Прославе Дана уједињења у соколским друштвима

Пише: Саша Недељковић

Соколи су  одржали слет у Загребу  1924. На скупштини су одлучили да њихов празник уз Видовдан буде Дан Уједињења 1. децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.

Соколско друштво Дубровник прославило је 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића.(1) На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало је 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану. Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави Соколско Друштво 1928”.(2)

Приликом прославе дана Уједињења 30. новембра 1930.  била је  илуминација  Херцег Новог, а соколи су са својом музиком продефиловали градом. Ујутро на Дан Уједињења скупили су се сви соколи Херцег Новог у соколском дому, одакле су у поворци са музиком кренули у сусрет соколским четама ван града. Једна за другом стизале су соколске чете са заставама. Поворка је кренула кроз  град до цркве Св. Јеронима, где су соколи присуствовали благодарењу у католичкој и православној цркви. После благодарења дефиловала је војска и   соколске чете пред Народним домом. Управни одбор соколског друштва Херцег Нови са  старешинством соколских чета одржао је свечану седницу. На свечаној седници староста поздравио је соколске чете и честитао им на успеху, а затим прочитао депешу бана Зетске бановине : “Соколском друштву и соколским четама, чуварима нашег Јадрана, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво ! – Смиљанић.” Присутни су одушевљено клицали. После положеног завета био је испраћај сеоских чета. У Соколском дому одржана је свечана академија. О значају Дана Уједињења говорио је староста Јово Секуловић. Публика је била одушевљена вежбама женског и мушког подмлатка,  женског и мушког нараштаја, као и  женских и мушких чланова. (3)

У Котору је соколска прослава Дана Уједињења почела у предвечерје пуцањем прангија и поворком по Котору који је био свечано искићен и осветљен. Општинска управа и соколи издали су свој  проглас. Поворку је предводила соколска фанфара, за њом су ступале све категорије са управним одбором, затим Грађанска музика, начелник града, све  школе и маса народа. Ђаци и соколи носили су лампионе. Пред среским начелством одржао је говор старешина проф. Марчић, па срески начелник др. Стричевић. Омладина је клицала краљу, Југославији и соколству. Позоришна секција соколског друштва  приказала је драму “Тамо далеко” пред пуном кућом. На Дан Уједињења окупиле су се соколске категорије у соколани, одакле су корпоративно пошли на благодарење у католичку, па у православну цркву. После тога соколи су дефиловали на обали. На свечаној седници у соколани сем сокола присуствовали су сви представници власти и месних друштава, општински већници, и мноштво народа. Старешина проф. Марчић отворио је седницу подсећајући на важност  Дана уједињења и циљеве соколства. На седници мртвим заслужним члановима одата је почаст. Прочитани су телеграми, међу којима и бана Смиљанића : “Соколском друштву, чувару мртве страже на плавом Јадрану, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво! — бан Смиљанић”. Двораном се заорило “Живио бан”. Подстарешина Лазар Чучак говорио је о значењу 1. децембра. Споменуо је и заробљену браћу, којима нека буде овај дан звезда боље будућности. Соколски циљ је био да један дан одјекне од Урала до Балтика : Хеј Словени! Тражио је од присутних да се закуну да ће  и задњу кап крви дати за  Југославију. Говор је био бурно поздрављен, а музика је отсвирала државну химну. После тога извршен је прелаз из подмлатка у нараштај, и из нараштаја у чланство. Предате су плакете нараштају, који је учествовао на слету у Београду, а затим су чланови положили соколски завет. После певања  „Хеј Словени”, седница је завршена. Увече је одржана свечана академија. На академији члан сокола Бендиш је рецитовао Ганглову песму „Први децембар”, а  соколица С. Радонић песму „Ширите Љубав”. Публика је извођаче поздравила бурним пљескањем. После академије био је плес. (4)

У Тивту уочи празника 1930. приређена је у месту уздуж обале и по брдима илуминација. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певајући националне песме и кличући краљу и Југославији. На Дан Уједињења служио је благодарење месни жупник дон Грација  Вујовић у жупној цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници офириског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружјем. После благодарења одржана је у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, којој је председавао соколски старешина Стојановић. О Југословенству је предавао Милошевић из Котора, који је зато дошао у Тиват. Чланови сокола су положили завет. Свечаној седници  присуствовали су заступник команданта места поручник бојног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва  и осталих институција. У вече  је одржана академија, коју је отворио старешина соколског друштва Стојановић поздравним говором и кратким приказом историје соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштајаца. Академији је присуствовао  већи број виших и нижих официра морнарице. После академије почела је игранка уз месну музику “Просветног друштва”. (5)

У Бару Дан Уједињења 1931. прослављен је уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је  соколска свечана  седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару. (6)

У прослави Дана Ууједињења 1932. у Мостару предњачили су соколи. У соколској читаоници одржана је свечана седница друштва на којој је поред друштвене и жупске управе те свих соколских категорија присуствовао и велики број грађана. На седници је заменик старешине друштва С. Говедарица говорио о значају дана и о соколском завету. Након тога обављено је превођење неких нараштајаца у чланство, и соколске деце у нараштај, а после тога су нови чланови положили свечани завет. Седница је завршена свирањем соколске химне. Увече одржано је Вече југословенских народних ношања с програмом у коме су учествовале све категорије чланства. Између осталих изведена је вежба на стихове Шантићеве песме “Вечер на шкољу”  са рецитацијом Недељка Наполића. У недељу 4 децембра 1932. приређена је соколска академија за нараштај, децу и ученике мостарских школа, на којој  су поновљене вежбе од 1 децембра и  на којој је дечији певачки збор соколске деце под управом Фехимовића певао химну и још неколико песама. (7)

Соколско друштво у Цавтату прославило је Дан Уједињења 1932. свечаном седницом и увече академијом уз суделовање Цавтатске Дилетантске Музике, предавањима, рецитацијама, ритмичким вежбама свих категорија, позоришним комадом и игранком. На свечаној седници говорио је први делегат жупе Мостар Хасан Дикић.  Пред представницима власти, установа, корпорација и грађанством старешина друштва П. Натошевић, окружен соколским чланством, нараштајем и децом, развио је друштвену заставу, поздрављен звуцима химне Цавтатске Дилетантске Музике и свих присутних. После тога положио је старешина соколски завет, а за њим целокупно чланство, које је касније праћено свирањем соколског марша прилазило и пружало десницу старешини и љубило своју друштвену заставу. У вече на академији изведене су ритмичке вежбе, и “Нарцис” од С. Вучковића, изведен од чланица. (8)

У Витезу је соколско друштво прославило Први децембар 1934. Пре подне је била дечја академија. Програм је почео “Соколским поздравом”. Говорио је Грђић. После су сви чланови заједно са децом отишли у цркву на службу, а затим је у основну школу на свечану академију. Прво су чланови и деца певали “Соколски поздрав”. Старешина Мадираца отворио је академију говором у коме је истакао значај Првог децембра и његовог ствараоца краља Александра. Прочитао је Посланицу Савеза Сокола. Изведено је неколико декламација и хорског певања. На крају се приступило полагању завета верности краљу Петру II. Академија је завршена са “Ој Словени”. (9)

За прославу 1 децембра 1937. Дубровник је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано “Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому. (10)

Дан Уједињења у Цавтату 1937. прослављен је свечано. У цркви св. Николе жупник је одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана је свечана седница у Соколани. У вече приредило је соколско друштво у својој дворани академију. Дилетанти соколске секције одиграли су Нушићев „Свет”. Публику је забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму је била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитацијом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”.(11)

После стварања Бановине Хрватске 1939. власти Бановине настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења.

Аутор је члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене :

1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 51, 66, 67;
2. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
3. Ј.Ђ. „Соколско друштво Херцег Нови”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931. бр. 1, стр. 7;
4. „Соколско друштво Котор”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1. јануара 1931. бр. 1, стр. 6;
5. „Соколско друштво Тиват”,  „Соколски гласник”, Љубљана, 8 јануара 1931,  бр. 2, стр. 3;
6. „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник”, Љубљана, 23. децембра 1931, бр. 53, стр.3;
7. „Прослава 1 децембра у Мостару”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;
8. „Прослава 1 децембра”, „Соколски гласник“, Љубљана, 22. децембра 1932, бр. 51, стр. 6;
9. „Прослава Првог децембра”, „Соколски гласник”, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 5;
10. „1 децембра”, ,,Дубровник”, Дубровник, 4 децембар 1937, бр 45,стр.3;
11. „Дан Уједињења”, „Дубровник”, Дубровник, 11. Децембар 1937, бр.46, стр. 3,4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: