа. Када се ово зна онда се може видјети какве глупости пише пролазни коментатор тврдећи да је била аутокефална епархија за коју се зна да је непрестано била зависна од других епархија или других цркава по питању хиротоније епископа који су требали да дођу на њен трон.
За постојање аутокефалности цркве потребно је имати претходно наведене услове, а онда вољом епископата – свих епископа једене цркве, који је канонски фактор, може се тражити право аутокефалије од Матице, тј. мајке-цркве, која је једини канонски фактор – воља њеног епископата.
То значи, за добијање аутокефалије је једини пут тражење аутокефалије од мајке-цркве, испод чије се суверене власти жели издвојити, и једини фактор аутокефалије је ова мајка-црква по вољи свога епископата способна дати аутокефалију.
Из овога слиједи, Епархија Црне Горе није имала услове да тражи аутокефалију са једним епископом, а да је и имала услове могла је тражити само од мајке-цркве Пећке патријаршије, али пошто је она била подчињена Цариградској патријаршији
онда је то могла једино учинити тражећи од ове цркве.
Историја не зна да је Епархија Црне Горе, која је имала скоро увијек само по једног епископа, икада и од кога тражила аутокефалију, нити јој је то икад ико канонски дао, па је зато није ни имала. Канонски фактор за ретроактивно ( неколико вјекова у назад ) додјељивање аутокефалије сигурно не би могао бити коментатор који се потписује са псеудонимом „у пролазу“ нити његово самозванство у уређивању међунационалних односа у Црној Гори.
Mogu ovđe da navedem i broj pod kojim je crnogorska mitropoija bila zavedena u vaseljenskoj patrijaršiji kao samostalna autokefalna crkva, mogu to isto da navedem i kod ruske patrijaršije, ali bi i to bilo uzalud. Tebi je neko rekao da crnogorska mitropolija nikada nije bila autokefalna i ti se te „činjenice svojih duhovnih otaca“ beskompromisno držiš bez obzira na istorijska dokumentovana fakta.
Za vas taj dio istorije ne postoji. Vi se oslanjate na neki drugi koji vama više odgovara. U tome je problem. Ne rekoste zasto bi danas, u 21 vijeku, granice nekadasnje pecke patrijarsije morale biti iste kao u srednjem vijeku. Zasto bi bas te granice, a ne neke druge, bile one prave. Sto ce mo sa onim ljudima koji se pozivaju na neka druga vremena gdje su granice bile iscrtane na drugi nacin a dominacija neke druge crkve bila presudnija od dominacije pecke patrijarsije. Ko tu ima pravo i cija je „istorija“ presudnija u tom slucaju. Ne zaboravi da je ona ovim prostorima bilo hriscanstva i prije dolaska sv.Save a da je oblik i kontinuitet pecke patrijarsije bio prekinut dugi niz decenija da ne kazem vjekova. Zasto bi se morali pozivati bas na pecku patijarsiju sa tolikim diskontinuitetom u postojanju a ne na neke ciji kontinuitet nije toliko kompromitovan i ciji kontinuitet nije manje vrijedan.
Varas se kada kazes da zelim da nesto ili nekoga „popravoslavim“ u pravom smislu te rijeci i da se pozivam na najpravoslavniji dio necega. Svojim komentarima zelim da razoblicim vasu namjeru da kroz pitanja crkve ostavite prostor za neke velikodrzavne ciljeve u buducnosti. Kao agnostik po ubjedjenju ne negiram postojanje Boga, niti kreacionizam kao oblik postanja svijeta, samo kliricima postavljam nezgodna pitanja u vezi sa ucenjem crkava svih konfesija. U odgovorima ogromne vecine duhovnika prepoznajem samo zelju za uvecanjem svog uticaja i ukrupnjavanjem teritorija pod svojom kontrolom. Naravno sve je to skopcano sa politikom u kojoj, sem deklarativno, nema mjesta obicnom covjeku a ponekad ni samom Bogu. Moja iskustva sa „duhovnicima“ sa ovih prostora su takva. Kao takve ih prepoznajem i imam tu vrstu hrabrosti da to javno saopstim.
