Прослава 140 година од оснивања Београдског друштва за гимнастику и борење

Др Владан  Ђорђевић  био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Касније студирајући  1863-1869. медицину  у  Бечу увидео  је  колико  је  допринео  Немачкој  Јанов покрет телесног вежбања (Турнери). По повратку са медицинских студија добио је дужност начелника Санитетског одељења. Сматрао  је  да  треба  и  у  Србији  отпочети  са  систематским  телесним  вежбањем. Предложио је министру Милутину Гарашанину да се организује гимнастичко друштво. Припремајући  оснивање  гимнастичког друштва  у Београду, упутио  је  писма  учитељима  гимнастике Стевану Тодоровићу, Љубомиру Илићу и  Ферду Михоковићу  са  питањем  дали  су  спремни  да  добровољно  раде  у  друштву  ако  буде  основано. После  пристанка, сазвао  је  20. 12. 1881. збор  угледних  грађана  у  сали „Српске  круне“ код Калемегдана. Збор  је  одржан  под председништвом  Стевана  Тодоровића, а  у  првом  реду  седеле  су  један  крај  другог  вође  либерала, напредњака  и  радикала : Радивој Милојковић, Милутин Гарашанин и Никола Пашић. На  наредном  збору  одржаном  на  истом  месту 26.12.1881. усвојена су правила (Уредба) Београдског друштва за  гимнастику  и борење. По правилима  друштво се  старало  да  ради  на  развитку  и  унапређивању  телесне  снаге  и  здравља  својих  чланова; да  оснива  нова  друштва  која  би  поред  гимнастике  ширила  свест  народне  заједнице; да  обрати  пажњу  на  народне  игре  уводећи  их  у  своје  вежбе;  и  да  о  свом  трошку  спрема  учитеље  гимнастике. На  скупштини  одржаној 3.1.1882.  изабрана  је  управа друштва. У  управу  су  изабрани Стеван Тодоровић, оснивач  дружине  за  гимнастику из 1857. и Лаза Костић, један од оснивача Соколског друштва  у Новом  Саду 1874. Редовна  вежбања  почела  су  17.1.1882. у  сутерену  зграде  Црвеног крста.

Од  гимнастичких  справа  друштво  је  користило  вратило, разбој, коња, јарца, конопац  за  пењање,  неколико  ђулади  за  вежбање и десетак палица. Вежбали су сваког дана од 18-19. и од 19-20. часова, а учитељи гимнастике били су Љубомир Илић (код Црвеног крста) и Фердо Михоковић (у Војној академији). Касније је ангажован др Драгиша Станојевић, а у женском одељењу учитељица гимнастике и мачевања била је Станислава Вишекова. Код  Делијске чесме јула 1882. друштво  је приредило Јавни  час мачевања. Др Владан  Ђорђевић и друштво приређивали су академије и концерте у Народном  позоришту. Гласник друштва био је лист „Народно  здравље“. Од оснивања друштво се налазило под “Високом Заштитом Његовог Величанства Краљевића Александра”. Исте  1882. основано  је  Шабачко  друштво  за  гимнастику  и  борење  а  потом  основана  су  друштва  у  Смедереву (1885), Зајечару (1890)  и  Крагујевцу.

На  предлог  Војислава  Рашића  Београдско  друштво  за  гимнастику  и  борење  на  скупштини  одржаној  7. априла 1891.  прихватило  је  свесловенску  соколску  идеју   и променило   назив  у  Београдско  гимнастичко  друштво „Соко“.   У Српском соколском савезу 1913. који је обухватао  Савез соколских друштва Душан Силни из Србије, српске соколске жупе у Аустро-Угарској и српска соколска друштва у Америци било је 122 друштва, 7.940 чланова, 3.093 вежбача, 465 чланица, од којих 329 вежбачица, 2.338 мушког и 610 женског нараштаја, 391 предњака и 18 предњачица.  Михајло Пупин почасни старешина жупе у Америци истакао је соколски завет : “… Под крилима Српског Сокола ми очекујемо сједињење Српског Народа. … “ . Онда када је капитулирала црногорска војска, а проређена српска војска није имада одакле да добије попуну на челу са српским соколима исељеници су из Америке кренули на Солунски фронт. Придружили су им се соколи пребези из аустријске војске који су се предали Русима. Лујо Ловрић је писао у свом чланку “Наши Соколи као покретачи добровољачког покрета” да је у свим добровољачким пуковима, било много соколских чланова који су сарађивали око организације добровољачке дивизије. Рачунао је да било око 40.000 добровољаца.

Прегаоци су окупили омладину у гимнастичким друштвима. Соколски савез Србије одлучио  је да 2022. прослави 140 година од оснивања  Београдског  друштва  за  гимнастику  и  борење, од када почиње континуирани рад на телесном васпитању у Србији прекидан само Првим и Другим светским ратом. Одржан је соколски слет у Новом Саду јуна 2022. За 12 новембар 2022. соколи у Београду припремају одржавање свечане академије у Народном позоришту у 19 часова и Дана соколског филма у Кинотеци 3 децембра 2022.

Саша Недељковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: