Прослава значајног јубилеја: Осам и по деценија Руског дома у Београду
1 min read
Руски дом у Београду; фото: wikipedia
Руски дом слави 85 година постојања. Значајну годишњицу ова најстарија институција те врсте у Европи обиљежава низом манифестација.
Данас је одржан округли сто под називом „Састанак генерација“, на коме су учествовали представници руске емиграције и омладинских удружења из цијелог свијета, након чега се новинарима обратио замјеник директора Федералне агенције „Росотрудничество“, која управља културним центрима Русије широм свијета, Александар Радков, наводи Спутњик.
Радков је истакао да Русија и Србија активно раде на изради новог споразума о култури, који би замијенио споразум потписан између СССР-а и Југославије из шездесетих година,.
„Вријеме се промијенило и промијенило се функционисање културних активности. Нови споразум омогућиће и отварање српског културног центра у Русији. Руски дом ће реализовати много значајних пројеката. Они ће се тицати популаризације руског језика и науке у Србији. Убијеђен сам да се наше културе додатно зближавају“, оцијенио је Радков.
Говорећи о главним пројектима Руског дома у Србији, замјеник директора Руског дома Василиј Галактионов рекао је да му је тешко да издвоји оне главне.
„Руски дом има више од сто пројеката и још пуно пројеката које радимо са партнерима широм Србије. Такође, има и пројеката чији ефекти се не виде голим оком. На примјер, курсеви руског језика помажу популаризацију руског, док све већи број студената из Србије иде на студије у Русију. Радићемо много на учвршћивању културних односа Србије и Русије“, закључио је Галактионов.
Данас је у Руском дому одржан и свечани пријем поводом годишњице, а за 20. новембар планиран је гала концерт у Сава центру на којем ће гости бити Руски државни академски народни хор „Пјатницки“ и Академски ансамбл пјесама и игара Руске армије „Александров“.
Руски дом је настао на иницијативу руских емиграната који су, после Октобарске револуције, уточиште нашли у Краљевини СХС.
Њихову иницијативу подржали су краљ Александар, патријарх Варнава, предсједник Српске краљевске академије Александар Белић и многе друге угледне личности Београда.
Зграду Руског дома пројектовао је руски архитекта Василиј Баумгартен, а своја врата под именом „Руски дом Императора Николаја Другог“ отворио је 9. априла 1933.
После Другог свјетског рата Руски дом је преименован у „Дом совјетске културе“, да би 1994. понио садашње име — Руски центар за науку и културу. Ипак, Београђани га знају под именом Руски дом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Овај „Руски Дом“ нема ама баш никаква права да се позива на традицију „Руског Дома Императора Николаја II“!. Може само да се позива на инфамни „Дом Совјетске Културе“! Ови садашњи организатори „славља“ су потомци црвених вандала који су 1944 г. окупирали тај Дом, уништили Музеј Императора Николаја II , све остале спомен-збирке на борбе Белих армија против бољшевика у Грађанском рату у Русији, и који су уништили библиотеку Руског Дома – од ње данас нема ни помена, а имала је око 140.000 књига! Једини писани траг о њој је штампани каталог те библиотеке у неколико томова, који још увек постоји у Универзитетској Библиотеци у Београду. Шта рећи на оне јаднике који се ките називом „представници руске емиграције“? Које? Беле? Неће бити – то су јадници који и не знају (или желе да забораве) како и зашто су се њихови преци борили против бољшевика и да не може бити говора о неком помирењу. А, пројектант те зграде није био Василије Баумгартен – него Василије фон Баумгартен (оно „фон“ је од значаја) – он је и пројектант старе зграде Генералштаба у Београду, као и још неколико значајних објеката. Одвратна вест!