O teritorijalnom uredjenju pravoslavnih crkava je toliko govoreno i pisano da, ali stvarno, o tome ne treba vise trositi mastila. Kao covjek iz naroda ciji je cilj da se ljudi na prostorima CG uvazavaju i postuju i kome je covjek i njegovi interesi na prvom mjestu, smatram da je formiranje jedinstvene pravoslavne crkve u CG najbolje rjesenje. U njoj bi oni koji stvarno vjeruju u Boga, i ono sto u vezi sa njim propovijeda pravoslavna crkva, mogli naci mjesto gdje bi se obracali tvorcu svedrzitelju. Oni koji zbog politike dolaze u ovu instituciju morali bi se uclaniti u neku od politickih partija i kroz njih ostvarivali svoje interese ma kakvi oni bili. Kamuflirati svoje politicke namjere kroz crkvu, da ne kazem Boga, je u najmanju ruku sramotno.
„Za vas taj dio istorije ne postoji“ каже коментатор чији се изглед паметног коментарисања до сада показивао као пролазан, а изгледа да ће се то и наставити. Ова твоја констатација је она са којом би се најприје могао сложити, с тим да би уз ријеч историја ставио знаке навода („историја“) пошто она за нас стварно не постоји и ја је и не називам историјом. Када смо већ код навођења бројева, ја нећу само рећи да могу да вам наведем број протокола под којим се води званично писмо Светог Синода Руске Православне Цркве од 13 новембра 1992. год. упућеног Патријарху Павлу, у којем, писму, Св. Синод Руске Православне Цркве, одговарајући на званично постављено питање Митрополита Амфилохија одговара на, од Митрополита тражену тему, на следећи начин “Такође не располажемо било којим документованим актима, који би сведочили о томе да су епископи Цетињски били признати било у које вријеме као поглавари Аутокефалне Помјесне Цркве“. Дакле не само да ћу рећи да могу да наведем број него ћу и га и навести. Број протокола под којим је ово писмо заведено је 4164, а број протокола под којим је то писмо заведено 17 новембра исте године у подворју Руске Православне Цркве у Београду је 410. Писмо истог садржаја са исте адресе послато је и Митополиту Амфилохију, а број протокола под којим је заведено је 4165. Сада се поставља питање да ли би било разумно вјеровати у то да сви епископи заједно који су сабрани у Св. Синод Руске Православне Цркве незнају нешто о овом питању из цврквене историје и из историје Руске Цркве што наводно зна анонимни коментатор који се подписује под псеудонимом „у пролазу“. Не знам да ли можда коментатор пролазног изгледа паметног писања мисли да ће га епископи из Св. Синода Руске Православне Цркве позвати да им држи предавања из историје РПЦ? Ово исто, упућивање у чињеницу да Црква у Црној Гори никада није била аутокефална, ( што подразумјева да није била аутокефална ни у ограниченом периоду од вијек или два што би било довољно да оповргне пролазникову теорију о поклапању државних граница и граница аутокефалних цркава због које смо и покренули сво ово писање ) пренијели су и Патријарх Московски Кирил и Патријарх Цариградски Вартоломеј премијеру Милу Ђукановићу у сусретима које су имали. Међутим, обзиром да пролазни коментатор ово данас пише то наводи на мисао да га његови шефови из АНБ-а нису обавијестили о овоме. Или јесу али он и поред тога оће да проба да улови некога на лажно знање. Све и да није Св. Синод РПЦ изнио свој званични став о овом питању у поменутим писмима и све да Патријарси Московски и Цариградски нису своје упуте и ставове пренијели званичницима Црне Горе, дакле све и да није било овога, чињеница је да изјаву да је црква у Црној Гори била аутокефална може да да само неко коме је непознато значење ријечи аутокефалија затим неко коме су непознате најелементарније чињенице из историје Цркве у Црној Гори или неко ко свјесно лаже.
Што се тиче територијалног уређења православних цркава ја не знам шта сте ви читали али видим да су вам непознате неке елементарне чињенице. Да би сте сватили да је ваша изјава да православне цркве морају својим територијалним границама да прате границе државних територија одраз најобичнијих измишљотина може вам послужити обраћање пажње на следеће елементарне чињенице :1) Православна Црква на Криту је потчињена јурисдикцији Цариградске Патријаршије, а ако нисте знали Крит је територија грчке државе а сједиште цариградске патријаршије је у Истамбулу; 2) У 11. вијеку под јурисдикцијом Цариградског патријарха налазе се не само Грци Византијског Царства него и хришћани Северне Африке, Јужне Италије и Сицилије, Мале Азије, Балканског полуострва, Русије и румунских земаља.- Да нећете можда да ми кажете да је Русија улазила у састав Византијске државе. Такво стање је трајало пет вјекова и тек након тога јавља се идеја о аутокефалији Руске Цркве која се након тога и остварује. 3) Између осталог у пуној титули Патријарха Александријског имамо и следеће ријечи „… патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, свег Египта и све Африке“. Да ли се по вама Либија и Етиопија налазе у Египту или да ли се можда у Египту налази Јужноафричка Република? Примјера је много али ово је сасвим довољно за онога ко неће да све гради на пролазном изгледу паметног писања. Ваше „оправдање“ тенденција да се бавите преуређењем Православне Цркве заслужује да се њом позабавим у посебном коментару.
Кажеш пролазниче цитирам „Kao agnostik po ubjedjenju ne negiram postojanje Boga, niti kreacionizam kao oblik postanja svijeta“. Па гдје си ти до сада? Што не причаш. Ћутиш до сада и да се сада не јави не би знали да ти кажеш да не негираш постојање Бога и да не негираш креационизам. Не бисмо знали да ти можеш да кажеш исто оно што могу да кажу и муслимани. Ћутиш а вријеме иде, ово си нам тек сада рекао, а још увијек нам ниси рекао да ли сматраш да би требали да питамо како треба да буде уређење Православне Цркве прво вехабије па тебе или прво тебе па вехабије. Пошто си се до сада показао као неодлучан у давању сугестија на ово питање једино ти могу рећи питаћемо те када будемо питали вехабије. Иако сам себе називаш пролазним твоје активности ће остати запажене.
Ти, држећи се својег гесла да се не треба бити једнодимензионалан, идеш којекуда, свуда те има, као Флеш Гордон си, само те нема на теми око које започињемо расправу. Прво напишеш да канони православне цркве обавезују цркву у Црној Гори на аутокефалију па кад те ја питам да наведеш бар један канон на који би могао да се позовеш ти се изгубиш незнано гдје, можда си на свемирском броду Флеша Гордона. Када покренемо тему да ли православље обавезује помјесне цркве да територијалне границе својих аутокефалија мјењају са сваком промјеном државних граница, ти се неко вријеме само форме ради задржиш на теми али већ фаташ одступницу у причи о томе да ли је на овим просторима у 11 и 12 вијеку било доминантно католичанство или не, која баш никакве везе нема са тим да ли православље обавезује помјесне цркве да територијалне границе својих аутокефалија мјењају са сваком промјеном државних граница.
Запитао сам се да ли код тебе у твојим коментарима уопште има континуитета па сам се тога ради осврнуо на твоје коментаре на овој теми од првог до задњег и видио да је најдоминантнији континуитет у њима континуитет шизофреније. Прво се представиш као агностик, дакле неправославан, а онда већ у другом или трећем реду испод си борац за „најправославнији“ облик уређења православне цркве, заборављаш агностициозам не проповједаш агностицизам не говориш да ће преласком народа на агностицизам доћи срећа друштву, земљи, већ инсистираш на томе да ће бољитак доћи кроз православље само што православни треба да послушају тебе који ћеш их подучити „најправославнијем“ облику уређења православне цркве. Без обзира на твоје летове изнад кукавичијег гнијезда осврнућу се још на твоју причу да се СПЦ први пут под тим именом јавила формирањем краљевине Југославије и на осталу конфузију коју си унио у коментар уз причу о СПЦ и Југославији. Дакле ово што си написао уопште не може да буде аргумент који потврђује твоје ставове или оповргава моје. Суштина питања око кога смо имали супротстављене ставове није у томе какав је био званичан назив аутокефалне цркве, у чији састав је улазила и црква у Црној Гори, да ли се та аутокефална црква звала СПЦ или Пећка патријаршија већ је суштина у томе да та аутокефална Црква, Пећка патријаршија ако инсистираш на званичном називу, није морала да прати границе државне територије територијалним границама своје аутокефалије. Већ сам у претходним коментарима подсјетио колике су биле границе Црне Горе тада а територијалне границе Пећке патријаршије су биле налик овима које данас има СПЦ.
То што не одговарам на теме које отвараш бјежећи у недостатку аргумената од оних тема које си сам отворио у првим коментарима то не значи да не препознајем неистинитост и нерелевантност ставова које у њима износиш, већ то значи да мислим да не заслужујеш да ти се одговара на теме које отвараш јер ћеш вјероватно кад будеш суочен са аргументима отворити опет неку тему која нема везе са питањем које је покренуто и то покушати представити као одговор.
Sale, svaka tvoja rečenica kazuje da sam pogriješio kada sam rekao da je tvoj pogled na svijet i religiju jednodimenzionalan. Ti ni tu jednu dimenziju nemaš. Ti imaš poddimenziju koju kreiraju tvoji duhovnici. Isti oni koji tebi i ljudima poput tebe, koji ne umiju razlučiti istinu od poluistine, kazuju ono što njima odgovara a ono što im ne ide u prilog ostaje samo njima znano. Cjelokupno tvoje znanje je njihovo podznanje.
Da nije tako znao bi da se SPC pod tim imenom prvi put javlja formiranjem kraljevine Jugoslavije. Sačinjele su je pećka patrijaršija, karlovačka mitropolija i crnogorska mitropolija tek onda kada je nastala Jugoslavija i TERITORIJALNO OBJEDINILA SVE TERITORIJE ova tri samostalna vjerska subjekta. Tu činjenicu ti oni sigurno neće reći a da to ne podupru „vjekovnom težnjom SRPSKOG“ naroda za jedinstvo na cjelokupnoj teritoriji. Takođe ti neće reći cjelokupnu istinu o načinu kako je objedinjena ta crkva i po čijem naređenju. Toliku količinu neznanja si demonstrirao u samo nekoliko rečenica da prosto ne mogu da vjerujem da se neko odvaži da piše nešto ovako.To nije neznanje niti ludost. To se može nazvati samo glupošću u pravojm, smislu te riječi. Neka je sramota one koji su te tako izmanipulisali do te mjere da, na ovaj način, ovo praviš od sebe. Ljudi poput tebe su izuzetni mediji kroz koje klir SPC ostvaruje svoje interese. O tome da li je CPC bila autokefalna ili ne ne mogu trošiti niti jednu riječ. Ljudi čije podznanje usvajaš kao svoje znanje nikada ti neće reći da je na ovim prostorima dominantno bilo katoličanstvo, niti će ti reći zašto se oni ne pozivaju na taj period nego na neki koji je došao znatno kasnije. Sakriće i činjenicu da je rodonačelnika srpske nacije rodila čista hrvatica i katolkinja kao i činjenicu da je vaš rodonačelnik kršten prvo u katoličku vjeru a poslije „prevjerio“.
Stoga pozivati se na istoriju ne vodi nikuda. Pametni ljudi sagledavaju sadašnjost i planiraju budućnost svojih potomaka. Moraš se složiti sa mnom da oni koji svojih potomaka svojevoljno nemaju teško mogu imati bilo kakve odgovornosti pred budućnošću.
Ево опет ја једнодимензионални и прости да прокоментаришем петодимензионалног и сложеног, пролазног свезнадара. Прије тога примјетићу, пролазниче, да се твој покушај да нам својим вишедимензионалним и сложеним погледима дочараш стање по питању вјерског састава украјинског становништва показао као прилично глупав, па становиште које си том приликом изнио није ни могло да има бољу судбину од пролазности, а ми се тако упознајемо са суштином поруке коју носи твоје име. Дакле, очекујеш ли можда ти да ћемо се ми понижавати и питати једног агностика ( дакле не православног ) како ћемо уређивати православну цркву. Били можда агностици пристали да им ми православци уређујемо основна убјеђења и поставке агностицизма. Ако би и пристали ми нисмо заинтересовани. Тако се тај твој имиџ добронамјерности и мирољубивости према православнима показује као прилично пролазан. Помоћи ћу ти да увидиш глупост ставова које износиш у твоја задња два коментара, или би ти можда рађе да то назовемо пролазношћу имиџа паметног писања. Цитирам један твој бисер „i da je njena autokefalnost neminovnost predviđena kanonima ove duhovne institucije bez obzira na želje onih koji o ovoj tematici pojma nemaju“. Онај ко нема појма о овој тематици си ти, а то би могао сватити, под условом да желиш спознати стање ствари онаквим какво јесте, ако би покушао да пронађеш бар један канон који упућује на то да је аутокефалија неминовност за цркву у Црној Гори. Друго је везано за твоје лупетање о државним границама и аутокефалији. Обавјестићу те да су се границе Црне Горе, током више вјекова, рецимо на сјевер простирале некада до Доњих Кокота, некада до Мојковца некад и коју десетину километара сјеверније а да за то вријеме црква у Црној Гори није била аутокефална, већ је била у саставу СПЦ ( или Пећке патријаршије ) која је своју јурисдикцију имала и на просторима који су доста сјеверније и од Мојковца и од Бијелог Поља. Све исто важи за преостале три стране свијета. Опет пролазност имиџа. Сада ћу да се вратим опет на наше односе нпр твој према нама. Кажеш да смо ми они којима је архиепископ сатана а при том нам се обраћаш и понашаш се као да очекујеш од нас да пресудно утичемо на позитивни и благотворни напредак и преокрет у Црној Гори. Зар ти вјерујеш да они који су такви, каквим си нас описао, могу да донесу толики бољитак окружењу о коликом ти причаш. Ако у такво нешто вјерујеш онда си случај за додатну анализу.
Ja sam agnostik po ubjeđenju. Nemam ništa zajedničko ni sa „klovnom“ a taman toliko i sa „sotonom“. Svoje mišljenje sam iznio na osnovu zbivanja u poslednjih deceniju i nešto. Nije u redu da se svakim danom količina mržnje između ova dva naroda uvećava. Mržnju je vrlo lako ukloniti. Samo treba imati mudrosti i tolerancije između ova dva naroda a naročito mudrosti njihovih duhovnih vođa. Mislim da tu treba više duha a manje dnevno političkih manipulacija.
Uz to ne demantovaste me kada rekoh da se pravoslavna crkva, u cijeloj vaseljeni, organizuje na državno teritorijalnom principu. Zašto bi CG bila izuzetak. Sasvim je nevažno da li će na tron te autokefalne CPC biti neki „klovn“, neki „sotona“ ili, što bi bilo najbolje i najprihvatljivije za obije strane, neko treći.
Može neko da bude za neku od ovih opcija ali svi znaju da vrijeme radi za CPC i da je njena autokefalnost neminovnost predviđena kanonima ove duhovne institucije bez obzira na želje onih koji o ovoj tematici pojma nemaju.
Što prije duhovnici i pastva SPC u CG to shvate i prihvate to će biti manja šteta za nas sve.
Sale, ti sve oko tebe gledaš jednodimenzionalno i prosto. Ovo je složena tematika koju treba sagledati iz više uglova. Možda bi ti, kao i tvoji pravoslavni duhovnici u CG, trebali sagledati ČINJENICU (a o činjenicama se ne diskutuje) da je CG sada samostalna država. Možda bi trebali malo porazmisliti i o tome da toj samostalnoj državi kao uostalom i svim drugim samostalnim državama treba autokefalna pravoslavna crkva. Ne znam zašto se tome opire klir SPC u CG kada je svaka pravoslavna crkva u svijetu organizovana na državno teritorijalnom principu. O tome da li će na njeno čelu biti jedan ili drugi duhovnik nijesam govorio. Sasvim mi je sve jedno da li će na njenom čelu biti neko koga neki zovu „klovn“ ili drugi poznatiji kao „sotona“. Važno je da se to već jednom uradi jer primjećujem da je to jedan od problema koji služi kao sjeme razdora i talas na kome ješu oni koji koji ne umiju ništa drugo do da koriste narodsko zlo i neslogu za lično bogaćenje.
Држави треба аутокефална црква? Само ово говори о количини незнања, а и глупости код нашег доброг Пролазника. Па ваљда би Црква, односно вјерници требали да буду они који би требали да дефинишу своје потребе, па ако треба и да иницирају причу о аутокефалности. Пошто тога нема, онда остају ови пролазни, новодукљански јастребови који покушавају преко државе, то јест њеном силом да рјешавају црквена питања. Не може то тако, наш незнавени Пролазниче.
Prođi vise Miraseava spodobo.
„Ukrajinci nijesu katolici mada ima jedan izvjestan dio koji sebe nazivaju grko-katolicima. To bi, uprevodu na naški, bilo hrišćani pravoslavnog obreda koji priznaju Papu za vrhovnog crkvenog poglavara.“ рече „у пролазу“. Можда би то било тако на „нашком“, али у преводу са „нашког“ на српски они су католици једне специфичне подврсте која се зове унијати. То што су они задржали форму православног обреда не значи ништа јер је са православног становишта битнија суштина од форме. Дакле онај ко признаје папу за главу цркве није православан. Православним хришћанима је глава цркве Христос и нико више. Тачно је то да њихов проценат није већински. Међутим и међу осталима у Украјини који себе називају православнима има не мало оних који то у ствари нису. Има као и у Црној Гори секти које себе проглашавају за православну цркву, има као и у Македонији расколничких групација које се не могу сматрати православним док се са покајањем не врате канонском општењу са православном црквом. Поставља се питање коме би то хтио коментатор „у пролазу“ да Руска црква да томос. Вјероватно би хтио да се томос да неком од поменутих секташа или расколника. Украјинска православна црква московског патријархата не тражи никакав томос од Руске православне цркве. Пошто, како каже „у пролазу“ сличну ствар у бившој Југи ради и СПЦ могло би се закључити да му је она крива због тога што не да томос оном кловну који се облачи тако да би сличио свештенику или је можда писац коментара хтио да „информише“ читаоце да митрополит Амфилохије тражи томос за аутокефалију од СПЦ а она га наводно одбија.
Ne generalizujte i ne gledajte sve istim očima u Ukrajini. Zamislite da neko generalizuje naš narod. I kod nas je jedan dio naroda bio na strani okupacionih snaga. Ne bi bilo u redu da neko to uzme kao reper o istorijskim ciljevima našeg naroda. Ovo „našeg naroda“ kažem sasvim namjerno da ne bih razdvajao današnju Srbiju i današnju CG. Htjeli mi to da priznamo ili ne i u CG i u Srbij je, i te kako, bilo ljudi koji su sarađivali sa silama osovine.
Ukrajinci nijesu katolici mada ima jedan izvjestan dio koji sebe nazivaju grko-katolicima. To bi, uprevodu na naški, bilo hrišćani pravoslavnog obreda koji priznaju Papu za vrhovnog crkvenog poglavara. Njihov procenat nije većinski. Ortodoxa je mnogo više ali u poslednje vrijeme Ruska pravoslavna crkva pod čijom je jurisdikcijom bila i Ukrajinska pravoslavna crkva dok se nije raspao SSSR, svojim nepristajanjem da im da tomos čini medveđu uslugu pravoslavlju u ovoj državi.
Ne bih se čudio da zbog toga kao i čuvenog slovenskoh inata svi oni koji su ostali u pravoslavlju prihvate unijaćenje kao jedinu soluciju.
Sličnu stvar u bivšoj Jugi radi i SPC.
УКРАЈИНЦИ СУ КАТОЛИЦИ А РУСИ СУ ПРАВОСЛАВЦИ ЗА ВРИЈЕМЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА УСТАШЕ СУ ИШЛЕ ДА СЕ БОРЕ НА СТРАНИ УКРАЈИНСКИХ НАЦИСТА ЖИВЈЕЛА РУСИЈА
GLEDAJTE RUSKI SATELITSKI KANAL ROSSIJA 24 , PA ĆETE ZNATI KOSU TI UKRAINSKI ZLIKOVCI KOJI UNIŠTAVAJU SVOJ NAROD . KO IM POMAŽE ? KO HOĆE DA UNIŠTI RUSIJU ? PUTINA BI DA NAPRAVE NAJVEĆIM ZLIKOVCEM U ISTORIJI , BOGU HVALA RUSI SU JEDINSTVENI DA ON RADI ISKLJUŠIVO U INTERESU RUSKOG NARODA .
u prolazu@Isti narod jesu – Ruski.Međutim na Ukrajinskoj strani su jedinice sa nacističkim oznakama, dok je Kijevska vlast udarala po svemu što je Rusko i tjerala ih u podjele i sukobe.I nije sramota biti na stranu na kojoj nema nacista ili nacističkih oznaka.
Da Bog da da se pomire i prestanu se međusobno istrebljivat.
Top je isti narod, ista religija i gotovo ista kultura. Greota je ovo što rade jedni drugima a sramota je biti na jednu ili drugu stranu!
Obarali svaki dan po makar po jedan.